06.
Полемика

Академик Часлав Оцић:
Кад његов идол падне коме ће се Чавошки клањати
Aкадемик Данилo Бастa:
Удворнички и осорни допис Чавошког

Отпоздрав академику Кости Чавошком

Одељење друштвених наука (ОДН) иако у рушевном, оронулом, дерутном стању (,„на респиратору“) овог пута је писмом Косте Чавошког смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије.
Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући и несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.

Ових дана ме држао неки чудан предосећај да ће ме ујутро када се пробудим у рачунару затећи Оставка академика Косте Чавошког на место „секретара“ Одељења друштвених наука.

Кад оно, гле, уместо Оставке, стиже, од Косте Чавошког срочено, Саопштење ОДН-a у коме се изражава безрезервна подршка Председнику САНУ и енергично брани његов лик и дело од „хајке и харанге“!

Чавошки пружа одлучну подршку другосрбијанцу Костићу
У том Саопштењу нигде нема изјашњавања о (противуставном) ставу Председника САНУ о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије. Из чега се може закључити да Чавошки и три члана ОДН-a (академик Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић; дакле, „демократска већина“) подржавају став Владимира С. Костића, председника САНУ о „достојанственом“ напуштању Косова и Метохије (академик Тибор Варади, опрезан као и увек, уздржао се од изјашњавања и тиме, уз Оцића и Басту, нарушио од Председника толико жуђено – и наручено – јединство, какво је на пример, у први мах, постигао секретар Одељења уметности; а и то јединство је имало живот вилиног коњица – својом изјавом академици Светомир Арсић Басара и Светислав Божић разбили су то „јединство“ у парампарчад).

Нацрт дописа Извршном одбору [Председништва] САНУ, како га је чланству крајем фебруара о.г. отпослао Коста Чавошки, гласи:

„Поводом хајке која се у делу јавности води против академика Владимира Костића, председника САНУ, а која је, поред осталог, заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији, Одељење друштвених наука осуђује такву харангу и пружа одлучну подршку и Извршном одбору и председнику САНУ.

Изненађени смо захтевом четворице наших колега из Одељења језика и књижевности да се Академија изјасни о томе да ли су Косово и Метохија Србија или нису, кад о томе постоје правно обавезујуће одредбе важећег Устава. Оно што је, међутим, од судбинске важности за територијални интегритет Србије, то су преговори који су у Бриселу вођени са самозваном државом косметских Албанаца, захваљујући којима на Косову и Метохији нема више ниједне српске државне институције, а између Космета и остатака Србије успостављена је права државна граница на којој се поред осталог наплаћују и царине. То поменуте наше колеге не помињу нити нити пак, траже изјашњење о томе.

Иначе, на предлог акад Владимира Костића Одељење друштвених наука организовало је научни скуп под насловом ‘Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице‘[1], на којем је не само једногласно осуђена сецесија самозване косметске државе, него је било и више радова у којима је критикована текућа државна политика према тој ‘држави‘, нарочито узастопни преговори у Бриселу.“

ОДН, дакле, иако у дерутном стању („на респиратору“) овог пута је смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави. Остаје нејасно чијем захтеву Одељење удовољава овим саопштењем – захтеву Извршног одбора или Председника лично?

Ту снагу нису имали (или су је вешто крили) када смо академик Баста и ја 19. јануара тражили ванредну седницу на којој би се о томе изјаснили чланови ОДН-а.

Тог 19. јануара ту су седницу (очигледно у договору с Чавошким) бојкотовали академици Тибор Варади, Александар Ђ. Костић и дописни чланови Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић). На наредном скупу ОДН-а 1. фебруара 2021. Чавошки је одбио да стави наш предлог на дневни ред.

Када сам прочитао допис ОДН-а Извршном одбору (Председништва) САНУ поново сам се разочарао. Костини досадашњи памфлетићи су увек имали и извесне литерарне валере – неку (црно)хуморну црту чија маштовитост ме разгаљивала, тако да сам их са задовољством читао. Памтио и препричавао. На пример, сећам се његове чувене аналогије где мене поистовећује с гнусним диктатором Франком, а себе с просвећеним демократом краљем Хуаном Карлосом. (Погађате, реч је о „научном“ објашњењу пуча у ОДН-у 15. јуна 2017).

Зашто је академик Чавошки од сличних (механичких и надреалних) аналогија овог пута одустао?

Да ли због тога што је његов узор, краљ Хуан Карлос, нагло (и потајице) из Шпаније побегао у иностранство; Његова Екселенција је ,,ухватила маглу“ и збрисала у непознатом правцу да не би изашла пред суд због оптужби за корупцију.
Или је степен заборавности академика Чавошког нагло (по)скочио.

Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући, плеонастички („хајка“ и „харанга“ у истој реченици) чак и кривописан (да поменем само један пример: „акад“).

Неки злобник би приметио: „Какав секретар – или какво Одељење – такво и „секретарско“ изјашњење! У сваком случају оно верно одсликава стање у дубоко подељеном и урушеном Одељењу. Оно несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.

Да закључим: овај мучни секретарски урадак не могу да сматрам ставом „мог“ (нормалног, претпучистичког) Одељења, као што не држим ни академика Чавошког за легитимног и легалног него узурпаторског (пучистичког) секретара Одељења.

Од свих мана његовог секретарског изјашњења најтеже ми пада одсуство умесних цитата његових омиљених аутора – Тукидида и/или Макијавелија и/или Шекспира… Стога му (и читаоцима који су већ сигурно од досаде заспали) поклањам једно Хорацијево упутство које ми се чини пригодним:

Quisquid agis prudenter agas et respice finem!

Шта год да радиш, ради мудро и мисли на крај!

Аплицирано на предметни случај – Питање је сад: Кад његов идол падне коме ће се академик Чавошки клањати односно коме ће писати удворичке оде? Самом себи?

А што се тиче његових ћорак-фатви на њих већ одавно нико не обраћа пажњу.

Свако добро, пре свега здравље

жели Вам Часлав Оцић

У Београду, почетком марта 2021.

* * * * * * * * * * * * * * *
Реаговање на допис Косте Чавошког Aкадемика Данилo Бастa:

У допису Чавошког се олако тврди како је хајка, која се води против председника САНУ, „заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији“. Зашто се те изјаве дословно не наведу и зашто се не покаже црно на бело у чему се састоји њихова нетачна интерпретација? Није ваљда да је то саморазумљиво и да се у то унапред мора веровати здраво за готово!
Да ли те исте одредбе Устава Србије да је Косово саставни део Србије важе и за председника САНУ? То је кључно питање, које је пре састављања овог јадног дописа његов аутор Чавошки требало да постави и на њега одговори, а не да угодно прибежиште потражи у наводном нетачном тумачењу Председникових неодговорних и његове функције недостојних изјава, којих се он никада, ни симболично ни метафорично, није одрекао.
Не могу и не желим да свој потпис ставим, а тиме и своје име заложим, испод једног оваквог улизичког дописа, какаво је писмо Косте Чавошког
Пише: Данило Н. Баста, редовни члан САНУ

Обраћам Вам се као фактичком секретару фактичког Одељења друштвених наука САНУ. Јер, никако се не може сматрати да сте Ви и Одељење, после пуча изведеног пре скоро четири године, у валидном правном статусу.

Примио сам текст Вашег „секретарског“ удворичког дописа чија је сврха да одлучно подржи Извршни одбор и председника САНУ. За мене су већ стилски разлози довољни за одбацивање тако сроченог дописа (на пример, речи „хајка“ и „харанга“ у истој реченици!). У допису се олако тврди како је хајка, која се води против председника САНУ, „заснована и на нетачној интерпретацији његових двеју изјава о Косову и Метохији“. Зашто се те изјаве дословно не наведу и зашто се не покаже црно на бело у чему се састоји њихова нетачна интерпретација? Није ваљда да је то саморазумљиво и да се у то унапред мора веровати здраво за готово! Чак и незнатна мера обзирности према логици исказа и доказивања не би била излишна.

У допису се глуми (хини) изненађеност захтевом четворице, иначе врло угледних, академика из Одељења језика и књижевности о потреби изјашњавања да ли су Косово и Метохија Србија или нису. Они се при том, као какви ђаци незналице, претенциозно и туторски подучавају како о томе постоје правно обавезујуће одредбе важећег Устава. (Узгред, чим је „важећи“, одредбе су му „правно обавезујуће“!)

Но, да ли те исте одредбе важе и за председника САНУ?

То је кључно питање, које је пре састављања овог јадног дописа његов аутор требало да постави и на њега одговори, а не да угодно прибежиште потражи у наводном нетачном тумачењу Председникових неодговорних и његове функције недостојних изјава, којих се он никада, ни симболично ни метафорично, није одрекао. Он то још увек може да учини! А и Ви бисте му као врхунски правник могли у томе помоћи, ако не критикујући га, а оно учећи га ономе о чему осорно држите лекције Матији Бећковићу, Миловану Данојлићу, Милосаву Тешићу и Предрагу Пиперу.

Могу потпуно да се сложим с оним што је у допису речено о погубности бриселских преговора/споразума и резултата досадашње политике према Косову и Метохији, укључив успостављање државне границе и наплату царина. (Познати су ми, академиче Чавошки, и сви Ваши текстови о томе.) Али, зашто би се једино четворица академика из Одељења језика и књижевности укоравали због непомињања тих чињеница и нетражења изјашњавања о њима, када је аутор овог дописа, заједно с његовим сагласним потписницима (академиком Александром Ђ. Костићем и дописним члановима Павлом Д. Петровићем и Алпаром Лошонцем), имао прилику (и још увек је има) да то од Академије затражи. Непристојно је „нашим колегама“ пребацивати оно што човек и сâм у Академији може да учини.

Да ли ће удворички допис Чавошког спасити брига председника САНУ са проалбанским ставовима
Верујем, академиче Чавошки, да су Вам сада јасни разлози из којих не могу и не желим да свој потпис ставим, а тиме и своје име заложим, испод једног оваквог улизичког дописа.

Изволите примити моје искрене жеље за добро здравље у овом тешком и болесном времену.

Данило Н. Баста

Писано 27. фебруара 2021, одмах по пријему горе поменутог дописа Чавошког

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2023