ШТА ДОНОСИ НОВИ ДВОБРОЈ (27/28) ЧАСОПИСА ЉУДИ ГОВОРЕ?

 

Уместо увода

Мирослав Лукић

Кад је сељак сиромашан,читава је земља сиромашна!

 

Путујем Србијом уздуж и попреко, кад год ми се укаже прилика,

а најчешће Цариградским друмом. На том путу, путу рата, калила

се и прекалила моја отаџбина. Вековима је моју отаџбину одржа-

вало сељаштво, из чијих се извора Србија напајала, обнављала,

уздизала и сурвавала. Српско село вековима је било неисцрпни

резервоар обнове српских градова и српске државе. Данас село

преживљава агонију, можда једну од најопаснијих у српској исто-

рији? Социолози или политичари, или други онакви или нека-

кви фактори покушаваће да објасне, али у суштини они – како би

убијен у појам српски сељак одбрусио – тупе. Јер сви ти који данас

нешто тупе преко медија или часописа, у суштини долазе из кру-

гова оних који су се уздигли на овај или онај начин, из пропадања

српског сељаштва. И тачка.

Земља нам је, еј ћорави фактори, сиромашна зато што је сељак

сиромашан!

Боље је прочитати јад данашњег српског сељака, него стотину

књига.

Недавно сам чуо једну добру пословицу: “Кад се лопов дружи

са попом, онда ће или поп постати лопов, или ће лопов постати поп”.

Окрените се око себе, отворите четворе очи, путујте, фотогра-

фишите и записујте. Обилазите и гробља српска увећана, уверите

се да су на њима најнапреднији дубари и оструга.

Поново размишљам о изградњи “Музеја немогућег ратара”,

којем је незаборавни песник Растко Петровић дигао леп књижев-

ни споменик. Баш тамо бих га зидао где село нестаје, где је гробље

запуштено, а читава сеоска газдинства напуштена пре скоро три

деценије, и где се сеоске куће руше неповратно. Човек гради кућу

и музеј, а кућа и музеј човека. Запуштене куће које су се нахери-

ле и срушиле, куће наших дедова и очева, оптужују нас немо…

Не слушајмо више политичаре, ове којих смо се наслушали по-

следњих деценија – то су старе девојке које сирће продају. Један

песник српски ту недавно рече:

“Хајдуци, револуционари, политичари и зеленаши никада ни-

су обрађивали земљу! Земљу је лакше бранити него обрађивати!”

 

САДРЖАЈ

Српски део:

Уместо увода

5 Мирослав Лукић

Кад је сељак сиромашан,

читава је земља

сиромашна!

Поезија

Стр. 8 Љубиша Митровић

Косово

Пуста гнезда

Изгон мртвих

Крадљивац снова

Ватре неспокоја

11 Мирко Магарашевић

Те шуме корењем

приобалне…

12 Петар Милатовић

Острошки

Хиландарска беседа

У Острогу најближе Богу

Рапорт Гаврилу

17 Душанка Милутиновић

Станисављевић

На крају мог времена

Остани

Има те

20 Љубивоје Стефановић

Протокол дна

Последњи плач волова

Јавор

23 Небојша Лапчевић

Уликс Београда

На име твоје

Парабола о забрани

окупљања

Проза

29 Вук Церовић

Недјеља, дан кад је умрла бака

32 Ранко Рисојевић

Курагин, задњи пут

37 Јовица Ђурић

Девојка

42 Михаило Папазоглу

Гађаћемо их… 1915-ом

48 Властимир Станисављевић Шаркаменац

Брезов листић – Оливера

51 Лабуд Драгић

Аферим, Монтенегро!

Есеј и критика

63 Владимир Димитријевић

Философија после Вартоломејске ноћи

74 Ђорђе Јевтић

Вредна књига о духовном сјају царскога града

78 Оливера З. Дуњић

Неписани дани

81 Милорад Прелевић

О књизи “Сапутник и сабесједник”

На изворишту културезворишту културе

87 Божидар Митровић

Основи (Словенске) културе и науке

96 Слободан Живковић

Достојевски у делу Јустина Поповића (1)

102 Мирослав Лукић

Савет за визије

157 Владимир Аркадијевич

Чугунов

Химна српском народу

Из јерменске књижевности

107 Бабкен Симоњан

Књижевност као огледало јерменског бића

109 Ованес Тумањан

110 Аветик Исаакјан

111 Ваан Терјан

112 Јегише Чаренц

113 Наири Зарјан

114 Гурген Маари

115 Ованес Шираз

116 Амо Сагјан

117 Маро Маргарјан

118 Силва Капутикјан

120 Ваагн Давтјан

121 Парујр Севак

122 Лудвиг Дурјан

123 Бабкен Симоњан

125 Раффи

129 Ованес Тумањан

Камено купатило

131 Рубен Зардарјан

Дете народа

135 Магда Џанполадјан

Из магле засијаћеш к’о звезда

146 Левон Анањан

Писмо турском писцу

151 Српски песници певају Јерменији

155 Белешке о ауторима

Зарезивање у камену

161 Мирко Палфи

Избор мисли: “Зрнца духа бисера расутих” (9)

Они који долазе

171 Валентина Терзић

Изађи на светлост

172 Владимир Вукомановић

Суства

174 Оливера Марковић

Живот. Мозаик. Играчка.

175 Вук Арсеновић

Морална порука Андрићеве “Приче о кмету Симану”

Језик и писмо

 

180 Предраг Пипер

Актуелност поглед Меше Селимовића на реформу српског књижевног језика

Прича о уметнику

202 Григор Гурзадјан

Паравонова поезија женског тела

204 Елен Гајфеџјан

Паравон Мирзојан – свет уметника, обдареног тајанственом перцепцијом

Разговори

211 Интервју са Светозаром Влајковићем:

Бекство у анонимност

Позориште иште

220 Миодраг Лукић

Монодрама ”Велики рат”

226 Мили Каурин

У рају ништа ново

230 Милош Браловић

Један поглед уназад: прва крушевачка опера

235 Музеји и архиви

Тања Зец-О’Нил

Музејска активност

Срба у Канади

251 Душан Салатић

Прилог проучавању екслибриса код Срба

Српска голгота 

261 Мирослав Максимовић

Мио страх: Трагом предака

274 Огњен Војводић

Папске посјете и пет римокатоличких мисионарских мантри

Догађаји у Клубу часописа Људи говоре

290 Календар догађаја

294 Пријатељи часописа

Уређивачка начела часописа Људи говоре:

естетско, етичко и духовно јединство.

 

Енглески део:

LITERATURE

   Poetry

6 George Edward Hart Ballad

Sky-Blue

The Iceboat

A murder of crows

Muse

Nadezda Vashkevich

10 Siho Ho

Swing

Chorus

Ferry

Chilblains

Prose

     Prose

14 Tristram Coffin Prose

Divided City: On the Edge

     Essay

18 Bratislav Milošević

The supernatural in Sir Arthur Conan Doyle’s The Terror of Blue John Gap

24 Bozidar Mitrovich

Objectives of the sciences and culture

Interview

31 Radojka Vukčević

Interview with Lawrence Buell

Fine Arts

38 Grigor Gurzadyan

40 Elen Gaifejyan

Paravon Mirzoyan

History 

47 Živadin Jovanović

Nato aggression on Serbia

17 years after

50 Subscription

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019