19.
Некатегоризовано

Петар Милатовић Острошки
ОТВОРЕНО ПИСМО УПРАВИ УКС-е И СВИМ ЧЛАНОВИМА

Комунисти су у ФНРЈ и СФРЈ увели вербални деликт и после саслушања судили, а касније га,
ипак, укинули. Српски неокомунисти у „демократској“ и „напредној“ Србији, данас у Удружењу
књижевника Србије поново уводе вербални деликт и унапред пресуђују, без саслушања!

цела вест
02.
Некатегоризовано

Весна Арсић
Сава Мркаљ и његово дело
(1783 – 1833)

Далеке 1810. године, у Будиму граду је објављена невелика књига од свега 18 страна. На насловној страни, изнад цртежа детета које пружа руке испод млаза воде која обилно истиче из озидане чесме негде у природи, може се прочитати опширан наслов: „Сало дебелога јера либо АЗБУКОПРОТРЕС“. На првој страни одштампана је посвета: „Поштенородном господину Михаилу Коићу, Купцу и Гражданину Пештанскоме, Наука Љубитељу, Почитатељу и Благодетатељу Књижника, Општој ползи усредноме Жрецу, посвештава ово делце своје Сочинитељ“[1]. А „сочинитељ“ је заборављени Сава Мркаљ, човек чије су највеће заслуге приписане незаобилазном Вуку Стефановићу Караџићу. Данас је „Сало дебелога јера либо Азбукопротрес“ ретка књига, јер постоји у једном једином примерку који се чува у библиотеци Велике гимназије у Новом Саду, с обзиром на то да су својевремено сви примерци уништени као опасни. Матица српска је издала фототипско издање ове књиге 1947. године.

цела вест
02.
Некатегоризовано

ВЛАДАН ИВКОВИЋ:
Ко чува српско Косово

Авнојевска Република Србија нема физичко присуство на Косову и Метохији, то знамо још од размонтирања државних институција подсредством Бриселског тзв. споразума. Игроказ који је прије неки дан режирао Александар Вучић и у којем је главна улога потурена епизодисти Марку Ђурићу доказао је да држава Србија на Косову нема утицај ни снагу, али, како се испоставља послије хапшења Гулениста, вјероватно је све било дио унутрашњег обрачуна између снага Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја у којем је и Вучић добио своју епизодну улогу.

цела вест

Јелена Вујановић
КО ЈЕ НЕДОСТОЈАН ИСТОРИЈЕ НАШЕ?

Субота, 24. 3. 2018.

 

Прошло је 10 година од нелегалног проглашења независности Косова. Може проћи још 110 али национални интереси Србије ће бити исти. А од Вас зависи колико ће се Србија у овом периоду удаљити од заштите својих националних интереса.
Рекосте, председниче, да хоћете да решите питање Косова да не бисте потомцима и младим генерацијама остављали „тај терет“. Ево, у име младих Вас молим да нас не користите као параван за своју неспособност или за кораке које сте принуђени да предузмете. Оставите нам тај „терет“, а ја гарантујем да ћемо ми бити довољно јаки да га понесемо на прави начин.

Јер млади људи које ја знам сваки дан воде своје мале борбе за ову земљу. Уче и раде да би платили то школовање, свирају гусле у студентским собама да се не заборави оно што су „од куће донели“, обилазе Косово и Метохију и носе хуманитарну помоћ, граде и храбре једни друге. И што је најбитније -мисле својом главом, а не Вашим медијима.

Ракић се у својим песмама жалио да су њиховој генерацији говорили да су „недостојни историје наше“ и да им се „душе опасности плаше“. Изгледа да и Ви нас потцењујете, али историја ће оценити ко је био „недостојан“ те исте историје. Ја мислим да ће то бити Ваша, а не моја генерација.

Преузето са: http://www.dverisrpske.com/

цела вест

Алек Рачић
НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ

Предавање: 

25.3.2018 у 16 часов,Улица Недељка Чабриновића 54, Београд.

Поводом 19 година од НАТО бомбардовања 1999. године и најаве скорог изласка из штампе књиге НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ,биће одржана истоимена трибина.Агресија НАТО на СР Југославију предмет је испитивања здравствене струке скоро две деценије. У тој агресији погинуло је преко хиљаду бранилаца, војника, полицајаца и њихових старешина, као и више хиљада цивила међу којима и осамдесет-седморо деце. Списак цивилних жртава, нажалост, још увек није утврђен, иако се њихов број процењује на преко 3000. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије због тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, тровања хемијским супстанцама услед разарања рафинерија, трафо  станица и фабрика хемијских производа, а посебно услед закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, тешко да ће икада бити прецизно утврђено. Једно је сасвим извесно, жртве канцерозних обољења непознатих пре агресије су масовне, а патњама људи не види се крај. Штета од разарања

цела вест
Страна 1 од 82
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018