19.
Некатегоризовано

Велимир Ераковић
КУКАВИЦЕ и Фејсбук-витезови

Јуче је сахрањен Оливер Ивановић. Бијела голубица изнад његовог сандука је знак да људи који се боре за своју идеју, живе и умиру за њу, иду тамо гдје праведници почивају и њихова душа проналази вјечни мир.

Хвала Вам, господине Велимире Ераковић, за овај високо етичи и умни текст који сте написали!
За Редакцију часописа ”Људи говоре”, Радомир Батуран

цела вест
17.
Некатегоризовано

ЈУСТИН ПОПОВИЋ:
Срна у изгубљеном рају

Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

 

цела вест
13.
Некатегоризовано

Хаџи Мирјана Н. СТОЈИСАВЉЕВИЋ:
ЋИРИЛИЦА – ПИСМО ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА

Када не постоји унутрашњи непријатељ,

спољни непријатељи ти не могу ништа.

В. Черчил

Сада су власт у цијелом свијету узели Јевреји

и желе у потпуности искоријенити хришћанство.

Старац Јосиф Ватопедски

       Ћирилица, семиотичко обиљежје православне словенске културе, изложена је перманентној агресији Запада с циљем да се замијени папском и натовском латиницом. На дјелу је системска латинизација, католизација и глобализација српске културе као дијела словенске културе, која се проводи, поред осталог, и путем науке о језику, кроз унијатско-екуменистички концепт звани „Срби сва три вјерозакона“.

                 Ћирилица, латиница, славистика, србистика, екуменизам.

цела вест
13.
Некатегоризовано

Огњен Војводић:
Даничићево двоименовање српског језика и противљење Лазe Костића
(Поводом ”Декларације о заједничком језику” и истрајавања Института за српски језик САНУ у изради ”Речника српско-хрватског књижевног и народног језика”)  

Повод писања овог текста су последице. Двије последице програма југословенске језичке политике. Једна последица је Декларација о заједничком језику`, обзнањена ове године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике,у програму преименовања српског језика као `заједничког` вишеименог вишецентричног `регионалног` наднационалног стандарда. Друга последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `дводјелном` називу властитог језика то јест изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`; као програмског континуитета југословенске језичке политике САНУ. Узрок наведених програмских последица је стогодишњи југословенски језички програм, од формирања Југославије 1918. године званичне језичке политике српског народа, и једновјековне југословенске језичке политике прије формирања Југославиј. Сврха Декларације о заједничком језику је промовисање континуитета југословенске језичке политике, подсјећања на прихваћени полицентрични стандард назива језика – `српскохрватски`, и програмско принципијелно признавање лингвистичког легитимитета новоименованим варијантама `заједничког језика`, `црногорском` и `бошњачком`, као независним нормираним стандардима заједничког језика.

цела вест
09.
Некатегоризовано

Драган Драгојловић
ДВА ЗРНА БИСЕРА

Ових дана појавила се из штампе књига есеја и путописа Бабкена Симоњана, значајног јерменског песника, преводиоца, есејисте, србисте и културног делатника. Од 1975. године Симоњан се бави јерменско-српским књижевним и културним везама и истражује трагове јерменске заједнице у Србији. Својим радом дао је и даје изузетан допринос сарадњи између наше две земље, показао је колико један човек може да уради када ради из љубави и са осећањем историјске мисије. Постао прва значајна спона у култури између Србије и Јерменије.

цела вест
Страна 1 од 77
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018