Ко 9. фебруара 7529(2022) године није имао паметнија посла, могао је одслушати шта је у емисији “Добро јутро” Хрватске телевизије изговорио извесни Марио Јареб, момче тамо представљено као потпредседник Матице хрватске. Да се знало о чему ће причати, можда га не би ни звали јер би се открило да Хрвати не би славили сто осамдесету годишњицу те фирме да нису њен наслов преузели или преотели од Срба (као што и све друго преотимају или преузимају), односно од њихове Матице србске основане 1826. године.

Поштовaни гдине DRAGANЕ J. VUČIČEVIĆU и чланови Uređivačkog kolеgijima дневног листа „Informer“ са завидним тиражом, пишемо Вам дана 27. феебруара 2021. године, на дан када је Ваш лист објавио Specijalno izdanje „Jasenovac, skrivana istina, Izveštaj Zemaljske komisije Hrvatskе iz 1945. godine“.
Као новинарима – којима ретко ко поставља питања и још ређе вас хвале и када има разлога за то, а критикују вас и када има и када нема разлога, питамо Вас: ЗАШТО И ВИ, КАО И ВЕЋИНА НОВИНА У СРБИЈИ, ВЕЋ ДУГО (15 ГОДИНА) НЕ ПОШТУЈЕТЕ НАРОДНУ ВОЉУ С РЕФЕРЕНДУМА ЗА УСТАВ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ НАРОД ИЗГЛАСАО И ЧЛАН 10. У КОМЕ ЈАСНО СТОЈИ, И ТО У СТАВУ ПРВОМ, У КОМЕ СЕ ОДРЕЂУЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК И СЛУЖБЕНО ПИСМО НА ЦЕЛОЈ ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ САСВИМ ЈАСНО (цитиармо): „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Други став нећемо цитирати зато што се он односи на друге језике и друга писма и тај став се у Србији апсолутно поштује и примењује у скалду с Уставом. Једино се ретко (свега 10 одсто у јавности) не приемњује уставан обавеза у вези ас српским језиком и (ћириличким) писмом.

Поштовани,

Пишем у корист др Јоване Стојковић, лекара у Београду у Србији. Како сам схватио, др Стојковић је у опасности да јој се одузме дозвола за рад због свог става да вакцине, као и свака медицинска интервенција, могу проузроковати штету. Осим што је разумљиво да Србија жели да учини све што је могуће да заштити децу од добијања и ширења заразних болести, такође је важно разумети инхерентне ризике од вакцина. Др Стојковић се само придржава својих етичких обавеза према Декларацији UNESCO-а о биоетици и људским правима, коју је Србија одобрила као део Генералне скупштине Уједињених нација, да поштује право свих пацијената на претходни, слободни и информисани пристанак на медицинске интервенције, укључујући и превентивне.

Јављам вам се из Торонта у знак подршке и поздрава вашег узвишеног чина жртвовања за грађане Србије и окупирани и понижени српски народ у сопственим земљама. Ево више од једног века српске земље и народ воде српски квислинзи који се такмиче ко ће снажније и трајније да вуче у туђем јарму. Југословенски краљеви, регенти, намесници, маршали и последњи председници-срамотници радили су све на штету српског народа и његове економске, националне, верске и културне самобитности. Разорали су сваки сегмент српског националног и грађанског бића и његове културе: државотворност, слободу, националност, православност, језик, писмо, образовање, културу, уметност, породицу и интегритет личности. Данас то чине најсрамотније, по жељама наших непријатеља који су нас масовно убијали, а данас су њихови пријатељи и саветници. Извргавају руглу и подсмеху српску историју и њене светле гробове – речју, целокупну српску традицију и наслеђе.

Христос васкрсе!

У српком народ има изреку: ”Брат је мио које вере био”. Кроз цео свој живот сам поштовао, и данас поштујем, ову народну мудрост и о њу се нисам огрешио. Живим у мултиетничкој земљи и немам проблема с поштовањем разлика и било које вере и нације, али имам када се оне спроводе и намећу силом по војно-политичким програмима .

Мотиви за ово писмо су вишеструки, као и поводи да га баш сада напишем док чамим у карантину белосветских тровача и сејача страха. Прво, пред Васкрс стиже ми чланак, у прилогу поруке од сарадника, без наслова и имена аутора, али пророчки истинит и стањем ствари потврђен. На крају пише само одредница извора: vestinet.rs. Истовремено ми рекоше, посредством телефона, и браћа по крви и браћа у Христу да ”сад не паметујем кад сам побегао преко океана” кад им рекох да је полицијски час у Србији непотребан јер га нема ни у другим земљама ни у Европи, ни у Америци. Нагласих да је посебно нехуман према генерацији пензионера да им не дају данима ни на сат да изађу да прошетају. То су људи чији су витални органи ослабили па ће их убити некретање. Не, немам ја право да критикујем одлуке државног врха Србије из које сам побегао. Иако сам на све врсте удараца из моје отаџбине научио, повреди ме овакво мишљење ближњих. Заврших разговор смирено, не враћајући се на ову тему, у духу припрема за причешће. Потврди се и трећи мотив да јавно искажем своје мишљење ко је и зашто је ”побегао”. Током Васкршњег поста, захваљујући организационим способностима и прегалаштву свештеника у најстаријој и најмањој српској цркви Светог Саве у Торонту, присуствовли сам недељним литургијама за време Васкршњег поста и причестили, а да смо испоштовали прописе државе Канаде. Пред сами Васкрс Божји промисао и распоред прота удесише да главни спонзор часописа ”Људи говоре” и његов уредник, једини од парохијана, учествоваше у целој литургији, а десетак људи се тог дана и причести. Приложисмо Васкршњи дарак својој цркви јер јој је сада најпотребнији. Наш донатор ме замоли да облетимо све српске цркве у Торонту, сем оне које су још увек у расколу, и манастир у Милтону. Има жељу, а Бог му дао да је својим рукама и памећу поштено заради па може да све српске храмове дарује. Тако и урадисмо. На Ричмонд Хилу служене су две литургије, једну за другом, да би што више људи присуствовало и причестило се, па затекосмо и проту и доста причесника, а у Мисисаги закључана и капија порте. Кажу да нису могли организовати парохијане, а да не прекрше закон државе па су литургију служили без парохијана. У Милтону наш спонзор уручи дарове и садашњем и бившем владици. Они нас домаћински дочекаше и испратише. После сумирања овог васкршњег ходочашћа, пробуди се јарац у мени, који се био примирио за време поста, па завеча: ”Зашто актуелни председник САНУ и патријарх СПЦ одобрише Цару и Царево и Божије па присташе да се забрани верном српском народу да у својим академијама и храмовима прославе Васкрс, а немаше ништа против отварања и полагање венаца у Кући Цвећа?” Би то четврти повод за ово моје јавно обраћање. И кључни и мотив и повод овог мог писма је што ”паде Косово и Метохија шапатом” и поред громогласног кликтања врховника Србије ”5: 0 за Србију!”, ”Не дам Трепчу!”, ”Не дам Газиводе” па даде све.