Огњен Војводић
ГРЕГОРИЈАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ

У ери информатике, технолошког напретка космичких размјера, свијету премреженом рачунарским системима, добу биотехнолошког модификовања природе и човјека, програмирања прошлости и будућности, надања и памћења, стварање гломазног глобалног синкретистичког сурогата једне свјетске религије је непотребно. Старозавјетни вавилонски пројекат је превазиђен, архитекте нововавилонског пројекта су заобишли религије и језике.
Ново вавилонско нивелисање није стапање језика и народа, већ брисање ”старог” и програмирање новог памћења – преиначење историјске свијести. Наиме, брисања старих, а учитавања нових историјиских ”истина”, глобалног, једнобразног сјећања, до глобалне једнакости у памћењу, заправо забораву.

цела вест

ФЈОРЕНЦА ЛИЧИТРА
СРБИ СА КОСОВА, ИЗГНАНИЦИ У ОТАЏБИНИ

Одакле почиње данашње Косово? За мене је почело на аеродрому у Цириху, где се преседа на путу из Рима за Приштину. Ту се гурала гомила нетипичних ликова скоро „улубљених“ због својствене искривљене физиономије. Гранитна лица, незграпна и већ стара, а за њима жене скривене под Алаховим велом. Дакле, Шиптари. У авиону није било ниједног Србина иако земљу према којој смо летели нешто дуже од једног сата још настањују, упркос свему и свима, Срби са Косова и Метохије, штавише то је њихова земља, с том разликом што њима није дозвољено да оду и да се врате као било коме грађанину Европске уније. Зато сам први сусрет са рушевинама Светог Косова и Метохије имала у Швајцарској, земљи која му није ни налик…

цела вест

Павел Тихомиров
Сербизация хорватского языка как инструмент хорватизации сербов-католиков

Доклад на международной конференции, проходившей в Новозыбковском филиале Брянского Университета …

23-24 октября в Новозыбковском филиале Брянского Государственного Университета проходят Расторгуевские чтения. Чтения посвящены памяти выдающегося лингвиста, занимавшегося изучением проблемы разграничения ареалов распространения тех или иных говоров. Сейчас панаринские чтения стали традиционной международной конференцией, в рамках которой с российские ученые встречают коллег из Белоруссии, Украины и Сербии.

Предлагаем вниманию читателей доклад, который прозвучал во время открытия чтений, 23 октября.

цела вест

Бела Тукадруз
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (11)

Према миту, Академ, атински херој, Диоскурима је показао, где је Тезеј сакрио њихову сестру, Хелену. Почетком четвртог века п. н. е. Платон је своју филозофску школу – једну од бројних потоњих академија, основао у гају посвећеном Академу. Настава у Платоновој академији обухватала је поред филозофије, математику, астрономију и природне науке.

цела вест

Светислав Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМA
Одабрани политички списи (8)

Већ смо више пута истакли да је демократија једна идеја и творевина републике, и с овом у најтешњој вези, управо у таквој вези да се демократија не може замислити без републике, иако република може без демократије. У историји је било и недемократских република, република олигархијских, феудалних, аристократских. Али у светској историји није позната ни једна демократија без и ван републике. Модерна демократија још мање него демократија старог света. У старом свету демократија је била ужи појам, и садржавала се у републици. Данас је демократија шири појам и она премаша границе републике. Република је један нижи степен, преко кога се иде правој демократији, но преко кога се мора ићи, који се не може обићи.

цела вест
Страна 1 од 27

Календар

Обележавање 100-годишњице СРПСКЕ ГОЛГОТЕ и продајнa изложбa часописа ”Људи говоре”
21. март 2015. - Галерији СНА у Торонту - 2381 Dundas Street West
Слава Клуба часописа „Људи говоре”, св. Николај Жички
3. мај 2015. - место одржавања ће бити накнадно одређено
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 23/24

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Дејан Ивковић
уредник за језик
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2015