25.
Некатегоризовано

Мило Ломпар
МАРГИНАЛИЈЕ
Одговор Латинки Перовић

Тек што сам био завршио први разред основне школе, у јесен 1969. године, преселили смо се у нови део града: у то време је – што сам сазнао много касније – секретар ЦК СК Србије била Латинка Перовић. Управо саграђена зграда чувала је у ходницима мирис свежег малтера, док су се – одмах до улазних врата – сјајили дрвени поштански сандучићи. Били су недовољно велики и део убачених новина увек је вирио из њих. Постојао је један дан у којем је готово свако сандуче било испуњено истим новинама: мало ко их је узимао, па је тај низ новина стајао данима, све док не би попадале на под и чекале да их чистачица смести на ђубриште. Увек сам, међутим, волео да читам те новине, које су се звале Комунист: карактерисало их је црвено заглавље, имале су мастан отисак црних слова на хартији, распростирале су снажан мирис штампарске боје. Текстови у њима откривали су не сасвим разумљиви свет сигнала и јавки, које су обично свршавале у оштрим политичким осудама људи које смо – као студенти – слушали на београдским књижевним и филозофским трибинама. Није било само занимљиво него и корисно што сам се у тим новинама срео са многим именима. То сам открио много касније.

цела вест
22.
Некатегоризовано

Владимир Димитријевић
СВЕТАО ПРИМЕР ИЗ ЧАЧКА:
Како треба да изгледа српска грађанска класа?

Комунисти су уништили србско грађанство, које је било познато не само по свом материјалном статусу, него, пре свега и изнад свега, по спремности на жртву на заједницу.

Од Илије Коларца до Симе Андрејевића Игуманова, и даље, траје нит оних који су остављали задужбине своме роду, и тиме (а не пљачком) доказивали да су елита. И данас има светлих примера који показују да је могуће бити заинтересован за заједницу, за претке и потомке; и који своје добро чине без намере да из тога извуку корист за себе и своје „пословне подухвате“.

цела вест
20.
Некатегоризовано

Емир Кустурица
Кад ја пођох у Дизниленд

Интелектуалци из бошњачког корпуса виде будућност боље од мене. Они као да предвиђају како би и Дизниленд ускоро могао да уђе у фазу реформи. Као што реформишу државе, тако хоће да реформишу и нас дјецу чији очеви су се борили против нациста!

цела вест
17.
Некатегоризовано

Драгана Мијатовић-Томашевић
ИВАН ХАНС МЕРЦ, РИМОКАТОЛИЧКА “ЦРКВА” И ИСТИНИТЕ ЛАЖИ

Писмо мајци

Драга мама,

Не могу да лажем. Не могу ти рећи да сам постала по професији писац, историчар, нити пак антрополог, социолог или политичар. Ја сам, мајко, она којој си “заборавила” рећи да је читава твоја фамилија побијена тог хладног фебруарског дана 1942 год. Побијено је 22 чељади из Стијаковића у Мотикама, без иједног испаљеног метка од стране комшија Хрвата- шокаца, предвођених фра Филипом Мајсторовићем из петрићевачког самостана. Твој тата је покољ преживио јер је био заробљен и одведен у Њемачку. Али не и његова дјеца из првог брака- укључујући и 6-омјесечног сина набоденог на бајонет којег никад није ни видио. Преживео је покољ и стриц Драган, којег је његова мама сакрила испод кревета и зашушкала јастуцима, па је гледао како једно по једно од укућана падају у локвама крви.

цела вест
16.
Некатегоризовано

Марко МИЛАЧИЋ
Отворено писмо амбасадорки САД у Црној Гори, Су Кеј Браун:
„Не помажите, please“

Спремате се за нови рат, ви и ваши надређени. Није се ни охладило разорено либијско тло од ваших бомби, а већ пуните ратне бродове ракетама типа томахавк, у Средоземљу. Није се ни спрала крв Моамера Гадафија, а већ имате нову мету, Башара Асада. Ратујете и док спавате. Ратујете док преговарате. Волите да ратујете. Уживате у ратовању. Рат је, госпођо Браун, за вас и ваше, очигледно – боца с кисеоником. Ваше природно стање. Стање вашег мира.

цела вест
Страна 1 од 13

Календар

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Најновији број

Људи говоре 21/22

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Дејан Ивковић
уредник за језик
(Торонто, Канада)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Александар Пекић
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

СНА
(Српска национална академијa у Канади)

SHA
(The Serbian Heritage Academy  of Canada)


2381 Dundas Street W.
Toronto ON,
M6P 1X2 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada
<

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com www.ljudgovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2014