25.
Некатегоризовано

ЗАПИС СА МЕЂЕ ОВОСТРАНОГ И ОНОСТРАНОГ ЖИВОТА БРАТА У ХРИСТУ ЂОРЂА ЂОГА


 

Помаже Бог, драги чланови Клуба и пријатељи часописа „Људи говоре“.

Христос васкрсе!

 

Вама на здравље и спасење, јављамo тужну вест да смо данас сахранили брата у Христу, Ђорђе Ђога, ретко племенитог човека, честитог светосавца и пожртвованог  супруга, оца, брата, кума и пријатеља по божанкој мери најдражег ближњег.

Раноуснули брат у Христу Ђоле је оличење доброте, честитости и оданости ближњима. Ако се за неког Србина може применити Кантова максима да ’има Бога на небу, етички принцип у себи и да му више ништа није потребно’, то смо говорили за његовог земног живота и гопорићемо разговору с ближњима и у поменима  боголикој души његовој, и иза међе његовог земног живота. Носићемо га у срцу као часног и честитог човека, пажљивог супруга, умног родитеља, који је, заједно са својом часном супругом Светланом, снажном личности, однеговао четири сина, у пуном значењу речи, честита витеза Ђога: Глигора, Новака, Радомира и Страхињу. Сва четворица су били моји ђаци у Школи српског језика. Цела породица Ђого проводила је и летње и зимско камповање са Српском школом и били су нам блиски сарадници.

Брат Ђорђе Ђого био је богоугодно успешан електро-инжењер и у отаџбини Српској и у Канади, ретко талентован кошаркаш, првотимац, хармоникаш, певач чији је глас годинама испуњавао сваку светосавску цркву у којој се он редовно Богу молио до прераног уснућа, борац за српско духовно јединство, родитељ-учитељ и у школи српског језика и у школи кошарке, задужбинар и цркве и књиге. У два мандата био је и председник Клуба часописа ”Љди говоре”. Његових неколико стотитина ученика, њихових родитеља, рођака и пријатеља испратило га је данас у живот вечни - у саборнос у Господу, са по једном ружом и свећом у руци. Потврдила се Господња истине: Био је спреман и на највећу жртву и највећу част заслужио је.

Има земља пут који кроз гроб води до Неба. Наш брат Ђоле се прерано упокојио, али је за кратка живота пут Господњи - рајски засигурно заслужио својом оданошћу Господу, својој породици и нама, његовим ближњим. Током његове тешке и дуге болести његови духовници и ми ближљи клечали смо пред олтаром пречасне цркве Св. Архангела Гаврила на Ричмонд Хилу више пута молећи Господа да му спасе жиот. И би воља Господња да му прекрати муке и дарује мир и спокој души његовој. И и прерано уснуће своје предвидео је и неће нам доћи на славу часописа Светог Николаја Жичког. Биће у нашим грудима, Бог да му душу прости.

 

***

Имао сам најдушевнију преписку са њим у последњем месецу живота, пред Васкрс и Славу нашег часописа, Светог Николаја Жичког.

Једну молитву, коју ми је он послао, проследио сам и вама, не именујући од кога је, јер ми то није одобрио. Сада вам прилажем обе наше преписке у последњим земним данима Ђоловим:

 

Владико, Човекољупче, Царе вjекова и добара Дароватељу,

који си непријатељства преграду разорио и мир подао роду људскоме, даруј и сада мир слугама Својим (имена):

Уукоријени у њих страх Свој и међусобну љубав утврди, угаси сваку распру, одузми од њих све саблажњиве несугласице.

Јер Ти јеси мир наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у вијекове вијекова.

Амин.

 

Драги Раде,

 

Искрени пријатељу коме сви ми, а посебно моја породица, много дугујемо, хвала ти што си нам открио љепоту српског језика, и не само то. Ђаци осјећају ту захвалност ако професор ваља. Ја сам ту захвалност изражавао на незграпан начин и звао те професоре док ми ниси скренуо пажњу.

Ако сам још штогод тако глупо урадио, а ти прећутао ради мира у кући, молим те, опрости ми, није намјерно. Ја не памтим да си ти мени ишта нажао учинио, а ако случајно јеси, па смо обојица заборавили, нека ти је просто.

Сјећам се наших разговора о праштању, посебно у ово вријеме припреме за Свето Васкрсење Божије. Ако ниси наишао досад на ову молитву, прекуцана је из молитвеника који купих под Острогом прије скоро двије године.

Назва ме синоћ један човјек, па са му ради његова и свога спасења послао ову молитву. Данас те се сјетих и помислих: Боже мој, да ли сам икад Радету послао ову молитву која чува од зла?

 

С нама је Бог.

Ђорђе

 

 

Драги брате Ђоле,

 

Неизмерно Ти хвала што си ми се јавио. А молитву коју си ми послао прошапутао сам својим уснама и касно синоћ и рано јутрос и кајао се, и праштао свима које сам икада увредио опаком речју или намерним и ненамерним делом. Хвала Ти што си ми помого да се суштински покајем и опростим свим људима које сам увредио. Са твојом дозволом, срочио бих поздрав и покајање свим нашим заједничким пријатељима са којим смо срчано сарађивали у Школи српког језика и у Клубу часописа, на зимском и летњем камповању..., и послао им их, уз ову божанствену молитву коју си Ти мени послао.

Јесмо грешни људи и обојица срчани (она уобичајена реч - преки - не именује суштину наших бића!), па смо, вероватно, некада један другог и повредили, али међу нама и нашим породицама никада није било мржње, него само љубави и поштовања, па се зато и не сећамо да је међу нама било ни опоре речи ни злочестог поступка. Зато, мој велики духовни брате у Христу, молитвено се кајем и молим да ми опростиш и најмању сенку уколико је било међу нама.

Када будеш могао, одговори ми могу ли проследити ову дубокохуману, суштаствено хришћанску молитву нашој браћи у Христу: Драгославу Богићевићу, Аци Лолићу, Јеленку Тубићу, Борису Мишићу и другима, са заједничким поздравом и молбом да нам опросте ако смо их некада увредили.

 

Друго, долази нам у госте проф. Мило Ломпар. Држаће предавања у Цркви Светог Саве на Риверу и у Опленцу у Мисисаги. Чланови Клуба часописа ”Људи говоре” су ме замолили и задужили да Тебе, брате Ђоле, и све чланове Твоје породице позовемо да присуствујете овом предавању и културном програму који смо спремили. Знам да ти болови не дају да дуго седиш, па те молим, ако можеш, да одслушаш само Ломпарово предавање. Резервисали смо вам седишта близу улаза у Цркви Светог Саве, тако да можете да напустите салу чим се предавање заврши, а и раније ако би морао да одеш. Ово је жеља и закључак свих чланова Клуба часописа „Људи говоре“.

Молитвено, срчано и захвално све вас поздрављам, православно просто: Бог је с нама.

Грешни брат Rадомир

 

Помаже Бог.

Драги Раде,

Хвала на позиву; овакав позив се не одбија. Сутра бих дошао, за седам дана бих дошао, али предавање је за 5 седмица. Моје здравствено стање се веома непредвидиво, а понекад и веома брзо погоршава. Ја се надам да ћу се 3.5.2017 пробудити жив, захвалити Богу за то и доћи на предавање. Молим те, немој да људи помисле да сам ја учинио неки посебан напор (тј. жртву) својим доласком. Једноставно, то је воља Божија, па ћемо Њему захвалити.

Све си одлично организовао да ми олакшаш долазак, хвала му ко год да је предложио, заиста имате разумијевања, хвала.

У вези молитве, па ми смо годинама навикли да нам откриваш српске бисере. Ко ће то боље од тебе да предочи нашој заједници од тебе. Мене не спомињи, молитвеник су издали Светигора и Манастир Острог. Дакле, опште доступно.

 

С нама је Бог.

Ђоле

 

 

 

 

Коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017