Мирјана Влајисављевић:
Деколонизовање србске истине

   Рекоше: Срби су европски народ великих идеја и кратког памћења. „Једва да је на свијету било народа жалосније и теже судбине од српског“ – опомиње нас и данас наш Никола Тесла.    И заиста: србски дипломати, поражени одсуством храбрости да нешто по том питању учине, самљевени сумњама да као народ сами икад можемо управљати властитом судбином, од Берлинског конгреса 1878. године постали су зомбиране слуге бечко-берлинске администрације и њене историјске лажинауке о Србима. Међу ријетке потомке који се нису одрекли својих предака убрајамо академика Милана Будимира, једног од најбољих филолошких умова које је србство имало који је читав свој вијек посветио разоткривању заташкане србске истине, трагајући за скрајнутим документима, консултујући од очију јавности под седам кључева стављену језичку грађу о нашиј староставности, свјестан преважног задатка да морамо ослободити филолошку науку као моћно средство контроле над нашом властитом прошлошћу многобројних псудонаучних фалсификата које нам је наметнула германска школа мишљења.

Опширније: http://slovoslovlje.blogspot.co.at/2016/07/blog-post_8.html#more  

цела вест

Драган Маршићанин
Три резолуције пред Скупштином Србије

Достојанство и морални интегритет Народне скупштине Републике Србије озбиљно су угрожени, али има наде. Једна за сада мала група посланика – њих једанаест – од својих колега захтева усвајање „Резолуције о геноциду у Сребреници“ којом би њихов законодавни дом, њихова држава и народ од којег црпе своја овлашћења – били понижени. Та групица, на челу са Чедомиром Јовановићем и Ненадом Чанком, за сада је малобројна али би било грешка њихов потенцијал за наношење штете – подцењивати. Иза њих стоје моћни интереси. Они не мисле самостално, нити раде на своју руку или у своје име. Они су експоненти страног фактора, непријатељски расположеног према Србији.

цела вест
13.
Догађаји

Огњен Војводић
ПРОСЛАВА ОСМAНЛИЈСКОГ ОСВАЈАЊА КОНСТАНТИНОПОЉА

У Истамбулу је 29. маја одражана спектакулартна визуелно-сценска представа прославе османлијиског освајања Константинопоља – Цариграда1453. године, данашњег Истамбула. Више стотина хиљада људи окупило се у Истанбулу како би прославили 562. годишњицу отоманског освајања Цариграда. Церемонију су предводили турски предсједник и премијер. Турске оружане снаге формирале су свечани пук са 562 војника у традиционалним војничким униформама, а војни оркестар свирао ратничке пјесме о освајању Константинопоља. Окупљени грађани су узвикивали слогане у знак подршке председнику Реџепу Тајипу Ердогану и френетично клицали када су у визуелној пројекцији рушене древне зидине Константинопоља, на којима је православни Цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо бранећи града од Агарјана.

цела вест

Драгољуб Збиљић:
Да ли су Срби „спонтано“ затруднели с туђим писмом?

Ништа, ваљда, није парадоксалније него да Срби једни друге „убеђују“ зашто треба свој јзик писати својим писмом.
Нико у свету, осим српских лингвиста, не нормира свој језик на два писма.
Нико у свету, осим Срба, не дели свој народ по писму,
Нико, осим српских лингвиста (па ни они који користе лингвистички исти језик – Хрвати) нема појмове „ примарно писмо“, „секундарно писмо“, „богатство двоазбучја“, а опет су Срби међу сиромашним народима у свету.
Нико се, осим Срба, не оптерећује тим парадоксима и зато нико, осим Срба, нема недоумицу којим писмом да пише свој језик
.
Парадокс је позната стилска фигура у изражавању, која се користи за нешто што је сасвим неочекивано, нешто што се, народски речено, коси за здравом памећу. И ништа нема, ваљда, парадоксалније од чињенице да је стигло време да Срби једни друге убеђују у оно што здрав човек не може да замисли у свету – да српски сународници једни друге уче зашто је потребно свој језик писати сцојим писмом (кад већ имају свој језик и своје писмо).

цела вест

Драгољуб Збиљић:
У Србији ништа није сличније од проблема с ћирилицом и кровом

Кров на згради у Николајевској 2 у Новом Саду само што се није провалио. Законски све је решенио, практично и систематски ништа не функционише баш исто као што је то с проблемом српске ћирилице

Срби још нису успели

да реше питање свога писма

Пуних петнаест година Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ бори се за решавање питања српског писма. Хиљаду и петсто људи се, на папиру, добровољно учланило у удружење које се бори за решавање питања писма Срба да би и српски народ поново имао писмо, као што га је имао пре Новосадског договора (1954) и као што га имају сви други народи за њихове језика. Удружење су основали забринути грађани Србије 2001. године у Новом Саду за цело подручје српског језика као грађанску (невладину) институцију којој је циљ да подстиче и помогне државним и научностручним институцијама да се заустави наложено 1954. године „постепено замењивање српске ћирилице хрватском абецедом“.

цела вест
Страна 1 од 58

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 27/28

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2016