04.
Fragments

Saint Justin Popović

Excerpts from the book АЗБУЧНИК БОГОЧОВЕЧНИХ МИСЛИ АВЕ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА, edited by Nevenka Pjevač, Belgrade, 2001
Translated from Serbian by Zoran Siriški

APOSTLESHIP

What is apostleship? Realizing the work of God. (4)
What is an apostle? The servant of Church.  And apostleship? Serving the Church, for salvation is serving the Church. As for serving the Church, it consists of obedience to the Church. Because it is – the secret of secrets, the holy of holies, the gospel of gospels, all-secret, all-holy, all-gospel. (15, 113)
What is the grace of apostleship? All those divine powers necessary for successfully preaching the Gospel: divine wisdom, the gifts of wonder making, prophecy, healing, utterance; everything that makes apostles from common people and what they as people would never be able to possess by themselves and out of themselves. (17,29)
Apostleship includes exactly that: permanently feeling oneself as sent by Lord the Christ, as a bearer of His godmanly miraculous all-power and salvific teachings. (9,295)
It is easy to be a messenger of man, any man; a messenger of people, any people. Being a messenger of God, though, is both frightening and magnificent: frightening for the responsibility it entails, magnificent for the purpose of the mission. (12,261)

цела вест
02.
Историја

Салих Селимовић
Чија је Босна?

Веома је симптоматично да се великохрватска идеологија перманентно пласира, а да се и код нас, а да не говоримо у ЕУ, ретко на то реагује и поред тога што постоји море чињеница којима се те агресивне аспирације могу побијати као апсолутно неутемељене. Са посебном дрскошћу се Босна и Херцеговина проглашава хрватском и католичком земљом иако постоје бројни страни и домаћи извори, неспорни докази и чињенице да то уопште не одговара стварној истини и да је све то политички инспирисано много касније.

Овом приликом представићемо само неколико већ давно утврђених релевантних извора. Али, треба да се стално публикују широј јавности. Дворски хроничар франачког цара Карла Великог Ајнхард је у својим Аналима франачког краљевства (Analles regni Francorum) записао да се хрватски кнез Људевит 822.године, после пораза у борби са Францима, склонио код суседа Срба у Босни. Нема дилеме да је царски хроничар могао и смео да погреши и не запише оно што је тачно. Византијски (ромејски) цар писац Константин VII Порфирогенит (913-959) у свом чувеном Спису о управљању народима (De administrando Imperio) је око половине 10. века изричито јасно Босну назвао српском земљом коју раздваја река Дрина.

цела вест
02.
Чланак

Како је манастир првог српског светитеља постао албански

Албанци су ову српску цркву превели под албанску православну цркву и поодавно о њој говоре као таквој и да нема никакве везе са српском црквом

Икону на главном улазу унутра су заменили из разлога што је на њој ћирилицом било написано име светог Јована Владимира. Сада на замењеној икони је латиницом написано „Shen Joan Vladimiri.“

Свете мошти краља српског Јована Владимира, су после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краља Стефана Првовенчаног, пренесене најпре у град Драч, а нешто касније су пренесене у његов манастир Светог Јована (албански: Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији. Светитељеве мошти почивају и дан данас у манастиру Светог Јована Владимира.

цела вест
02.
Чланак

НЕБОЈША БАКАРЕЦ
Комшијско отимање српског наслеђа

Због чега Албанци и Хрвати, као и новокомпоноване бошњачка, македонска и црногорска нација присвајају српске великане и културно наслеђе

Повод за овај текст су многобројни случајеви присвајања српског наслеђа. Аутор сматра да је све то потребно сместити у много шири контекст, чиме се заокружује целина проблема. Стога се овај текст бави историјом и лингвистиком Срба, Албанаца, Хрвата, Црногораца, Македонаца и Бошњака. Аутор констатује да свет већ неколико деценија признаје етничку и језичку посебност Македонаца, Бошњака и Црногораца. Први део текста се бави примерима присвајања српског наслеђа, Хрватима, Македонцима, Бошњацима и језиком. Други део текста говори о етнолингвистици Албанаца, и даје краћи преглед одређених историјских чињеница. Намера овог текста није да прецењује или потцењује било чију историју, етничку припадност или језик. Текст је поткрепљен многобројним кредибилним изворима – упутницама.

цела вест
02.
Рецензија

Владимир Димитријевић
НА ГОЛГОТСКОМ ПУТУ – РАТНИ ДНЕВНИК ЛАЗАРА ТРКЉЕ 1941-1944 ОТКОПАНА ИСТИНА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, БЕОГРАД 2020, ПРИРЕДИО НИКОЛА ТРКЉА

  По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста Рат га је затекао, 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем терену. У томе се не разликује од многих својих страначких другова, који се боре за слободу и дају главу за будућност свог народа. Само у Маутхаузену живот су изгубили „земљорадници“ Радојица Стефановић, Жарко Ђорђевић, др Васиљ Поповић, а многи други су страдали на другим, црним и крвавим, странама.

цела вест
Страна 1 од 112
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com www.skcsvetisava.rs"

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020