13.
Некатегоризовано

Хаџи Мирјана Н. СТОЈИСАВЉЕВИЋ:
ЋИРИЛИЦА – ПИСМО ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА

Када не постоји унутрашњи непријатељ,

спољни непријатељи ти не могу ништа.

В. Черчил

Сада су власт у цијелом свијету узели Јевреји

и желе у потпуности искоријенити хришћанство.

Старац Јосиф Ватопедски

       Ћирилица, семиотичко обиљежје православне словенске културе, изложена је перманентној агресији Запада с циљем да се замијени папском и натовском латиницом. На дјелу је системска латинизација, католизација и глобализација српске културе као дијела словенске културе, која се проводи, поред осталог, и путем науке о језику, кроз унијатско-екуменистички концепт звани „Срби сва три вјерозакона“.

                 Ћирилица, латиница, славистика, србистика, екуменизам.

цела вест
13.
Некатегоризовано

Огњен Војводић:
Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лазe Костића
(Поводом ”Декларације о заједничком језику” и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради ”Речника српско-хрватског књижевног и народног језика”)  

Повод писања овог текста су последице. Двије последице програма југословенске језичке политике. Једна последица је Декларација о заједничком језику`, обзнањена ове године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике,у програму преименовања српског језика као `заједничког` вишеименог вишецентричног `регионалног` наднационалног стандарда. Друга последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `дводјелном` називу властитог језика то јест изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`; као програмског континуитета југословенске језичке политике САНУ. Узрок наведених програмских последица је стогодишњи југословенски језички програм, од формирања Југославије 1918. године званичне језичке политике српског народа, и једновјековне југословенске језичке политике прије формирања Југославиј. Сврха Декларације о заједничком језику је промовисање континуитета југословенске језичке политике, подсјећања на прихваћени полицентрични стандард назива језика – `српскохрватски`, и програмско принципијелно признавање лингвистичког легитимитета новоименованим варијантама `заједничког језика`, `црногорском` и `бошњачком`, као независним нормираним стандардима заједничког језика.

цела вест
09.
Некатегоризовано

Драган Драгојловић
ДВА ЗРНА БИСЕРА

Ових дана појавила се из штампе књига есеја и путописа Бабкена Симоњана, значајног јерменског песника, преводиоца, есејисте, србисте и културног делатника. Од 1975. године Симоњан се бави јерменско-српским књижевним и културним везама и истражује трагове јерменске заједнице у Србији. Својим радом дао је и даје изузетан допринос сарадњи између наше две земље, показао је колико један човек може да уради када ради из љубави и са осећањем историјске мисије. Постао прва значајна спона у култури између Србије и Јерменије.

цела вест
05.
Некатегоризовано

Апел за одбрану Косова и Метохијe

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

цела вест
04.
Некатегоризовано

ЕПИСКОП ИРИНЕЈ:
Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана

Данас имамо већи степен свенародне освешћености него у готово читавом 20. веку. Дефетизму нема места.

Потребан нам је свесрпски дијалог, рекли сте недавно, уз напомену да у новије време небројено пута понављани термин унутрашњи дијалог, а поводом Косова, није најсрећније одабран. Чини се да се у тој препоруци може наслутити и ваше уверење да нам је као друштву, односно народу, потребна садржајно свестрана ауторефлексија не само поводом српског Јерусалима. О чему је, поред теме Косова, у овом историјски тешком тренутку такође неодложно потребно разговарати и промишљати? Како свесрпски разговор уопште остварити на начин да то не буде тек „одрађен“ национални подухват?

— Пре него што одговорим на ово ваше питање (најсадржајније и најумније питање које ми је из медијске сфере икад упућено), дозволите ми, драги пријатељу, да вама, уредништву, сарадницима, пријатељима и читаоцима Печата од срца честитам његов јубиларни петстоти број. То чиним са закашњењем будући да сам прву половину децембра углавном провео у Москви. Али боље икад него никад…

Данас је, по мом скромном мишљењу, нама Србима најпотребнија свестрана ауторефлексија на тему самог нашег духовног бића, идентитета, историософског самоодређења, самосазнања и самоосећања, историјско-цивилизацијског назначења и усмерења, као и надисторијског, метафизичког садржаја појма православно Српство (уколико, наравно, такав садржај још постоји). Јер духовно, идентитетски, историјски и историософски, културно-цивилизацијски, па и верски, ми, савремени Срби, лутамо (част изузецима!) кроз лавиринте идолâ, опсенâ, фатаморганâ, заблудâ и самообманâ, оличених понајпре и понајвише у увозним и домаћим идеологијама западњачког просветитељства, рационализма и индиферентизма, а у новијем раздобљу југословенства и марксизма у форми титоизма.

цела вест
Страна 1 од 76
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018