ШТА ДОНОСИ НОВИ ДВОБРОЈ (27/28) ЧАСОПИСА ЉУДИ ГОВОРЕ?

Уместо увода

Мирослав Лукић

Кад је сељак сиромашан,читава је земља сиромашна!

Путујем Србијом уздуж и попреко, кад год ми се укаже прилика,

а најчешће Цариградским друмом. На том путу, путу рата, калила

се и прекалила моја отаџбина. Вековима је моју отаџбину одржа-

вало сељаштво, из чијих се извора Србија напајала, обнављала,

уздизала и сурвавала. Српско село вековима је било неисцрпни

резервоар обнове српских градова и српске државе. Данас село

преживљава агонију, можда једну од најопаснијих у српској исто-

рији? Социолози или политичари, или други онакви или нека-

кви фактори покушаваће да објасне, али у суштини они – како би

убијен у појам српски сељак одбрусио – тупе. Јер сви ти који данас

нешто тупе преко медија или часописа, у суштини долазе из кру-

гова оних који су се уздигли на овај или онај начин, из пропадања

српског сељаштва. И тачка.

цела вест

СЛАВА ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” У ТОРОНТУ

Драги претплатници, сарадници и пријатељи часописа ”Људи говоре”,

Божjи промисао је уприличили да смо синoћ богоугодно заједничарили у прослави Крсне славе часописа ”Људи говоре”, св. Николаја Српског, у малом броју, али у изобилном духовном јединству.

Захваљујемо се свим који су у овој нашој духовној осећајности учествовали, као и онима који нису могли.

С радошћу јављам да смо већ јутрос предали у штампарију нови 27/28 двоброј да се штампа!

Молимо се Господу и нашем заштитнику св. Николају да наши ”Људи” говоре на многаја лета!

Христос васкрсе!

За Клуб и Часопис,

Ђорђе Ђого и Радомир Батуран

П. с.

Догодила су се значајна доброчинства на овој слави: прослављена је у најстаријој цркви у Торонту, пречасној лаврици Светог Саве на Риверу. Преломљен је јединствени Славски колач, на коме су кумови Жељка и Драгослав Богићевић исписали лого часописа, с благословом часног оца Милоша Пурића, а задужбинарка часописа Олгица Стефановић, сликарка  из Новог Сада, даривала икону св. Николаја Српског. Дарујте и ви шта и колико можете да би наш часопис ”Људи говоре” трајно говорио.

Уредништво

 

цела вест

Комнен Бећировић:
МОЈА СПОЗНАЈА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

ако је прохујало четврт вијека одкада сам испјевао, нашим вјечитим српским наречјем, десетерцем, ову одбрану владике Николаја од комунистичког зла које је онда на њега бијеснило, потребно је да поближе упознам данашње читаоце са околностима у којима је она настала.

Али прво морам да кажем из каквог сам понора изашао, какав сам дуги и трновити пут превалио да бих дошао до спознања владике Николаја, као што сам дошао до спознања српства уопште.

цела вест

Драгољуб Збиљић:
Ћирилица, српска замрла снага

(Писмо пријатељу и саборцу за српску азбуку)

Рекао сам ти да су наше снаге у борби за ћирилицу остале само у томе што нас двојица готово једини сигурно знамо да од ћирилице неће бити ништа ако она остане у језичкој и правописној норми као алтернативно писмо (и једно и друго). То више готово нико не зна. А ако појединци и знају (Петровић, на пример, он неће из колегијалности с лингвистима да отворено тако говори, а говорити о спасу ћирилице без „напада“ на лингвисте, бесмислено је!) Све што ми можемо то је да таласамо у народу. Али то таласање не може донети резултат ако лингвисти и власт неће, а нема ко да их натера да хоће. Ми да покренемо народне масе да протестују за ћирилицу, не можемо. Немамо чиме, с ким. А не можемо зато што је народ изгубио свест о свом писму и већински је прешао на туђе писмо и оно њему више није туђе. Смишљено је од власти и лингвиста свикнут на туђе писмо као „своје“. Све што смо чинили и чинимо у последњих равно 15 година непрекидно, то је да ту тему држимо отвореном. И то разумеју само ретки људи. Њих је тачно највише десетак одсто, колико је и остало ћирилице у Србији и Српству. Али тих десет одсто не би ишло да протестује за ћирилицу. Нема снага које би их убедиле у потребу протеста, јер су људи гладни у великом броју и забринути за голи живот.

цела вест

ПРИЗНАЊЕ ИБРАНА МУСТАФИЋА:

Сами смо убили својих 1.000 муслимана у Сребреници

19 априла 2016.
Између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице најмање је убијено од сународника током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе“, изјавио је један од оснивача СДА из Сребренице Ибран Мустафић.

Он је рекао да је о списковима „неподобних Бошњака“ знало муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а да му је постојање оваквог списка потврдило више десетина људи.

„Најмање 10 пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехољића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да то није рекао“, навео је за „Вести“ Мустафић, који је дугогодишњи члан организационог одбора за обиљежавање догађаја у Сребреници.

Прочитајте још:

БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

ОТКРИВЕН СНИМАК АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: “Цифра убијених у Сребреници је вероватно око 3.000, све остало је пропаганда”

ОВО СУ ГОВОРИЛИ БОШЊАЦИ 1994. ГОДИНЕ: Србе треба клати као керове! (ВИДЕО)

Према његовим ријечима, списак је правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било „господар живота и смрти“.

„Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човјечанства. Он је и 1993. године, када је ова енклава умало освојена, побјегао из Сребренице.
Побјегао је и 1995. године“, рекао је Мустафић.

Он је напоменуо да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.

„Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.

Он је истакао и да постоје велике манипулације именима жртава у Сребреници. „Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште нема међу убијеним или несталима. Слично је и са човјеком који је умро у Холандији, а води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж. Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године била демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида“, запитао је Мустафић.

Он сматра да се веома тешко може утврдити тачан број убијених и несталих у Сребреници.

„Веома тешко, зато што је Сребреница одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од љета 1992. године кренули у провођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“, нагласио је Мустафић.

цела вест
Страна 1 од 56

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 25/26

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2016