02.
Некатегоризовано

Стефан Каргановић
АПЕЛ НИКОЛИЋУ: НЕ ПОТПИСУЈТЕ РЕПРЕСИВНИ ЗАКОН 387 (5)!

Господине Николићу,

На вашем столу ће се ускоро наћи један репресиван, дискриминаторски текст члана 387 (5) Казненог закона Србије који је пре неки дан изгласала заблудела Народна Скупштина. Ви сте највиши јавни функционер чија је уставна обавеза да надгледа доследно и ефикасно спровођење закона и да реагује у случајевима кршења или неспровођења. Највиши од тих закона који би требало да вас руководи у вашем раду је Устав Србије.

цела вест
23.
Некатегоризовано

Мило Ломпар
Неодобрене мисли

Поводом појављивања две књиге Мила Ломпара, Похвала несавремености (Laguna) и Полихисторска истраживања (Catena mundi), желели смо да са аутором направимо разговор. Уместо тога, он нам је понудио своје одговоре из једног интервјуа који није објављен. Како се у њима огледају и многи од садржаја његових књига, одлучили смо да их објавимо (Редакција).

Мило Ломпар

Неодобрене мисли

Понекад се човек зачуди вртлогу у којем се нађе. У последње време новинар једног портала замолио ме је за разговор. Желео је да сними оно што ћу казати, па да садржај прекуца и пошаље ми на ауторизацију. Тако је и било. Интервју није уопште објављен.

Околност да ме нико није о томе обавестио потпуно је безначајна за данашње време. Но, околност да је сам новинар тражио интервју изазива пажњу. Јер, моја политичка и културолошка схватања су сувише позната – и сувише документована – да би било ко био у недоумици око могућих одговора. Одакле идеја да ме позову? То је питање.

Садржај мојих одговора – јер питања која су их изазвала не објављујем – дочарава који ставови нису одобрени у јавности: као да су оивичене границе политичке коректности и цензуре која – у наше време – све снажније обавија како европско мишљење тако и јавни простор наше земље.

цела вест
22.
Некатегоризовано

Пуна сала на промоцији нове књиге Мила Ломпара

 Извор: Сајт издавача Catena mundi

Пред више од 200 љубитеља слободне књиге, синоћ је у амфитеатру Народне библиотеке Србије одржана промоција нове књиге Мила Ломпара, Полихисторска истраживања.

О књизи Мила Ломпара говорили су академик Данило Баста, проф. др Слободан Антонић, проф. др Слађана Јаћимовић и аутор Полихисторских истраживања. Програм је водила ПР Народне библиотеке Србије, Милена Ђурђијевић.

Академик Данило Баста истакао је да је професор Ломпар полихистор модерног кова и формата, против којег перјанице другосрбијанства нису имале шта да траже. Сама Латинка Перовић, каже Данило Баста, матирана је у једном потезу. Академик Баста је закључио да су Полихисторска истраживања књига за оне који имају потребу да се снађу у духовној ситуацији коју је створио постмодернизам.

Проф. др Слободан Антонић се највише осврнуо на део књиге посвећен Латинки Перовић, за који каже да је књига за себе. Оглед о „мајци Друге Србије” је пажљиво сецирање једне идеологије, кроз које се афирмише и једно аутентично национално становиште које укључује демократију и јасан систем вредности, становиште које је у глобализацији субверзивно. Антонић је закључио да су Полихисторска истраживања мајсторско штиво и да није сасвим безопасно бити писац ове књиге, али ни њен приказивач нити део публике која Ломпару аплаудира, јер после ове књиге не може се рећи да нисмо знали с чиме имамо посла.

Проф. др Слађана Јаћимовић наводи да је полихисторско усмерење круна Ломпаровог истраживања људског знања и духовности које увек полази од књижевности, али се не задржава само на њој. Ломпар пишући о Небојши Васовићу, Јовану Деретићу и Слободану Јовановићу заправо говори о духовној оскудности времена у којем оваквих величина више нема. У књизи је присутна интелектуална отменост која са види у стилу, реченици, аргументацији, па када читамо ову књигу, поентирала је проф. Јаћимовић, остаје утисак да нам је жао што је нисмо написали, али одмах схватимо да то нисмо ни могли.

Аутор књиге говорио је о скривеним везама у њој, о кореспонденцијама између Алојза Шмауса и Анице Савић Ребац, Николе Милошевића и Карла Јасперса, али и о везама по супротности између Јована Деретића и Латинке Перовић. Као посебно важан део књиге, Ломпар је издвојио завршно поглавље у којем пишући о постмодерним полихисторима, попут Едварда Саида, пажљивом анализом открива идеолошки предумишљај који стоји иза њиховог писања, а који, код модерних полихистора на које се сам Ломпар наставља, никад није лишен критике.

У наставку трибине заинтересовани студенти постављали су питања, а после краја званичног дела аутор је остао да потписује примерке Полихисторских истраживања немалом броју читалаца. У публици је био знатан број професора, писаца и других припадника духовне елите Београда.

цела вест
18.
Некатегоризовано

АПЕЛ ПРОТИВ УСВАЈАЊА ЗАКОНА О КРИВИЧНОМ ГОЊЕЊУ ГРАЂАНА ЗА НЕГИРАЊЕ „ГЕНОЦИДА“ У СРЕБРЕНИЦИ

SREBRENICA HISTORICAL 

PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.org

____________________________________________

У понедељак 21. или уторак 22. новембра Народна скупштина Србије ће гласати о предлогу за измене и допуне члана 387. Кривичног закона. Та измена, увођењем новог текста става 5. поменутог члана, широм ће отворити врата за кривични прогом грађана Србије за јавно одбацивање лажне верзије догађаја у Сребреници у јулу 1995. по којој је српска војска стрељала „осам хиљада мушкараца и дечака“ и починила „геноцид.“ Прекршиоцима ове репресивне мере која крши устав Србије – где су у члановима 18. и 43. слобода мишљења и јавне речи безусловно зајемчени – припрећена је казна затвора до пет година.

Ова противуставна измена и допуна Казненог закона Србије има пуну подршку „Фонда за хуманитарно право“ и Наташе Кандић, као и других организација на платном списку страних држава и интереса.

За овај план да се криминализује објективно истраживање и коментарисање сребреничких догађаја српска јавност је сазнала тек пре неки дан. Спонзори овог пројекта,  којим би се опасно угрозило основно право грађана на слободу мишљења и заузимање јавног става по питањима од изузетног друштвеног значаја, журе да га по најубрзанијем поступку прогурају кроз Скупштину, пре него што се грађани организују против ове опасности што прети њиховим темељним демократским слободама.

Ако сматрате да су слобода мисли и јавног иступања светиње, и да се одредбе Устава Србије које то јемче морају поштовати, изразите свој став обраћањем посланицима Народне скупштине Србије, у складу са упутством које се налази у продужетку.

Хвала на пажњи и живела слобода у Србији!

КАКО СЕ ОБРАТИТИ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ?

Ако не желите да дозволите усвајање измене и допуне члана 387. Казненог закона, којим би постало кажњиво негирање „геноцида“ у Сребреници, искористите своје грађанско и демократско право да се обратите Народној скупштини Србије. Идите на интернет страницу Скупштине која се налази овде:

http://www.parlament.gov.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%82.284.html

Затим попуните поља предвиђена за ваше име, електронску пошту и коментар. На крају, кликните на плаво дугме „ПОШАЉИ“ и ваш коментар ће бити уручен посланицима Народне скупштине Србије. Ако се оглуше на ваш став, запамтите то и казните их на следећим изборима.

 

Ден Хаг, 11-18-2016.

 

 

цела вест
04.
Некатегоризовано

Трифун Павловић
Монографија ”Ново Село западноморавско”, Новоселац, Ново Село, 2016.

Извор: Часопис Задужбина Вукове задужбине

У мноштву издатих монографија запажено место заузима НОВО СЕЛО ЗАПАДНОМОРАВСКО у издању Новоселац из Новог Села код Врњачке Бање. Ово село налази се у питомој котлини Западне Мораве и са преко 5000 житеља представља једно од највећих села у Србији. Творци ове књиге, са преко 1000 страница, Радиша Миловановић (аутор), Живомир Подовац (коаутор) и Милан Панић (сарадник) више деценија су прикупљали материјал непроцењиве културне и историјске вредности.

цела вест
Страна 1 од 60

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 27/28

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2016