Св. Николај Српски
МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

XXXIX
Знаш ли, дете моје, зашто се затварају облаци онда, кад су поља жедна кише, а отварају онда, кад поља кишу не желе?
-Од злочина људи збуни се природа, и напусти ред свој.

Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?
-Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје, и убијају га у цвету.

Знаш ли, дете моје, зашто извори пресушују, и плодови земаљски зашто немају више оне сласти, коју имадоше?
-Због греха људског, од кога уђе немоћ у сву природу.

Знаш ли, дете моје, зашто победоносни народ трпи поразе од своје неслоге и раздора, и једе хлеб загорчан сузама и пакошћу?
-Зато што победи крвнике око себе, а не победи их у себи.

Знаш ли, дете моје, зашто мајка храни и не може да нахрани децу своју?
-Зато што дојећи их не пева им песму љубави но песму мржње према суседу.

Знаш ли, дете моје, зашто људи посташе ружни и изгубише лепоту својих предака?
-Зато што одбацише лик Божји, што изнутра из душе деља лепоту лика, и навукоше образину земље.

Знаш ли, дете моје, зашто се болести умножише и помори страшни?
-Зато што људи почеше сматрати, да је здравље отмица од природе а не дар од Бога. А што се отима с муком, с двојном муком мора се бранити.

Знаш ли, дете моје, зашто се људи боре за земљу, и не стиде се свога равенства с кртицама?
-Зато што им земља прорасте кроз срце, те очи виде само оно што у срцу расте. И зато, дете моје, што их грех сувише онемоћа за борбу за небо.

He плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредити све.

цела вест

Информативана служба Еколошког покрета Новог Сада
Трују нас као инсекте

За време одржавања општенародног бунта
против ГМО и хемијског запрашивања
отровима из ваздуха, одржаног 5. јуна
2011. године у Београду, на Светски дан
заштите животне средине испред Народне
скупштине и у режији Еколошког покрета
Новог Сада, Никола Алексић је јавности
је први пут указао на спровођење
геноцида над становништвом Србије
јавно оптужујући режим за издају
народа и државе.

цела вест
17.
Некатегоризовано

Мило Ломпар
Црњански и Његош

У ком смислу можемо говорити о сродности између тако наглашено модерног писца какав је Црњански са класичним песником који увек обележава резултанту једног далекосежног историјско-духовног кретања: као што то чини Његош? Одакле уопште једно такво препознавање? Шта би га могло оправдати? Каква је путања културе означена овим песничким препознавањем? У којој мери оно помера читалачко и културно очекивање?

цела вест
04.
Некатегоризовано

Владимир Умељић
НАТО-УКРАЈИНА-РУСИЈА ИЛИ НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО

Хоће ли западне демократије избећи начин нестајања свих својих претходница, које су својевремено прогласиле „крај историје“?

Хтео бих, прво, да поменем емпиријско сазнање да, при објављивањима научних или општих публицистичких прилога који критички рефлектирају фактичко стање у САД, Немачкој и другим демократијама западног типа, по правилу, (а) стижу повратне оптужбе да се при томе ради о „антидемократском“ ставу и делању; као и (б) да се ти прилози прећуткују, игноришу, да се одбија и ревносно спречава њихово објављивање, ширење и коментарисање.

цела вест

На вест о смрти књижевника Ненада В. Петоровића

На вест о смрти доајена српске стваралачке дијаспоре, књжевника Ненада В. Петровића из Лондона, објављујемо разговор који смо водили са њим и објавили у 6/7 двоброју часописа ”Људи говоре”.

Господин Петровић стваралачи је живео, стваралачки разоварао, стварајући умро па, ево, и наш помен њему и његовом стварању у част нека буде стваралачки:

цела вест
Страна 1 од 11

Календар

ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 19/20

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Рајко Радојевић
уредник за историју
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2014