29.
Приказ

Владимир Димитријевић
Динамички конзервативизам аристократског духа /
Јана Алексић: Културна идеологија Милана Кашанина, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2019.

НАШЕ МЕСТО У СВЕТСКОМ ПРОСТОРУ  

        

Милан Кашанин је једна од најзначајнијих фигура српске културе 20. века. Пре рата управик Музеја кнеза Павла и човек до чијег мишљења се држало у круговима културне елите, после рата скрајнут, али не и ућуткан, Кашанин је од почетка свог стваралачког рада настојавао на изградњи нашег културног обрасца у складу са најбољим дометима европске и светске баштине, сматрајући да је истински стваралачки патриотизам истовремено и израз универзалних људских стремљења. Он је свој мисаони систем градио у складу са Гетеовим ставовима о хорском сагласју стваралаштва многих народа као основној идеји културног космополитизма. Упркос чињеници да је Кашанинов допринос промишљању нашег места у „суштинском светском простору“ (израз Рајнера Марије Рилкеа ) знатан, до сада нисмо имали студију која би се тим доприносом подробно и систематично бавила. Зато је дело Јане М. Алексић Културна идеологија Милана Кашанина значајан корак у расветљавању Кашанинових увида у темељне вредности нашег духовног поднебља.

цела вест
15.
Чланак

Јасан одговор Вучићу: Ковић, Ломпар, Самарџић … основали Покрет за одбрану КиМ

Извор: Србин инфо

Сви смо свесни да је режим у Србији на челу са председником наше напаћене државе, ушао у последњу фазу предаје јужне српске покрајине великоалбанском покрету.

Током осам година аутократске владавине, није се нашла политичка снага кадра да стане на пут овом историјском безумљу. Савремени скоројевићи бацају наше духовне и културне бисере пред модерне варваре, са заједничком идејом да ступе у цивилизацију нових пагана.

Нико да их заустави на путу издаје земље богатог средњовековља, потом дугог робовања, херојства и устанака, васкрса државе и обнове нације у негдашњем европском духу – пише у прогласу Покрета за одбрану Косова и Метохије, основаног у недељу, 14. јуна, у манастиру Сланци крај Београда.

Пред десетинама окупљених, који су самим присуством пристали да буду чланови скупштине покрета, изабрано је Председништво које чине петорица позивара, професори Београдског универзитета Слободан Самарџић, Милош Ковић, Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић и Часлав Копривица. У обраћањима, чланови председништва рекли су да је ово у ствари наставак Апела за одбрану Косова и Метохије, који је на Божић претпрошле године уздрмао српско јавно мнење и изазвао велику подршку родољубивог дела јавности, али и узнемирану реакцију владајућег режима у Србији.

Као једини, превасходни и коначни циљ, истакли су – очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије.

цела вест
13.
Прича

Александар Милачић
Шетам да не дам!

Избор: Фејсбук

– Ђе ћеш то, Миловане?!

– Ђе морам!

– Ђе мораш ког врага, ни до клозета не можеш да те неко не држи!

– Е сад могу и морам! Нико ми не треба! Идем, па макар се и не вратио.

– Што причаш то, ђе си наумио, полуђели човјече?

– Тамо ђе иду сви лудаци данас, како рече онај твој предсjедник. На литије!

– Ти си вазда био комуниста, човјече. Какве литије црне?! Ја сам ти у партију! Јесу ти вране мозак попиле, Миловане? Знаш ли што радиш?!

– Е, вјеруј ми, сине, читав живот нијесам знао, иако сам школе завшрио кад нико није. Иако сам свијета видио кад нико није. И кад сам тебе савјетовао како ће ти бити боље и што да чиниш, ни тада ништа нијесам знао. Не желим више да причам… Свака моја ријеч је била погрешна. Хрлио сам елити, низао успјехе, био велики за све оне мале. И тебе учио тако… Сјајно си ме слиједио, чинио ме поносним… Знаш то. Залуд, сине. Данас нећу ријеч да изустим. Хоћу само да шетам! Да корачам, докле могу. Па и више, ако ми Бог да снаге. Само до храма да стигнем. Да чујем топот корака који звече до неба. Да чујем она звона… Да бар једном осјетим свој народ како дише. Не покушавај ме зауставит! Милионе корака сам направио за себе, за тебе и мајку. Од вас даље нијесам видио. Можда ни то није гријех, сине, али данас видим шире. Даље… Дубље… Видим ти ђеда са пушком. Видим ти прађеда Милоша са кубуром и чукунђеда Марка са сабљом. А видим ти и нерођену ми унуку. Плавих очију и озареног осмјеха, како слави први рођендан и крштење. Видим је како она мала три прста сједињује у једну тачку и покушава невјешто да се прекрсти опонашајући попа. Није се ни родила још, а већ је већа но што сам ја био кад сам био највећи.

Узалуд ме слушаш, сине… Знам да ме не разумијеш. Мени је требало 85 година да то схватим, како ћеш ти тако млад… Опроштено ти је. Кривња је моја.

И знај, сине, да тиме не мислим да си глуп, но ово што ти причам није нешто што се учи у школи, на курсевима, послу… Није нешто што се ради јер ти је шеф наредио. Или партија. Ово се осјећа. Неко прије, неко касније, неко никад. Мене је Бог пронашао пред починак. Не зато што је био слијеп за мене, већ што му је моја глава тупа закатанчила врата мога срца. А онда виђех оне мале анђеле бистрих погледа на тај твој телефон. Случајно… Шетају једва некако, али шетају и еееејјј, они вичу „Не дамо светиње“. Они… И можеш им препознат у очима да знају што вичу. Теби су прве ријечи сине биле „кока-која“ и „татин мелцедес“, а њима данас: „Не дамо светиње“.

© ФОТО : ПРАВА ЦРНА ГОРА
Народ се роди! Зашто Срби у Црној Гори имају до сада невиђене протесте у свету

За њих идем да правим кораке, да шетам, да ослушнем како та велика дечија срца лупају, јер они су Богу послужили као калауз за катанце до срца мога. Они су ми раширили душу преко цијеле Црне Горе, да ми више Пљевља, Бијело Поље, Беране и Жабљак нијесу периферија, но је све пријестоница до пријестонице. Све је то наше, сине… Ни Милово, ни партијско, ни твоје. Но наше… Идем и ја са тим напаћеним народом, са том ђецом… Идем да не дам! И вјеруј ми, сине, никад овако добро нијесам знао што чиним – рече стари Милован, стави капу на главу и отвори врата.

– Тата, стани! – узвикну син. (Није га тако назвао годинама) – Нећеш тамо! Не! Тамо ни та ђеца не иду сама! Нећеш, тако ми Бога! Тамо иде породица. Чекај ме! Сад ће и мајка…

цела вест

Марко Јакшић
Косовска Митровица
Бугојанцу што уздижеш Мурата, мани се Космета, биће безбедније по тебе (отворено писмо)

Извор: Србин инфо
Као члан некадашњег тима Београда за преговоре са Приштином у времену од 2006-2008. године а у светлу будућих преговора које ти водиш у обавези сам да ти се овако јавно обратим.
Као твој уступак сепаратистима за наставак преговора обећао си да ће Србија престати да лобира за повлачење признања самопроглашене републике Косово. Од њих ти очекујеш да они не траже пријем у Интерпол или Унеско. Ноторна политичка глупост. Што више земаља повуче признање „Косова“ илизуја је да Приштина може тада да постане део било којих међународних организација. Истину говорећи ниси се много ни претргао око повлачења признања. То су радили углавном Руси. Твој министар спољних послова на географској карти није у стању да пронађе те земље које су повукле признање.
Кажеш да у будућим преговорима грађани Србије не треба да очекују срећно решење по питању јужне српске покрајине. Ко си ти мајсторе да тако нешто кажеш? Твоје је да се држиш Устава и закона Републике Србије па ће онда и решење бити повољно. Ако Устав газиш, као што си до сад радио и решење ће бити несрећно. У ових осам година твоје владавине никакву платформу за преговоре са Приштином немаш. Неозбиљно и недржавнички. Ови из Приштине, како твоја премијерка каже који су дошли из шуме, имају платформу и поштују свој устав на основу кога ће да воде преговоре. А Србија стара државотворна земља почев од династија Дрвенаровића, Клонимировића, Немањића са својим законима из средњег века у преговоре улази без платформе и циља. А успут газиш и Устав и законе на којима почива. А зашто то радиш мајсторе? Да би онако у тишини и мраку на тајним састанцима са Хашимом Тачијем у Паризу, Њујорку итд. могао да тргујеш територијом. Недржавнички а издајнички.

цела вест
Страна 1 од 113
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com www.skcsvetisava.rs"

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020