Академик Часлав Оцић:
Кад његов идол падне коме ће се Чавошки клањати
Aкадемик Данилo Бастa:
Удворнички и осорни допис Чавошког

Отпоздрав академику Кости Чавошком

Одељење друштвених наука (ОДН) иако у рушевном, оронулом, дерутном стању (,„на респиратору“) овог пута је писмом Косте Чавошког смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије.
Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући и несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.

Ових дана ме држао неки чудан предосећај да ће ме ујутро када се пробудим у рачунару затећи Оставка академика Косте Чавошког на место „секретара“ Одељења друштвених наука.

Кад оно, гле, уместо Оставке, стиже, од Косте Чавошког срочено, Саопштење ОДН-a у коме се изражава безрезервна подршка Председнику САНУ и енергично брани његов лик и дело од „хајке и харанге“!

Чавошки пружа одлучну подршку другосрбијанцу Костићу
У том Саопштењу нигде нема изјашњавања о (противуставном) ставу Председника САНУ о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије. Из чега се може закључити да Чавошки и три члана ОДН-a (академик Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић; дакле, „демократска већина“) подржавају став Владимира С. Костића, председника САНУ о „достојанственом“ напуштању Косова и Метохије (академик Тибор Варади, опрезан као и увек, уздржао се од изјашњавања и тиме, уз Оцића и Басту, нарушио од Председника толико жуђено – и наручено – јединство, какво је на пример, у први мах, постигао секретар Одељења уметности; а и то јединство је имало живот вилиног коњица – својом изјавом академици Светомир Арсић Басара и Светислав Божић разбили су то „јединство“ у парампарчад).

Нацрт дописа Извршном одбору [Председништва] САНУ, како га је чланству крајем фебруара о.г. отпослао Коста Чавошки, гласи:

„Поводом хајке која се у делу јавности води против академика Владимира Костића, председника САНУ, а која је, поред осталог, заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији, Одељење друштвених наука осуђује такву харангу и пружа одлучну подршку и Извршном одбору и председнику САНУ.

Изненађени смо захтевом четворице наших колега из Одељења језика и књижевности да се Академија изјасни о томе да ли су Косово и Метохија Србија или нису, кад о томе постоје правно обавезујуће одредбе важећег Устава. Оно што је, међутим, од судбинске важности за територијални интегритет Србије, то су преговори који су у Бриселу вођени са самозваном државом косметских Албанаца, захваљујући којима на Косову и Метохији нема више ниједне српске државне институције, а између Космета и остатака Србије успостављена је права државна граница на којој се поред осталог наплаћују и царине. То поменуте наше колеге не помињу нити нити пак, траже изјашњење о томе.

Иначе, на предлог акад Владимира Костића Одељење друштвених наука организовало је научни скуп под насловом ‘Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице‘[1], на којем је не само једногласно осуђена сецесија самозване косметске државе, него је било и више радова у којима је критикована текућа државна политика према тој ‘држави‘, нарочито узастопни преговори у Бриселу.“

ОДН, дакле, иако у дерутном стању („на респиратору“) овог пута је смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави. Остаје нејасно чијем захтеву Одељење удовољава овим саопштењем – захтеву Извршног одбора или Председника лично?

Ту снагу нису имали (или су је вешто крили) када смо академик Баста и ја 19. јануара тражили ванредну седницу на којој би се о томе изјаснили чланови ОДН-а.

Тог 19. јануара ту су седницу (очигледно у договору с Чавошким) бојкотовали академици Тибор Варади, Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић). На наредном скупу ОДН-а 1. фебруара 2021. Чавошки је одбио да стави наш предлог на дневни ред.

Када сам прочитао допис ОДН-а Извршном одбору (Председништва) САНУ поново сам се разочарао. Костини досадашњи памфлетићи су увек имали и извесне литерарне валере – неку (црно)хуморну црту чија маштовитост ме разгаљивала, тако да сам их са задовољством читао. Памтио и препричавао. На пример, сећам се његове чувене аналогије где мене поистовећује с гнусним диктатором Франком, а себе с просвећеним демократом краљем Хуаном Карлосом. (Погађате, реч је о „научном“ објашњењу пуча у ОДН-у 15. јуна 2017).

Зашто је академик Чавошки од сличних (механичких и надреалних) аналогија овог пута одустао?

Да ли због тога што је његов узор, краљ Хуан Карлос, нагло (и потајице) из Шпаније побегао у иностранство; Његова Екселенција је ,,ухватила маглу“ и збрисала у непознатом правцу да не би изашла пред суд због оптужби за корупцију.
Или је степен заборавности академика Чавошког нагло (по)скочио.

Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући, плеонастички („хајка“ и „харанга“ у истој реченици) чак и кривописан (да поменем само један пример: „акад“).

Неки злобник би приметио: „Какав секретар – или какво Одељење – такво и „секретарско“ изјашњење! У сваком случају оно верно одсликава стање у дубоко подељеном и урушеном Одељењу. Оно несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.

Да закључим: овај мучни секретарски урадак не могу да сматрам ставом „мог“ (нормалног, претпучистичког) Одељења, као што не држим ни академика Чавошког за легитимног и легалног него узурпаторског (пучистичког) секретара Одељења.

Од свих мана његовог секретарског изјашњења најтеже ми пада одсуство умесних цитата његових омиљених аутора – Тукидида и/или Макијавелија и/или Шекспира… Стога му (и читаоцима који су већ сигурно од досаде заспали) поклањам једно Хорацијево упутство које ми се чини пригодним:

Quisquid agis prudenter agas et respice finem!

Шта год да радиш, ради мудро и мисли на крај!

Аплицирано на предметни случај – Питање је сад: Кад његов идол падне коме ће се академик Чавошки клањати односно коме ће писати удворичке оде? Самом себи?

А што се тиче његових ћорак-фатви на њих већ одавно нико не обраћа пажњу.

Свако добро, пре свега здравље

жели Вам Часлав Оцић

У Београду, почетком марта 2021.

* * * * * * * * * * * * * * *
Реаговање на допис Косте Чавошког Aкадемика Данилo Бастa:

У допису Чавошког се олако тврди како је хајка, која се води против председника САНУ, „заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији“. Зашто се те изјаве дословно не наведу и зашто се не покаже црно на бело у чему се састоји њихова нетачна интерпретација? Није ваљда да је то саморазумљиво и да се у то унапред мора веровати здраво за готово!
Да ли те исте одредбе Устава Србије да је Косово саставни део Србије важе и за председника САНУ? То је кључно питање, које је пре састављања овог јадног дописа његов аутор Чавошки требало да постави и на њега одговори, а не да угодно прибежиште потражи у наводном нетачном тумачењу Председникових неодговорних и његове функције недостојних изјава, којих се он никада, ни симболично ни метафорично, није одрекао.
Не могу и не желим да свој потпис ставим, а тиме и своје име заложим, испод једног оваквог улизичког дописа, какаво је писмо Косте Чавошког
Пише: Данило Н. Баста, редовни члан САНУ

Обраћам Вам се као фактичком секретару фактичког Одељења друштвених наука САНУ. Јер, никако се не може сматрати да сте Ви и Одељење, после пуча изведеног пре скоро четири године, у валидном правном статусу.

Примио сам текст Вашег „секретарског“ удворичког дописа чија је сврха да одлучно подржи Извршни одбор и председника САНУ. За мене су већ стилски разлози довољни за одбацивање тако сроченог дописа (на пример, речи „хајка“ и „харанга“ у истој реченици!). У допису се олако тврди како је хајка, која се води против председника САНУ, „заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији“. Зашто се те изјаве дословно не наведу и зашто се не покаже црно на бело у чему се састоји њихова нетачна интерпретација? Није ваљда да је то саморазумљиво и да се у то унапред мора веровати здраво за готово! Чак и незнатна мера обзирности према логици исказа и доказивања не би била излишна.

У допису се глуми (хини) изненађеност захтевом четворице, иначе врло угледних, академика из Одељења језика и књижевности о потреби изјашњавања да ли су Косово и Метохија Србија или нису. Они се при том, као какви ђаци незналице, претенциозно и туторски подучавају како о томе постоје правно обавезујуће одредбе важећег Устава. (Узгред, чим је „важећи“, одредбе су му „правно обавезујуће“!)

Но, да ли те исте одредбе важе и за председника САНУ?

То је кључно питање, које је пре састављања овог јадног дописа његов аутор требало да постави и на њега одговори, а не да угодно прибежиште потражи у наводном нетачном тумачењу Председникових неодговорних и његове функције недостојних изјава, којих се он никада, ни симболично ни метафорично, није одрекао. Он то још увек може да учини! А и Ви бисте му као врхунски правник могли у томе помоћи, ако не критикујући га, а оно учећи га ономе о чему осорно држите лекције Матији Бећковићу, Миловану Данојлићу, Милосаву Тешићу и Предрагу Пиперу.

Могу потпуно да се сложим с оним што је у допису речено о погубности бриселских преговора/споразума и резултата досадашње политике према Косову и Метохији, укључив успостављање државне границе и наплату царина. (Познати су ми, академиче Чавошки, и сви Ваши текстови о томе.) Али, зашто би се једино четворица академика из Одељења језика и књижевности укоравали због непомињања тих чињеница и нетражења изјашњавања о њима, када је аутор овог дописа, заједно с његовим сагласним потписницима (академиком Александром Ђ. Костићем и дописним члановима Павлом Д. Петровићем и Алпаром Лошонцем), имао прилику (и још увек је има) да то од Академије затражи. Непристојно је „нашим колегама“ пребацивати оно што човек и сâм у Академији може да учини.

Да ли ће удворички допис Чавошког спасити брига председника САНУ са проалбанским ставовима
Верујем, академиче Чавошки, да су Вам сада јасни разлози из којих не могу и не желим да свој потпис ставим, а тиме и своје име заложим, испод једног оваквог улизичког дописа.

Изволите примити моје искрене жеље за добро здравље у овом тешком и болесном времену.

Данило Н. Баста

Писано 27. фебруара 2021, одмах по пријему горе поменутог дописа Чавошког