ЕКСКЛУЗИВНО: ПОЛЕМИКА ИЗМЕЂУ ВЛАДИМИРА КОСТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА САНУ И ДР ФИЛИПА ВУКАЈЛОВИЋА, НАУЧНОГ САВЕТНИКА
Стрпимо се, сачекајмо још само мало – четрдесет седма се јуниору Костићу приближава. Неће ваљда, тако паметан и успешан (тако бар сматрају у великом делу београдске чаршије), да буде гори од татка му!?
Јуниор је од оца наследио и стројност и елоквентност. Ликом и фигуром су слични и ‘здраво дебели’. Јуниор је промућуран на тату, а кажу да је паметан на деду. Прилози вреде! Погледајте их бар мало…”
“Никад Миодраг Михаљевић (зет В. Костића) до своје 66. године, у којој га буразери и рођаци угураше у САНУ, научник нити је био, нити ће то у овом животу икад постати. Ни на техничко-технолошком инжењерском плану се није ничим конкретним и вредним истакао
Бар за две трећине улудо бачене суме од 150.000 евра је одговоран лично неспособни и надобудни председник Владимир С. Костић. Тачно 5 година и 3 и по месеца је прошло од 16. 05. 2016. године, када је суд наложио САНУ да Зорана Шевкушића врати на посао, па до 01. 09. 2021. године када је од САНУ због Шевкушића наплаћено преко 150.000,00 евра за неправду која му је од стране неодговорних руководилаца из Академије нанета.
Проблем је баш у томе што се председник Костић никаквог озбиљног посла није прихватао за сво досадашње време проведено на челу САНУ. Сав његов рад у САНУ је једна континуирана Симулација Бурне Делатности (СБД) и трешење ваздуха.
Моја жеља је да Костић оде са великим треском много раније и да што више људи у Србији схвати колика је несрећа и срамота за САНУ било то да јој је он, скоро пуна два мандата, провео на челу.
И да Костић зна још нешто: веома би ме радовало да се реши да ме тужи. Кад на тако нешто помислим, са задовољством се сетим речи проф. др Војислава Шешеља које је он једном приликом упутио, оним наказама у црном, на хашком судилишту: “Против мене лека нема!”
Београдска отворена школа (БОШ) деци из бољих београдских кућа “скида мрак” српског традиционалног и родољубивог васпитања.
Да ли је отац Владимир сина Светислава послао у БОШ 2002. године да га припреми за времена која надолазе, или је син Светислав оца Владимира преваспитао и усадио му она идиотска становишта о српском Косову и Метохији која заједно данас заступају?

Срамотићеш се док си жив. Прилике ћеш за то имати увек.
Свет ће ти је пружати довољно, а и кад то не буде,
ти ћеш се сам потрудити да је нађеш.
Иво Андрић

Отпоздрав академику Кости Чавошком

Одељење друштвених наука (ОДН) иако у рушевном, оронулом, дерутном стању (,„на респиратору“) овог пута је писмом Косте Чавошког смогло снаге да заузме енергичан став подршке Председниковој Божићној изјави о (несрпској) великоалбанској будућности Косова и Метохије.
Стога је његов памфлетић збркан и смушен, сувопаран и досадан, траљав, готово отаљавајући и несумњиво доприноси даљем срозавању угледа Одељења, али и целе Академије.

На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је требало да буде одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа уврсти расправа поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије. Пет чланова Одељења било је мишљења да ту расправу треба одржати на редовном скупу Одељења. Верујући да се о тако крупном питању не сме ћутати и да одлагање није корисно за расправу, прилажем своје мишљење у наставку.

Академик Предраг Пипер

1. Већ непуна два вијека траје отимачина српског националног идентитета, почев од његовог језика и писма, историје, нарочито античке па културе и традиције, а онда су се рептили саможиви острвили да уз помоћ зла домаћега прекроје светосавски идентитет, утемељен на православљу српског стила и искуства, видовданском култу и косовском завјету који је кров наше бесмртне народне душе. На дјелу је опасни експеримент трансформације националне самосвијести с циљем однарођивања и расрбљавања путем нас самих, провођен по фабијанском принципу куване жабе и инструкцијама евроатлантских глобалиста, кроз марионетизовање научне елите, што је отишло дотле да је САНУ за вријеме предсједниковања Хајдиновог била спремна да чак избаци српско име у своме називу.
Ради се о пројекту бјелосвјетске охолократије која проводи морално сламање српске нације у ово, по свим знацима, предантихристовско вријеме које погодује онима који не признају васкрсење Христово, већ чекају долазак свога мешијаха, кога ми православни називамо антихристом. Прије него што га устоличе, морају да униште православље које једино спречава његово довођење на власт и да душмански похарају највеће светиње српског народа осуђеног на невиђена материјална и духовна разарања. Никада не смијемо предати забораву НАТО бомбардовање са осиромашеним уранијумом, 1999. године, када су се против Срба дигле најмоћније силе корумпираног међународног поретка, 26 земаља од којих 19 НАТО чланица, са најмодернијом ратном технологијом. Све како би нам отели само срце Србије, Косово и Метохија на којој свјетски грабежљивци, нарочито они из реда хазарократије, данас проводе друмскоразбојничку приватизацију свих националних добара.
На концу је, као врхунац цинизма бриселских властодржаца, затражено од сателитске власти Србије да лично призна отцјепљење и независност самопроглашене републикe Косово и тако дарује легитимитет тој натовској творевини створеној на беспримјерној отимачини свете српске земље. Ипак, прије него ли то лично учини, најамничка власт је 2015. године за свог дорадника и свједока позвала новоизабраног предсједника САНУ, Владимира Костића, како би управо он био посмртни звонар и најавио будуће планирано одцјепљење Косова од државе Србије. И заиста, до тада аполитични професор спремно се одазвао захтјеву нових квислинга и у гести папистичке самовоље клеветнички изјавио `да Косово де факто и де јуре није у нашим рукама и да то неко народу мора да каже`.

Објављујемо одговор професора Мила Ломпара на деманти министра културе Србије Владана Вукосављевића из прошлог броја (615) Печата, а који је уследио као Вукосављевићево реаговање на интервју аутора овог текста у претходном, 614. броју Печата

У разговору за Печат од 30. априла 2020. године нагласио сам невладин (другосрбијански) карактер актуелне српске власти. То сам илустровао неким јавним поступцима носилаца власти: председника Србије, председника владе и министра културе. У „реаговању“ на моје исказе, Вучић-Брнабић министар културе износи пуко тврђење да сам лагао. Он не износи никакве доказе којима би ово тврђење поткрепио.