17.
Есеј

Предраг М.Јашовић РЕЛИГИЈСКА ТEМАТИКА У ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА

Јован Дучић (1874-1943), „кнез песника“, у својој тежњи да буде „другачи од осталих“ (Скерлић 1953:106) једним изграђеним „дисциплинованим фантазирањем“ (Секулић 1985:306) води српски језик, стих и ритмику стиха у авантуру, један неизвестан непрокрчен  пут који би српски песнички језик и стих тешко прошао без овог марљивог песника, Србина, који никако није желео да личи на друге.[1]

цела вест
16.
Есеј

Ана Марковић МИТОЛОГИЈА РАСТКА ПЕТРОВИЋА у светлу савремених књижевних теорија

Роман “Бурлеска господина Перуна“, бога грома услед својих кључних одлика, као и времена настанка може бити смештен у шири контекст авангарде, с обзиром на чињеницу да је авангарда као периодизацијски појам који се развио након Првог светског рата уједно и надређени појам за многа друга модерна књижевна струјања или правце (кубизам, футуризам, дадаизам, надреализам, конструктивизам), који често имају врло сродне карактеристике.

цела вест
14.
Поезија

Драгослав Ђорђевић ДРВО ЖИВОТА

У новом броју часописа “Људи говоре“ објављујемо три песме професора Драгослава Ђорђевића из Крушевца.

Дрво

То дрво живи у мени.
Гранато. Црно.
Животно као реч.
Његова једноставна снага
другачија је од
анђеоске доброте.
То стабло веће од мене.
Од сна који сањам. Финије
обликовано од лабуда
смерног и блиског моме бићу.

цела вест
14.
Есеј

Саша Радовановић УМЕТНОСТ И СВЕТО

У овом раду разматра се однос светог и не-светог полазећи од удеса разоткривања или повесне истине бивствовања. Однос светог и не-светог Хајдегер преузима од Хелдерлина који промишља повесну истину бивствовања у структурама светог певајући о „одбеглим боговима и   долазећем богу“.  У другом делу рада ова алетиолошко-тополошка анализа ће се применити на средњовековну хришћанску уметност Косова и Метохије, пре свега на хришћанске храмове, иконе и књижевна дела.

цела вест

Ранко Гојковић
СЛУЧАЈ СТЕПИНАЦ: Шта се крије иза комисије?

Позната сатирична песма Војислава Илића „Маскенбал на Руднику“ написана је 22. јануара 1887. године, после првог маскенбала у Србији, који су приредили високи дворски кругови око краља Милана и краљице Наталије, 13. јануара 1887. године у Београду.

цела вест
Страна 1 од 71
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017