30.
Некатегоризовано

Aлександра Мокрањац
Издисаји на води 2015. – случај БНВ
или Последњи слободни погледи Београда на миленијумима досад само његове воде

Aрхитектонска стручна јавност, као и заинтересована јавност у целини, остала је запрепашћена неодазивањем политичких структура на сепарат – заправо студијозно образложен сет критичких запажања које је поводом случаја „Београд на води“ (БНВ) приредио академик Милан Лојаница на челу Иницијалног одбора за архитектуру и урбанизам САНУ. „Примедбе и сугестије“ поднете су у поступку јавне расправе о тој за Београд, али и за Србију уопште – круцијалној теми која се тиче судбине српске престонице кроз модалитете њеног даљег развоја.

цела вест
29.
Некатегоризовано

Драгољуб Збиљић
ОСНОВАНА МАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ У НОВОМ САДУ

Четвртак, 29. јануара 2015.

Данас је у сали Еколошког покрета у Новом Саду, тачно у 14 сати, после шире, повремено и живахне, расправе практично, основана нова српска национална институција – Матица ћирилице. Потписима тројице представника удружења за заштиту ћиилице од данас је ојачана нова борба за спас српске азбуке ћирилице, која траје одавно. Та институција зове се Сједињена удружења за одбрану српске азбуке „Матица ћирилице“.

цела вест
28.
Некатегоризовано

Радомир Батуран
Посланица бесмртном Кијуку

 

Четири године уређивали смо

часопис Људи говоре:

Ти из осрамоћене Србије,

ми из осорног света.

 

Четири године извлачили рукописе

забрањених и прећутаних писаца,

из тамница самопоречене Србије.

 

А онда си ти пронашао пут у Небо

који кроз гроб води,

а ми остали да трнокопамо

стазама твојим земним.

 

Лýчом си деловао на људе

и сагорео телом,

а душом остао у људима -

у часопису Људи говоре – вечно!

 

Хвала Ти, незаменљиви Пеђа,

Хвала ти бесмртни Кијуче!

www.ljudigovore.com

цела вест
27.
Некатегоризовано

Светислав Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
Одабрани политички списи (1)

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ
Колико су актуелни студија Беле Тукадруза (алијаса Мирослава Лукића) ”Уметност дијагнозе и уметност лечаења” и његови ставови да се морају превредновати многи писци и њихова дела у такозваној српској бирократској књижевности илуструјемо вам случајем књижевника, професора и преводиоца Светислава Стефановића кога је комунистичка власт убила, а сви досадашњи аутори историје српске бирократске књижевности изопштили из корпуса српске књижевности.
Зато вам предлажемо да пажљиво читате наставке из Лукићеве студије и, такође, наставке које ћемо објављивати из Стефановићиеве књиге ”Старим или новим путевима” коју је приредио Предраг Пузић.

цела вест
26.
Некатегоризовано

Бела Тукадруз (Мирослав Лукић)
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (4)

- Шта наша књижевност има, а није јој потребно, а шта нема за чим би требало да жали што нема?

- Има мноштво обмана – нису јој потребне,мноштво компромиса, нису јој потребни, мноштво тапкароша на утапканом месту, нису јој потребни, мноштво оних који бацају прашину у очи некорумпираних читалаца, има безброј оних који више пишу него што мисле и тиме бришу разлике између физичког и интелектуалног рада, има мноштво мистификатора – нису јој потребни; она ствара више материјала за социологију књижевности него за књижевност саму. Картограм дефеката сразмеран је суми негативне баштине: нема творачких утакмица у храбрости; мислим ту на ризик уметничког откривања непознатих области социјалног живота. Читалац који стицајем околности прати нашу међуратну књижевност са носталгијом може да примети како је то време рађало стварне људске и књижевне вредности: сваки човек био је програм, елан витале ствараоца, понос због постојања. Погледајмо наше спорове и “ангажовања”! “Трске које мисле” претварају се у бирократске бичеве за кроћење непослушних писаца или се од њих граде паравани за личне амбиције недаровитих. “Боље страга ударати мучке, него спреда часно оберучке” као да је постало начело домаћих сукоба. Извесна ревалоризација људских вредности у књижевнику морала би да претходи књижевним ревалоризацијама вредности: вера да је то могуће није ваљда мање штетна од признавања садашњег стања?…

цела вест
Страна 1 од 21

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 21/22

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Дејан Ивковић
уредник за језик
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2015