04.
Некатегоризовано

Владимир Умељић
НАТО-УКРАЈИНА-РУСИЈА ИЛИ НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО

Хоће ли западне демократије избећи начин нестајања свих својих претходница, које су својевремено прогласиле „крај историје“?

Хтео бих, прво, да поменем емпиријско сазнање да, при објављивањима научних или општих публицистичких прилога који критички рефлектирају фактичко стање у САД, Немачкој и другим демократијама западног типа, по правилу, (а) стижу повратне оптужбе да се при томе ради о „антидемократском“ ставу и делању; као и (б) да се ти прилози прећуткују, игноришу, да се одбија и ревносно спречава њихово објављивање, ширење и коментарисање.

цела вест

На вест о смрти књижевника Ненада В. Петоровића

На вест о смрти доајена српске стваралачке дијаспоре, књжевника Ненада В. Петровића из Лондона, објављујемо разговор који смо водили са њим и објавили у 6/7 двоброју часописа ”Људи говоре”.

Господин Петровић стваралачи је живео, стваралачки разоварао, стварајући умро па, ево, и наш помен њему и његовом стварању у част нека буде стваралачки:

цела вест

Биљана Живковић
Београд
Или јеси Србин, или ниси!
– Разговор са протом Милуном Костићем, дугогодишњим старешином храма Светог Саве у Лондону, о Србима дијаспоре и Отаџбини

- Србе на КиМ сви итреба несебично да помажемо, да нам то буде заповест. Стрпљење и упорност су нам сада веома потребни, као и онда када смо побеђивали непобедиве и када смо као народ из пепела васкрсавали – каже отац Милун Костић.

Глоса

Председник Србије би требало да подели сваком министру, сваком посланику и службенику по једну књижицу св. владике Николаја са насловом „Не кради државу“.

Протојереј ставрофор, Милун Костић је био старешина храма Светог Саве у Лондону од 1977-2011, пре тога је десетак година био је на челу храма Св. Тројице у Мелбурну у Аустралији. Речју, један је од угледнијих Срба дијаспоре. Иако у позним годинама и даље служим Богу и Роду, органиује акције помоћи за отаџбину, српске културне сусрете у Лондону, иницира различите програме за српску омладину. Како каже, српски живи, дише и сања. За „Печат” говори и нашем расејању, летаргији у Матици, о историјској агонији кроз коју пролазимо

цела вест

Радмила Ђурђевић Фокас
Торонто
Прогнане Србе осуђују у Хрватској, без њиховог знања, а Интерпол их хапси на границама

Током прошле године преко 1500 нових потерница покренула је Хрватска против Срба које је прогнала са својих имања када је стварала своју државу у протеклом грађанском рату. Хрватска је те потернице против Срба, које је етнички очистила из своје државе предала Интерполу, а да жртве није ни обавестила. Пошто су Срби, бивши грађани Републике Хрватске, избегли у Србију, они и не знају да су на тим потерницама. Хрватска, као чланица Европске Уније, обавезала се да ће исплати отету или уништену имовину Србима који је судски потражују. Оваква суђења трају јако дуго јер морају проћи прво два суда у Хрватској и, ако је случај одбијен, тек онда оштећена страна, у овом слуцају Срби протерани из Хрватске, могу да поднесу жалбу интернационалном суду у Стразбуру, у Немачкој. У међувремену је актуелна власт у Хрватској пронашла неког бившег комшију протераног Србина да га тужи за било шта, како би га онемогућила да добије надокнаду за уништену или присвојену имовину коју потражује. Већина Срба која се хапсе на границама потражују имовинску одштету од Хрватске.

цела вест
27.
Некатегоризовано

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд
У посети капетану Драгану у аустралијском затвору

Прошлог викенда сам имао част да упознам капетана Драгана. Наравно, сви знате ко је он. Прославио се за време рата у бившој Југославији, а стигао је из Аустралије и одмах стао у одбрану српског народа у Хрватској.

цела вест
Страна 1 од 10

Календар

ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 19/20

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Рајко Радојевић
уредник за историју
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2014