14.
Поезија

Драгослав Ђорђевић ДРВО ЖИВОТА

У новом броју часописа ''Људи говоре'' објављујемо три песме професора Драгослава Ђорђевића из Крушевца.

Дрво

То дрво живи у мени.
Гранато. Црно.
Животно као реч.
Његова једноставна снага
другачија је од
анђеоске доброте.
То стабло веће од мене.
Од сна који сањам. Финије
обликовано од лабуда
смерног и блиског моме бићу.
Свака је доброта страшна
јер људи је не прихватају
као звери. Лакше је поднети
злобу, срџбу или сумњу у
звезде и смисао.
Него бити живот сам.
Његова река, ваздух и
срећа. Чиста као дете
у простој песми. То је
најтеже. Из неког
неизрецивог разлога.
Мудрост је невиност душе
коју тек упознајемо.
Љубав је облик тајне. Мила.
Коју ћутимо кроз
анђеле врења.
Само је срце острво
откровења. У његов
сјај ући ћемо. Млади.
Провидни као стакло
Новог бића.

 

Две брезе

Две беле брезе. Са ожиљцима
од ветра и времена.
Пробијене реском реком
ваздуха. У свакој
пори свога тела.
Кисеоник. Ваздух
чист и невидљив
као ружа људске тајне.
Унутрашњост једног белог сећања.
Бреза сама плете ваздух. У
висини. Плава бела виолина смисла.
Ветар је, ту, последњи облик мудрости.
Брезе- чисти покрети мисли.
Благе, уснуле опатице.
Озарене сунцем и тишином
загрљене ветром.
Опкољене чврстином града.
Градитељке белине.
Обликоване тихом песмом.

 

Град у сумрак

Мир. Град
Топао празник ћутања.
Покривен ауром сумрака као на
старим фотографијама. Ветар грли
пољубљане брезе. Град је океан
спокојног смисла. Чују се
бескрајни аутомобили.Проласци
кроз.Ноћ и ћутање. Одласци у
Невидљиве ноћи. Тајне циљеве.
Ноћ је топла, млада девојка. Са
белим рукама. Спава у нама.
Блажена. Осмехнута.
Напољу. Небо се
благо гаси. Почиње ноћ.
Врата су отворена.
За нас.

Драгослав Ђорђевић, Крушевац

Коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017