26.
Некатегоризовано

„НАТО КОМИСИЈА“ ПРЕСУДИЛА МЛАДИЋУ I

Пише: Стефан Каргановић

          После необјашњеног и безпрецендентног тродневног одлагања, пресуда – како се генерал Ратко Мадић у судници  беспрекорно тачно изразио – „НАТО комисије“ најзад је постављена на интернет презентацију Хашког трибунала. Пресуде се редовно постављају истог или већ следећег дана по изрицању. Зашто је ова пресуда била изузетак? О томе би се могло нагађати, али једна од уверљивијих хипотеза било би следеће. Сажетак пресуде, који је председник Већа Алфонс Ори прочитао у судници у среду 22. новембра, био је изразито пропагандног карактера и дубоко испод чак иначе ниских професионалних стандарда који карактеришу јавну делатност „комисије,“ одн. Тринунала. Мада је четворотомна пресуда (пети том носи ознаку „поверљивости“ па је јавности  недоступан) знатно обимнија од најдужег Толстојевог романа, могло би се претпоставити да су „комесари“ желели да се барем почетне реакције усмере на налаз о кривици (укључујући, наравно, геноцид) и драконску казну. Није било згодно да се јавности одмах пружи прилика да, чепркајући по пресуди, критички разматра и доводи у питање основаност диспозитива.

цела вест
10.
Некатегоризовано

Драгослав Граочанкић
Београд
СРПСКА РАЗРЕШНИЧКА РЕЧ: „СРБИЈСКИ“

Колико је Србима штетило што у пресудном, минулом XX веку, нису имали (нити сада имају) у свом стандардном/супстандардном језику присвојни придев од имена своје матичне, националне територије, политичке заједнице – државе?!

Да се одмах разјасни. Придев СРПСКИ се (овде) односи на српски народ, на Србе.

Придева од речи која означава државу Србију – немамо, служимо се, замењујемо га, мешамо га с придевом од речи СРБИ, која означава српски народ, у целокупном његовом обиму и распрострањености, макар била прекоокеанска.

цела вест
06.
Некатегоризовано

Драган Станић, председник Матице српске:
Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу

Новости, 06.11.2017.

Председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба: Никако Не смемо да дозволимо да нас гурају у правцу сметлишта историје, где је све допуштено

КАДА се незајажљиви глобализацијски апетит светских сила, одлучних да све мале народе очисте од националних посебности и претворе у своје клонове, укрсти са помањкањем српске вере у сопствене вредности, резултат је видљив и на улицама Новог Сада. Град који је у 19. веку понео име Српска Атина јер је, како је говорио Вук Стефановић Караџић, био „највеће српско опшчество на свијету“, а Јован Скерлић забележио да се „ту писало и мислило за цео српски народ“, данас се може подичити са свега пет одсто ћириличних натписа на јавним местима.

цела вест
05.
Некатегоризовано

Милорад Ђошић
Oним који долазе
Отворено писмо ученицима Гимназије „Свети Петар Први Петровић Његош“ из Даниловграда

Србин инфо, 5. новембра 2017.

И би Сајам књига. По мени најнепосећенији, најбезличнији, али ипак „најзначајнији“, јер у Србији није скоро угошћен неки нобеловац или нобеловка, а више ни не знам како се каже та реч у овом новом времену, када је женски саобраћајац уствари потенцијална саобраћајка, како рече непознати аутор, Да се нису појавила деца која су скренула пажњу са нобеловке, остао би нам пелиновски укус у устима, да баш нико не сме ништа да каже.

цела вест
01.
Некатегоризовано

ЗАХВАЛНОСТ РАНОУСНУЛОМ МИЛАНУ РАДУЛОВИЋУ

Умро је велики хуманиста српски, књижевни философ, критичар и теоретичар културе.
Њему у част и захвалност за све оно што је урадио за српски народ и његову културу објављујемо текст МИЛАН РАДУЛОВИЋ И ИСИДОРА СЕКУЛИЋ О КОСОВСКОМ ЗАВЕТУ

цела вест
Страна 1 од 74
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017