23.
Некатегоризовано

ИЗ РУСКО-СРПСКОГ БЛОКА ПОЕЗИЈЕ

Анђелко Заблаћански

СНЕГОВИ ПРОЛАЗНОСТИ

То снег ми на прозоре пао
Расутих измаглица
И недоглед равнице тишину јутра слуша
Белином узораних њива
А моје детињство разигра се
Снегом у коси и браздом на челу

Загризе мраз усне да збуни сузу
Која кану на санке сна
Док их дечија промрзла рука
Снегом што шкрипи кроз време вуче
Румених образа топлих
И браздом изнад горње усне

цела вест
17.
Некатегоризовано

Душка ВРХОВАЦ:
Вјекослав Вукадин, „Поглед из оштрог угла“, Свет књиге, Београд 2016.

Рецензент и писац поговора за најновију књигу Вјекослава Вукадина, „Поглед из оштрог угла“, коју је недавно објавио Свет књиге из Београда, критичар и песник Мићо Цвијетић, дао је прилично обиман критички увид у укупно дело Вјекослава Вукадина и, разуме се, посебно у ову обимну књигу, која је предмет наше пажње. Ја ћу пак овде покушати да, као песник о песнику, дакле и као посвећен читалац, изнесем нека своја запажања и размишљања о поезији и поетици овог аутора и књизи о којој је овде реч.

цела вест
17.
Некатегоризовано

Миодраг Лукић
Бог и рокенрол, дјело монаха Арсенија Јовановића

 

Дуго сам трагао за књигом „Бог и рокенрол“ и да будем искрен очекивао више, али након читања сам схватио да је написана онако како је требало и могло да буде написана, па је свима онима којима Вавилонска блудница још није ум запосјела, топло препоручујем.

Аутор се не бави темељно везом између рокенрола и наркоманије него нам једноставно преноси своја сјећања као свједок времена у којем су читаве генерације младих људи завршиле у паклу дроге.

Он искрено са огромним емоционалним набојем говори о свом пријатељу Душану Герзићу Гери и показује разумијевање за посртање овог талентованог умјетника као и за посртање читаве своје генерације, односно за сопствено посртање. На жалост у тражењу оправдања, губи вријеме и простор који се могао посветити начину на који је рокенрол увео дрогу у наше друштво.

Иако сам ово запазио као пропуст, није на мени да судим монаху, човјеку који се искрено покајао и хвала Богу извукао из пакла дроге, али зато морам да критикујем српске медије и српске издаваче који не посвећују простор литератури која се бавим овом темом.

Никад се нико у српском народу није озбиљно бавио везом између музике и наркоманије, изузев, чини ми се Владимира Димитријевића, али ни он никад није добио простор у медијима који заслужује. Умјесто да његова дјела која се баве овим буду обавезна литература у свим српским школама, њих је једва могуће пронаћи у књижарама. На крају, ако ми Срби немамо довољно познавалаца зла рођеног у браку између музике и дроге, има довољно руских, али и западноевропских и америчких мислилица који одавно на њега указују, које би требало превести и објавити на српском језику. Умјесто што се преводи све од Елифаса Левија, Елистера Кроулија, па преко Хелене Блавацке, Алисе Ен Бејли, Рудолфа Штајнера и на крају до мноштва индијских гуруа.

Што се тиче српских издавача, неупућени људи ће се зачудити да је далеко више сатанистичких него хришћанских дијела објављено у српском издаваштву. На жалост ми смо народ који нема имуни систем па нашу читајућу омладицу одавно засипају езотеријом, сатанизмом, Њу ејџом, теозофијом, антропозофијом итд.

Све ово је разлог више да топло препоручим књигу „Бог и рокенрол“ која ће због саме ауторове искрености лако наћи пут до читаочеве душе, а може лако да буде путоказ свима онима који путоказ још пронашли нису.

 

 

 

 

цела вест
14.
Некатегоризовано

М. М. Д.
КО ЈЕ МИОДРАГ ЛУКИЋ?

Најлакше би било написати његове личне податке и набројати његова дела, којих се накупило прилично за ових петнаест година од када се први пут огласио у јавности романом Сербиан гиголо (Луди вјетар). Једанаест романа и двадест драма је изашло из мајсторске радионице Миодрага Лукића, а приповетке, есеје, рецензије итд., не броји више ни он нити његови читаоци, а понајмање критичари.

Ови последњи то поготову не чине јер Лукићева дела никад нису ни подвргнута стручној књижевној критици јер тако нешто више не постоји, пошто у Србији постоје само плаћени критичари, па се ни једном аутору не исплати да чује критику о свом делу јер из ње неће моћи да извуче никакав закључак осим што ће чути хвалоспеве које је сам наручио.

цела вест
13.
Некатегоризовано

Коларчева задужбина пред гашењем

Напомена Редакције:

Србија нема пара за Летопис Матице српске;

Србија нема пара за Задужбину Милоша Црњанског;

Србија нема пара за Коларчеву задужбину!

А има за отварање нове задужбине либералног политичара Зорана Ђинђића!

Које су последице?

цела вест
Страна 1 од 63

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017