Алексеј Степанович Хомјаков (1804-1860)
ПИСМО СРБИМА

Много вам је, браћо, милости дао Господ Бог последњих година: ослобођење од несносног јарма дивљег и неверног народа, независност и самосталност у јавним пословима, могућност умног, наравственог и духовног развијања у духу Хришћанства које нас је просветлило, и напослетку, могућност да помажете напредовању и срећи своје мање браће поукама и примерима својим. Тако сретне добитке постигли сте ви вашом властитом храброшћу, а дêлом и помоћу и симпатијама једнокрвног и једноверног вам народа руског, а понајвише благословом Бога, који је уредио прилике политичког живота да се прекрате невоље и понижења којима је Он вековима искушавао вашу веру и ваше трпљење.

цела вест

Драгана Матовић
АЛБАНЦИ ФАЛСИФИКУЈУ ИСТОРИЈУ

Цeo свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, готово нико не подиже глас. Чак и када се чувеној светињи Цркви Богоридица Љевишка промени назив у Свети Петак! Тако се ова светиња која се налази у Призрену назива у њиховим каталозима о споменицима културе.

цела вест

Бела Тукадруз
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (14)

…Сви су — а да то не знају, јер неће да знају – ШКАРТ историје, Бела Гордост, европејска; сами су себе осудили, и не треба нико да им суди. Тзв. наука и критика, култура и издаваштво, Потемкинова села у којима су рођени, школовани и порасли, медији, позивање на Европу и свет (који свет?), на лепоту и љубав, обмане и опсене, наметања, свиме су се тиме послужили, и многим другим стварима, као мостом из варварства некултурног у варварство културно, из варварства невештог у варварство вешто.
Шкарт је за собом мостове порушио. Све су обесветили, чак и обичај сахрањивања. Српска књижевност и култура је почетком трећег миленијума: једно буре, у коме незрело и труло превире, а киселина која из њега истиче није ни за нос ни за језик. Троглава моћ официјелне књижевне критике је саградила палате лисицама и вуковима, а праву српску културу и књижевност је оставила без крова.
Сирота у Бога, шта та књижевност и култура имају, кад Њега немају?

цела вест

Комнен Бећировић
Упорност Запада у злу против Русије

Нађох у својим папирима изјаву дату руској новинској Агенцији Новости, 10 маја 1995, поводом одсуства западних лидера на војној паради предходног дана у Москви, изјаву из које наводим:
« Одбијање западних државника да присуствују 9 маја на војној паради у Москви, којом се обиљежава педесета годишњица побједе над фашизмом, још је један доказ зле воље и злих намјера Запада према Русији.
За западњаке, подршка чеченској побуни злотвора Дудајева, има предност над захвалношћу према Русији што је својим огромним жртвама, спасила Запад и читаво човјечанство од нацистичког ропства.
Уосталом, невјероватно је да западне земље на челу са Сједињеним Америчким Државама и Њемачком, разобличавају рат у Чеченији и траже његов прекид, док саме већ четири године не престају да распаљују рат у бившој Југославији, рат чији су оне главни виновници својим, између осталог, прераним признавањем бивших југословенских република, као независних држава.»

цела вест

Огњен Војводић
ПИШИ КАО ШТО ЗБОРИШ

У дугогодишњој расправи црногорских лингвиста око стандардизације новоименованог црногорског језика, присталица јотоване и нејотоване варијанте, то јест правописа са 32 и 31словом, дошло је је до непомирљивог сукоба. Савјет за стандардизацију језика се разишао, а прије пет мјесеца се и институционално раздвојио. Прошле године деветог септембра свечаношћу у Краљевском позоришру ,,Зетски дом” на Цетињу је обељежен почетак рада Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу, основаног одлуком Владе, на којем ће се изводити студијиски програм заговорника јотоване варијанте и нове гране славистике – Монтенегристике.

цела вест
Страна 1 од 32

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 23/24

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2015