03.
Чланак

Радомир Батуран
Слава часописа ”Људи говоре” – Свети Николај Српски

Слава српско-канадског двојезични часопис за књижевност и културу ”Људи говоре”/”People Say” из Торонта је српски светитељ, православни теолог, философ и књижевник Св. Николј Српски (Николај Велимировић). Данас, на Васкршњи Понедељак, 3. маја 2021. године, не дају нам белосветски тровачи и властодршци у обе домовине да Славу обележимо као претходних 13 година, за славским столом са сарадницима и читаоцима нашег часописа. Зато ћемо славску радост поделити са вама, драги пријатељи, онако како једино можемо – да заједничаримо у мислима нашег заштитника:

”Ако се у душама људским погасе кандила и свеће, и миомир постане загушљив дим, и срце престане бити олтар љубави и постане хладно и тврдо као стена, тада Богу нису мили ни зидани храмови.”

цела вест
03.
Запажање

Мирко Бајчиновић
Едмонтон

Ето, ономад, на ”Фејсбуку”, појави се један занимљив коментар, којег никако нисам могао да нехајно пропустим. Уосталом, и тај коментар је само једно мишљење које се (да ли случајно?) много разликује од осталих да просто завређује пажњу да се мало анализира.
Наравно, не пада ми на памет да ја будем тај који ће да анализира текст, јер имамо за то већ довољно приученијих и самопрозванијих ”политичких” аналитичара.
Како рекох, на ”Фејсбуку” се, ето, појавио текст са насловом ”Србија читавог дана прича о свом патријарху, а за то постоји и те како добар разлог”. Уз текст је, наравно, и фотографија, за софром Његова светост и градска сиротиња. Многи су, неки и не читајући текст, лајковали, неки су ставили срца, а појавило се и неколико коментара. Један од тих коментара, заслужује да о њему бар мало поразмислимо. Цитирам, а вама остављам да о свему реченом размислите:

”Лепо је што је његова Светост Патријарх окупио око себе део градске сиротиње и бескућника. Лепо је што је са њима поделио васкршњи ручак, проговорио понеку реч утехе и охрабрења. Све је то лепо, али….увек има неко али око којег се саплићемо. То ми помало личи на недавно прање ногу, кад је папа, ритуално, за сликање, опрао неоге неком мигранту, а после тога се вратио у своје изобиље. Волео бих да нисам у праву што овако размишљам, с обзиром да је Србија мала и плодна, а опет довољно велика да у њој не буде незбринутих, да не буде бескућника и гладних, да се људи у Србији не смрзавају током зиме и да не одузимају себи животе због неплаћених рачуна за струју, а да се оболели не лече новцем прикупљеним од СМС порука.
Све ми то помало смрди на Запад. Протествује се против нарушавања ЕКО система, убијања животиња ради крзна, а нико се не буни што се руше државе и градови, убијају цивили, бацају бомбе, уништава инфраструктура, и све вредности народа укључиујући ту и споменике, који су заједнички, и припадају читавом човечанству. Нико се није потрудио да израчуна колико се кисеоника утроши за сагоревање једне биомбе, или једног пушчаног метка па да из тог извуче раћуницу о нарушавању ЕКО система. Пожелео бих Његовој светости, да се потруди, да Србима поврати пуно поверење макар у једну институцију, у Цркву, како би она, као што је у прошлости, била и буде поново тачка ослонца, и успона једног доброг напаћеног народа. Пожелео бих, да дигне свој глас против садашњих и свих бивших, да се заустави то како се нама малима чини, бесконачно пропадање. Пожелео бих му да нас подучи како да разликујемо пријатеља од непријатеља, и дакако да не будемо ЗАПАД”

цела вест
26.
Чланак

Драгољуб Збиљић
СРПСКИ ЛИНГВИСТИ, РЕШИТЕ НАЈПРЕ СТРУЧНО ПИТАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА, ПА ЋЕ ОНДА ЛАКО ПРАВНИЦИ ДА ТО УНЕСУ У ЗАКОН

(Поводом текста „ИМАМО ТЕМЕЉ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ: Лингвисти на располагању ако буде нове радне групе за писање другог закона о језику и писму“, Вечерње новости. 24. 4. 2021)

Редакторска група Одбора за стандардизацију српског језика нормирала је у српском праавопису два писма, кршећи Члан 10. Уставаа Србије, а сада тражи од нестручњака за српски језик и писмо (правника) да забраане једно писмо, уместо да се нормира и српски језик на исти начин како су сви други лингвисти нормирали своје језике и писма

цела вест
26.
Чланак

Приредио: Војислав Ананић
З А Ш Т О С Р Б И Н Е С Т А Ј У

За двадесети век се може рећи да је у свести Срба означен као «време плача». Ако посматрамо балканске народе почетком овог века, демографска слика је следећа: албански народ се увећао за 550 одсто, турски за 320 одсто, румунски за 45, бугарски за 38, грчки за 35 одсто. Само се српски народ смањивао, а некада је по бројности био четврти словенски народ (иза Руса, Украјинаца и Пољака), а данас смо на седмом месту међу Словенима.

цела вест
19.
Article

Bob Ivkovic
Calgary
Killing Tools Named After Serbs

I’ll never forget a question Dr. Srdja Trifkovic asked me many years ago: “What makes a Croat a bigger Croat?” He answered before he gave me the chance: “The more a Croat hates Serbs, the greater Croat he is.” Sometimes I wonder if Croats would have a nation if they didn’t have Serbs to hate. It was this hatred that was at the root of the genocide the Ustaše perpetrated against the Serbs in WWII. The more Serbs you killed, the greater hero you were among fellow Croats. And there were plenty of Serbs to kill. Out of a population in Croatia of almost 4.3 million people, 75% were Croat while 20% were Serb. That was a lot of Serbs to kill – about 1 in 5 people – and it would require special tools to kill them efficiently and effectively, not to mention the approbation and support of Nazi Germany. The Srbosjek was the Ustaša’s weapon of choice and would be used to kill innocent Serbian civilians in the most barbarous and inconceivable manner during the Croatian genocidal campaign between 1941 and 1945.

цела вест
Страна 1 од 124
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com www.skcsvetisava.rs"

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021