18.
Некатегоризовано

Искасапљен па прећутан песник
Ристо Кременовић

После више од пола века објављене су у Бањалуци сабране пјесме „Смрт своју преболео“ песника Риста Кременовића који је искасапљен у Загребу 1960. па прећутан, годину дана пре Бранка Миљковића, и за њихову смрт није нико одговарао.
”Ноћ дугих ножева” још траје на Загребачкој цести…
На нашем сајту објављујемо само три, од зоставштине од 176 песама које су сачувала његова браћа.
У наредном издању часописа на папиру посветићемо му целу рубрику ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Ристо Кременовић

У З А В И Ч А Ј У
Цвјетају дланови поља.
Заодјели су се стидљиви врбаци
и поточићи весело пропјевали
као бећари на пољу.
Небо за капу задјело
неколико бјелоруких облака
па пјева шевиним цвркутом.
Да ли ичије руке сањају о мом доласку?
Јесу ли траве заборавиле увреде?
Да ли ће трешња ранка процвасти
сусретима?
Једном сам изгубио очи у овом шумарку
што се огрнуо прољећем.
У лишћу сам заборавио дланове,
нечија марама опила се росом,
нeчије стадо дуго је у житу било.
На плот се попео велики црвени пијетао
и зажелио ми добродошлицу са:
«Кукурику».

Март 1955.

ПОДНЕ
Под глогом дријема тишина.
Из крчага неба
котрља плаво вино.
Негдје звецка ланац
шевиног цвркута
и бијели кос
звиждуће бећарске пјесме.

Јули 1955.

НЕДОПЈЕВАНО
Кажеш себе,
а ипак кажеш мало
и осјећаш
требало је још нешто рећи;
задња ријеч се измигољила
и остало је празно
па боли
а лијека нема.

Септембар 1955.

цела вест
18.
Некатегоризовано

Бела Тукадруз
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (12)

4
ЗНАЦИ ПРЕПОЗНАВАЊА БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Добар део српских песника 20. века (нарочито друге половине друге половине Наметнога века) – не знају за стид и за срам! Сви су дресирани и сви су прозаични. Феноменолошки гледано, то су аутори формирани на комунистичком укусу, по изопаченом укусу. И док Срби, тј. српски читаоци не науче да се стиде таквих демона – ВЕЛИКУ ПОЕЗИЈУ НЕЋЕ ДОБИТИ! Добиће многе антологије поезије, многа ср. у боји! Евентуални
читаоци и тзв. водећи песници -понављам – кљуцкају из живота бајку о модерној поезији и настављају да живе у њој. Објављују антологије које су, напросто, бацање прашине у очи – БЕЗВРЕДНЕ, ЛАЖНЕ!

цела вест
10.
Некатегоризовано

Песници из српског расејања

Песници из српског расејања се не самопоричу. Певају они моћно и данас са српског становишта.
Осведочићете се у то и сувише стварно ако прочитате само три песме српског песника из Париза, Саше Мићковића, који је рођен у крагујевачкој Рачи.

цела вест
06.
Некатегоризовано

ПОЗИВ РОДИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА ШКОЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У РАСЕЈАЊУ

Поштовани представници српских организација и удружења,

Најљубазније вас молимо да заинтересованим странама, родитељима и организаторима наставе српског језика у иностранству, проследите информацију о упитницима у наставку ове поруке.
Наиме, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у току месеца априла спроводе online истраживање које представља почетак низа активности у процесу унапређења учења српског језика и ћириличког писма у иностранству.
Детаљну информацију и линкове на упитнике можете преузети овде: http://www.dijaspora.gov.rs/ucenje-srpskog-jezika-u-inostranstvu/

Група за комуникације
Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону
Министарства спољних послова

цела вест
06.
Некатегоризовано

Павле Ставретовић
Београд
16 ГОДИНА ОД НАТО БОМБАРДОВАЊА
(једно виђење оптужнице из угла одбране )

Одбрана сматра да су аргументи тужилаштва неосновани и да отежавајуће околности, како их тужилаштво карактерише, јесу заправo олакшавајуће околности. Наиме, тужилаштво сматра да је погрешна политика пре 16 година довела до тога Србија буде, „хуманитарно“, бомбардована, пуна три месеца, иако је планирано да акција траје само неколико дана. Поред тога тужилаштво као олакшавајућу околност наводи и недемократски режим Слободана Милошевића као главног кривца за немире и за „хуманитарно“ уништавање Србије које је ишло у прилог ослобођењу Српског народа, као и Албанског на Косову и Метохији, од диктаторског режима. Најпре ћемо објаснити како заправо те околности иду у прилог одбрани а не тужилаштву, а касније ћемо изнети још неколико олакшавајућих околности које иду у прилог одбране, у прилог истини.

цела вест
Страна 1 од 28

Календар

Слава Клуба часописа „Људи говоре”, св. Николај Жички
3. мај 2015. - место одржавања ће бити накнадно одређено
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 23/24

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Дејан Ивковић
уредник за језик
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2015