Владан Кузмановић
Поезија других средстава у новом веку

Интервју са Меџорли Перлоф, фебруара 2020.

1. Објавили сте „Неоригиналног генија: Поезија других средстава у новом веку“. Како бисте дефинисали „неоригиналног генија“?

МПГ. Израз "неоригинални гениј" је, наравно, ироничан. Мислила сам на то да неко може бити „гениј“ чак и кад је сав језик у нечијем делу преузет однекуд - „неооригиналан“. Генијалност није нужно ствар измишљања завере ликова или језика, већ правилних избора.

2. Шта вас је окренуло авангарди у време „Футуристичког тренутка: Авангарда, Авангарда и Језик пукотине, са новим предговором“?

МГП. Прво издање Футуристичкој тренутка-а било је 1986. године; друго је изашло 2003. године и много тога се променило! Оно што је најважније, било је то после 9–1–1 и Седињене Државе су заувек промениле! Нема више утопијских нада, па чак ни „кул“ футуризма о којем говорим у свом последњем поглављу. Желела сам да промислим о проблемима који су се збили.

3.МГП. Конкретна поезија настала је у мањим или малим културама - Бразилу, Шведској, Швајцарској - а не у великим престоницама попут Париза, Лондона или Њујорка. Као прво, био је то савршен облик за оне који пишу на мање познатим језицима. Не могу читати португалски - или само врло благо - али могу разабрати сјајне бразилске конкретне песме. Али конкретизам никада није захваћен у англофонским земљама; Нисам баш сигурна зашто. Овде се сматра само забавом и играма, не довољно озбиљним. У Седињеним Државама се очекује да песници "говоре" важне ствари.

4. Постоји ли веза летризма са конкретном поезијом?

МГП. Не знам шта је летризам? Мислите на мулти-латеризам? Ако је тако, тада, да, идеја о пребацивању језика и свест о глобализму били би веома важни за конкретне песнике.

5. Много сте радили са језичким песницима и објективистима? Који је по вашем мишљењу допринос језичких песника авангардној и, још више, савременијој поезији?

МГП. Језична поезија била ми је веома важна у деведесетим и деведесетим годинама прошлог века, више као принцип него кроз појединачне песнике, од којих су мали број био заиста изванредних песника. Подржавао је идеју да песник започиње идејама, а затим те идеје стави на језик. Уместо да поезија почиње језиком. Као што је Чарлс Бернштајн то рекао, не постоје „мисли“ изван језика. Језичка поезија имала је врло важан негативан ефекат, очистивши собу чистом од тих устајалих идеја о „емоцији“ и „лирској искрености“ итд.

6. Језичка поезија је била истовремено као Дада, конкретна, експериментална, концептуална?

МГП. Да, иако је језичка поезија као покрет била интелектуалнија од  Даде, мање забавна и разиграна. Себе је схватао озбиљно и као политички покрет - марксистички и материјалистички. И, не, концептуална поезија је настала нешто касније и идеје су другачије иако потичу из језичке поезије.

7. Крег Дворкин и Голдсмит су Вам посветили „Против изражавања: Антологија концептуалног писања“ (2011), да ли је „Неоригинални гениј: Поезија других средстава у новом веку“, ваш одговор?

МГП. Да, сви смо радили у извесном смислу. Идеја иза ПРОТИВ ИЗРАЖАВАЊА је да се може створити сјајно писање које је у потпуности направљено од туђих текстова. У свету уметности овај концепт је прихваћен већ 1960-их. Или боље речено: Дишамп је отац конкретне поезије. Показао је да се може узети најобичније предмете и реконтекстуализовати или кадрирати тако да се направи велико уметничко дело. У поезији је, међутим, то теже јер је основа језик и зато је ретко пронаћи песму која је у потпуности написана речима некога другог. У сваком случају, НЕОРИГИНАЛНИ ГЕНИЈЕ је критички комплемент „Против изражавања“ . Крег Дворкин је био мој студент, али толико сам научио од њега, и наравно од Кенија Голдсмита.

9. Више ме занима ваш допринос концептуалној поезији. Организовали сте конференцију „Концептуална поезија и њени други“ у 2008. Како сте дошли до идеје? Био је то врло важан догађај у његовој савременој литератури.

Јесте ли пратили пут ка авантурираном ка позитивном пријему и савременом препознавању нових концептуалних писаца и „добро успостављених“ авангардних песника?

МГП. Концептуална конференција о поезији 2008. године у Тускону, Аризона, настала је када су ме организатори у њиховом Поетском центру позвали да радим све што волим. Звали смо га „Концептуализам и остали“ јер нисам хтела само да имам песнике концептуалисте. Али неки од „других“ нису желели да дођу; они нису имали и даље немају никакву корист за концептуализам.

Али имали смо дивну сеансу са Кристијаном Боком, Чарлсом Бернштајном, Каролине Брегвал, Крегом Дворкином, Кенетом Голдсмитом, Трајси Морисом и другима. Позвали смо дискутанте поред главних говорника и имали Ванесу Плејс, Брајан Рид, Ристан Карнов, и др.. То је учинило врло узбудљивим и садржајно. Покушали смо да разумемо шта је концептуализам и како је повезан са ранијом поезијом и уметношћу.

10. Сарађивали сте са многим концептуалистима, кога би нагласили?

МГП. Управо споменути, а потом и француски попут Франца Лебовића и Џен Бејтнс.

11. Ваше мишљење о перформансној уметности и концептуалном перформансу. И...једно пристрасно питање. . како ви видите уметност Марине Абрамович?

МГП. Па, перформанс уметност је велика тема - постоји толико много и врло различитог квалитета. Лаури Андерсон ми се јако допада - посебно њен рани рад.

Али у целини, мислим да уметност перформанси датира од прилично скоро и прилично је ограничена. Наравно, може се репродуковати представа, али други пут је свакако мање занимљив од првог, као што је то случај са многим наступима „Урсонате“  Курта Швитерса. И не марим много  за Марину Абрамович - то је једнослојна линија, не бих желела да је видим поново.

12. Са Крегом сте написали Звук поезије, Поезију звука истражујући вредност звука, представе Дада Хуга Бала или представе Жана Коктоа.

И ти си то урадио у Кејџу. Ваше изузетне мисли о америчкој авангардној музици?

МГП. Џон Кејџ је по мени један од великих уметника 20. века. Преиспитао је шта је звук, шта је тишина, шта се може урадити са једноставним, свакодневним материјалима и шта је ФОРМАЦИЈА. Али имајте на уму да Кејџ није волео импровизацију или типично уметничко извођење, да је веровао да је форма средишња за сваку уметност, и био је невероватно инвентиван у разумевању свог времена и гледању како се уметност мора променити, да не може да остане иста.