28.
Поезија

Дејан Ђорђевић
Грделица

 

 

БУДИМ СЕ ДА БИХ ТЕ ВОЛЕО

Будим се
због погледа у плаво,
због вртоглавог круга
у коме се губим
можда?
Будим се
због онога што је нацртано
и што може да се избрише!
Будим се
због твојих корака
које чујем,
јер знам да долазиш;
Због дланова руку
који се зноје при помисли.
Будим се с песмом,
с твојим гласом
у страху да тебе не успавам;
Будим се да бих те волео!

 

 

I AWAKEN TO LOVE YOU
I awaken
To gaze into the blue
To spin in a dizzying circle
Where I lose myself
Perhaps?
I awaken
Because of promises
Which cannot be broken.
I am awakened
By your footsteps
I hear them
I know you are coming
Because my palms
Are sweating
At the thought.
I awaken with a song, with your voice
Afraid that
I might put you to sleep
I awaken to love you.
(Prevela Veronika Bauer)

 

 

 

 

 

 

БУДИ ПТИЦА

Бранку Миљковићу

Са сивим каменом и црном земљом,
пропеваће гомила пред тобом.
Буди птица, и лети, свуда по свету.
Постоје многа места, за твоју ватру.

 

BE THE BIRD

Branku Miljkovicu

With your own rocks and the black soil,
the pile will sing out before you.
Be the bird, and fly, all over the world.
There are many places, to ignite your fire.

Translated by Darko Kotevski

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТРЕБА ПОВЕРОВАТИ

Дођем до извора,
Покајем се,
Изговорим,
И пустим да вода однесе.
Изађем из круга,
И опет сам у њему.
Премерили су ме,
И обележили као земљу.
А свет ће,
Једнога дана нестати.

 

SHOULD BE BELIEVED

I approach the wellspring,
I repent,
I say it out,
And leave the water to take it away.
I step out from the circle,
And I’m still inside of it.
They measured me up,
And marked me out like the land.
And the world will
One day disappear.

Translated by Darko Kotevski

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЈА, ПЕСНИК И ЛОВАЦ

Запалило се сутра.
У папучама гасимо пожар:
Ја, песник и ловац,
У служби људи и животиња.

Ватра је саставни део живота,
Чуло се после несреће.
Ми смо морали даље:
У шуме,
У облаке,
У сан.

ME, THE POET AND THE HUNTER

Tomorrow has burn in flame
. In slippers we put the fire out:
Me, the poet and the hunter,
At service of humans and animals.

Fire is the essential part of life,
You could hear it after the disaster.
We had to go further:
To the forests,
To the clouds,
To the dream.

Translated by Darko Kotevski

цела вест
31.
Поезија

Милоје Радовић
Краљево
КО ЈЕ БИО У ЈЕДНОМ РАТУ БИО ЈЕ У СВИМ РАТОВИМА

О ЈЕ БИО У ЈЕДНОМ РАТУ БИО ЈЕ У СВИМ РАТОВИМА

1.

ОЧЕВ РАТ

Последња мартовска ноћ 1941.

Косовска Митровица, војни објекат.

Отац сања свој сан о слободи.

Други снови су на другом месту.

Јутро.

Причешћује се у митровачкој цркви.

Креће на очекивано место

непријатељског напада на отаџбину.

цела вест
13.
Поезија

Петар Милатовић
Беч
ГРОБ ПРИНЦЕЗЕ КУЈАВЕ У КУЈАВИ

http://slovoslovlje.org/author/slovoslovlje/

 

Красноока и боголика принцеза Кујава, 
сестра жупана Стефана Немање 
и принчева Тихомира, Страцимира и Мирослава, 
имала је очи од неба 
и зјенице од звијезда, 
руке од распјеваних даљина.
По њој се зове село у Бјелопавлићима 
наспрам Острога 
поред модрозелене ријеке Зете.
У принцезу, прича се, 
заљубио се чобанин Радета 
који је Кујаву стално чекао 
поред ријеке и кад га чекање уморило
бацио се у вир 
који се данас зове Радетина рупа.
И сада се у олујним ноћима 
чује вапај пастира Радете из вира Зете, 
а на обали вировите ријеке 
и данас се чује кукање принцезе Кујаве 
која од туге умрије 
и сахрањена је на подини 
која се зове Крстови 
гдје се данас у селу Кујава 
налази гроб 
краснооке и боголике 
принцезе Кујаве, 
сестре жупана Стефана Немање 
и принчева Тихомира, Страцимира и Мирослава.

цела вест
23.
Поезија

Хандриј Зејлер
(1804-1872)
Где је Србима родни завичај?

Хандриј Зејлер (1804-1872), лужичкосрпски писац, пастор и активиста поставља питање где је Србима родни завичај. Набрајајући српске крајеве на крају закључује: Од Лабе па иде до Дунава, од Црног Мора чак до Камчатке, ето, то је тај пространи крај, нас Срба родни завичај…!

цела вест
10.
Поезија

Снежана Савић
Торонто
ПОСВЕТА

 

Сложити у стих жеравице леда

И додати притом леденице жара,

може само онај коме живот не да

да има што жели па зато и ствара.

 

Добро је немати оно што се хоће.

Упорно тежити замишљеној мети.

Призивати љубав, у друштву самоће,

Са плодовљем зрелим срца и памети.

 

Визионара опчине визије.

Cањалица јаву би да мења,

све до прага самоуништења.

 

цела вест