22.
Есеј

Milo Lompar, Belgrade
Odyssey’s Bitterness?

Even though primarily a poet, Mirko Magarasevic is renowned as an essayist, anthologist, translator, and travel writer in Serbian literature. As an essayist he combined a sense for analysis of literary works, disintegration into elements of the poetic structure, with contextualisation of poetic meaning in the broader systems of the language, history, culture and tradition. Tradition – in his perspective – is composed of facts of both Serbian and European literary experience. Hence, Magarasevic analytically, culturally and historically illuminated many works of Serbian poetry, from Classicism and Romaniticism until contemporary Serbian poets. In the tradition of European poetry he directed his attention to Anglo-Saxon poets: with particual interest to Ezra Pound. As a translator, he extended his essayistic concentration and put in special effort into translation of Pound’s works. As an anthologist, he came out long ago: in nearly every issue of the influental Belgrade’s magazine Savremenik, from the late seventies of the XX century, in the column „The Аnthology poem” we could have read knowingly selected verses of Serbian poets from different epochs, of different poetics and character, from Sterija (Tombstone to me by myself ) and Sarajlija (Debauchery), Laza Kostić (That face of yours), until contemporary poets like Milan Komnenić (Who are you, Who are you). His every selection was followed by the inventive critical review of the poems themselves. As a travel writer, Magаrasevic in a new and interesting way illuminated spaces of the Mediterranean, expecially Greece and Turkey, by combining cultural and historical knowledge and literary evoking of spaces, people, customs and habits, into storytelling that represents true value of our traveloque. He confirmed the accurateness of Slobodan Jovanović’s thought: „It is not hard to describe what one sees but it is hard to see what is worth of describing.” Magarasevic can actually see and describe all that is worth of readers’ experience.

цела вест
05.
Есеј

Владимир Димитријевић
КАД ДОМАНОВИЋЕВ ВОЂА ЧИТА ПЕКИЋА

 Ових дана, главни и одговорни уредник најугледијег књижевног часописа наше дијспоре, „Људи говоре“, Радомир Батуран, посла  ми, електронском поштом, један одговор који су новине што су радиле интервју с њим одбиле да објаве. Четири одговора су објавили, а пети, ето, нису смели. Јасно је зашто. Ево његовог – до сада необјављеног – текста, датог курзивом

цела вест
17.
Есеј

Предраг М.Јашовић РЕЛИГИЈСКА ТEМАТИКА У ПОЕЗИЈИ ЈОВАНА ДУЧИЋА

Јован Дучић (1874-1943), „кнез песника“, у својој тежњи да буде „другачи од осталих“ (Скерлић 1953:106) једним изграђеним „дисциплинованим фантазирањем“ (Секулић 1985:306) води српски језик, стих и ритмику стиха у авантуру, један неизвестан непрокрчен  пут који би српски песнички језик и стих тешко прошао без овог марљивог песника, Србина, који никако није желео да личи на друге.[1]

цела вест
16.
Есеј

Ана Марковић МИТОЛОГИЈА РАСТКА ПЕТРОВИЋА у светлу савремених књижевних теорија

Роман “Бурлеска господина Перуна“, бога грома услед својих кључних одлика, као и времена настанка може бити смештен у шири контекст авангарде, с обзиром на чињеницу да је авангарда као периодизацијски појам који се развио након Првог светског рата уједно и надређени појам за многа друга модерна књижевна струјања или правце (кубизам, футуризам, дадаизам, надреализам, конструктивизам), који често имају врло сродне карактеристике.

цела вест
14.
Есеј

Саша Радовановић УМЕТНОСТ И СВЕТО

У овом раду разматра се однос светог и не-светог полазећи од удеса разоткривања или повесне истине бивствовања. Однос светог и не-светог Хајдегер преузима од Хелдерлина који промишља повесну истину бивствовања у структурама светог певајући о „одбеглим боговима и   долазећем богу“.  У другом делу рада ова алетиолошко-тополошка анализа ће се применити на средњовековну хришћанску уметност Косова и Метохије, пре свега на хришћанске храмове, иконе и књижевна дела.

цела вест
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019