Изјава Синода РЗЦ поводом бомбардовања Србије из 1999.

Објављено 23 март 2017

27-30. априла 1999. у Њујорку било је одржано редовно заседање Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве, под председавањем приснопамјатног митр. Виталија (Устинова). Једна од главних тема заседања је био положај Србије под бомбама. Заиста, вјечнаја памјат митр. Виталију и осталим архијерејима РПЗЦ, који се нису убојали да пред лицем целог света исповеде истину и покажу се истинским пријатељима србског народа, иако им је седиште у Њујорку. Вјечнаја памјат!

ИЗЈАВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА РПЦЗ ПОВОДОМ ВОЈНИХ ДЕЈСТАВА НА БАЛКАНУ
“Христос Воскресе!

Војна дејства која трају на Балкану већ више од месец дана, само су појачала давнашњи етнички сукоб на територији многострадалне Србије. После педесетогодишњег предаха, поново падају бомбе на европске градове и села у име лажно представљених „људских вредности“, изабраних пристрасно и лицемерно. Право и истина се бестидно и некажњено газе. Државе НАТО пакта заснивају своја дејства не на савести и моралу, већ ускључиво на голом насиљу.

цела вест

“ЉУДИ ГОВОРЕ”, бр. 1. – електронско издање
ПРОЗА
Властимир Станисављевић Шаркаменац, Париз
ПУТ У НИКЕЈУ

Милету Медић

Двоструки опасач од тврдих и дебелих градских зидова отварао је своје вратнице и капије да кроз њих прође свита часне браће и седих отаца, пристиглих из манастира Хиландара. Предводио их је Свети Сава. Утихнут говор који су понели са Свете горе, а који се није узнемирено појачавао ни кад им је пловило, по Егеју, западало у невремена и буре, могавши тако да се разбије о стење и мраморје, овде, на улазу у Никеју, град који је чувао Царство Византије, још се више стишавао. Најчујнији беху одјеци дрвених комада о калдрму, мада се и са њима пажљиво, и још тише, подштапало.

цела вест

ЕСЕЈ
Мићо Цвјетић, Београд
САМОЋЕ, ТЕСКОБЕ И СЕЋАЊА
Уз песнички рукопис Поглед из оштрог угла Вјекослава Вукадина

Знатно пре крвавог грађанског рата и распада бивше заједничке југословенске државе, па и трагичног међунационалног босанскохерцеговачког раскола и удеса, Вјекослав Вукадин (1952) огласио се првом песничком збирком, поетски надахнутог наслова, Наслоњен на небо (Сарајево, 1978). У предратној деоници свога живота и стварања, уз већ поменуту, објавио је још четири песничке књиге, за одрасле и децу. Јавио се као особен песнички глас и био запажен у ондашњим књижевним круговима и сарајевском књижевном животу. Међутим, ратна несрећа, као и многе друге ствараоце и обичне људе, отерала га је у изгнанство, скрасио се у Ротердаму. Иако изглобен из своје културне, духовне и језичке матрице, после извесног времена јавља се, ако је судити према његовим стиховима, из прилично хладне и депресивне холандске туђине, поново оглашава у матичној књижевној периодици. Све активније суделује у круговима српског песничког расејања, а остварује живљу и редовнију књижевну комуникацију са матичном културом, осваја песничка признања. Објављује и неколико нових песничких збирки, међу којима је и књига Кућа пуна слика (Српска књижевна задруга, 2009), са изабраним и новим песмама.

цела вест

ПОЕЗИЈА
Душка Врховац
ДЕСЕТ ПЕСАМА

Душка Врховац, песникиња, преводилац, новинар и колумниста, рођена је 24. марта 1947. године у Бања Луци. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду – група за светску књижевност и теорију књижевности. Дуги низ година радила је у Телевизији Београд (Радио-телевизија Србије) као новинар, аутор и уредник. Објавила је преко двадесет књига поезије, од којих су неке, делимично или у целини, преведене на двадесет светских језика, и спада међу најзначајније савремене ауторе. Присутна је у листовима, књижевним часописима и светским антологијама, а учествовала је и на бројним фестивалима и књижевним манифестација у Србији и иностранству.

цела вест

Радомир Батуран
МАТИЦА И ДИЈАСПОРА: ЛИЦА И НАЛИЧЈА СРПСКЕ УСУДНОСТИ

Срби у дијаспори морају да се врате материнској мелодији, печату и коду српског народа и да све раде са српског становишта, како на индивидуалном, тако и на државном плану

Почивши Предраг Драгић Кијук уредио је две моје књиге: збирку есеја Казивања у Србици, коју је издало Удружење књижевника Србије 2005, и Од Растка до Растка: антологију српског метафизичког песништва у издању „Дерете“ 2006. године. Док смо радили на рукописима ових књига, пожалио ми се да озбиљни српски писци више немају где да објављују, нити да прате вредновање српских књига јер су завладали постмодернистички, мондијалистички кланови и самопорицање Срба. Још је трајала политиканска антисрпска пропаганда планетарних размера. То ме је мотивисало да покренем српски часопис у Торонту, на српском и енглеском језику и писму. Колико је била тачна Кијукова дијагноза о стању духа времена и народа у српским земљама најбоље говори да су часопис Људи говоре прихватили српски писци, са интегритетом својих личности, као бродоломци спасилачки брод, а мондијалисти га нападали од првог броја – каже у разговору за „Печат“ др Радомир Батуран, оснивач је и уредник двојезичног српско-канадског часописа за књижевност и културу Људи говори који излази у Торонту.

цела вест