18.
Прича

Радослав Славнић
Рума, Србија
Ђаво без филтера

Океан.
Опасан противник, способан да звизне испод појаса. И сада ме изазива, па таласима котрља успомене, као што добра моталица гњечи ресе дувана и полеже их у ризлу.
Сролао сам туце „мршавих“, да ми се нађу уз праву, маснију.
Још пре седам година, мрља на снимцима плућа натерала ме је да баталим пушење. Коју зиму касније – када је, након безуспешног лечења хемијом, болештина престала да напада из непознатог разлога – прешао сам на мотани дуван и смлачио врело под прстима и језиком. Ипак, вечерас обележавам годишњицу. Јубилеј, чак! Мора се запалити једна жестока, „америчке класе“. У знак сећања на све које ми је отела вода, избацивши ме на суво, кривих леђа и трулог задаха.

цела вест
23.
Прича

Мирко Палфи
Торонто 
ЏОАНА

Море ме је одувек привлачило. Још из дечачких дана сам заволео мирисе крема и лосиона за море. То ми је тада било финансијски доступно. Имао сам жељу да заволим и море али сам био далеко од њега. Делила нас је велика дистанца али још више недостатак новца у нашем дому. Када боље размислим, највише нас је делила неслога у нашем породичном дому и недостатак љубави у породици.

цела вест
15.
Прича

Милован Шавија
Ванкувер
ЈЕДНА НЕОБИЧНА ПРИЧА

У маленој кафани код Михе на Едмондсу већ скоро две године, сваког другог уторка у месецу, окупљају се ванкуверски љубитељи писане речи на језику који још увек постоји под именом србски. То невелико друштво овог јануара одлучило је да тај скуп уприличе не другог уторка већ среде и да га тематски посвете оним писаним књижевним траговима које су оставили у аманет будућим генерацијама ствараоци потекли са територије некадашње југословенске републике Босне и Херцеговине. А повод да се окупе баш тог дана могао се докучити пажљивом анализом календара, како оног секуларног, тако и православног црквеног. Тога дана свој државотворни празник славила је Република Српска, оно што је, игром несретних и сретних околности, остало народу српском западно од реке Дрине да се имају где склонити и преживети још једну од крвавих и рушилачких епизода учитељице историје која је, од памтивека, према њима, својим невиним и наивним штићеницима, испољавала исувише строгоће.

цела вест
15.
Прича

Комнен Бећирoвић
Париз
ПРЕДСКАЗАЊЕ

 Прољеће је у велеграду већ било увелико заузело маха, цвијеће по парковима процвјетало и дрвеће пролистало, кад у расвит једног априлског јутра усних свој далеки горски завичај. Као идем путем про велике стране која се, са десне обале ријеке, пење ка шумовитом брду у чијем се подножју, на омањој заравни, налази једно од два сеоска гробље. Ту почивају покољења прохујала с те стране ријеке, док она прохујала с друге стране, почивају на гробљу под западним врлетима. Некада лијепо родно имање, сем кад би у сушним љетима, због недостатка воде, све сагорело, страна којом иђах сад је пустолина, великим дијелом зарасла у лијеске, грабове, јасење и букве које су се одозго с брда спустиле. Некадашњи власник је млад погинуо у једној од грдних погибија посљедњег рата, не оставивши порода иза себе, док се потом његов брат тужан и јадан поскитао по племену. Ни од брвнаре на заравни, као ни од савардака на подињку више ријеке већ одавно није остало ништа, сем гомиле трулатака у трњу и ламутини. Ту близу, гудуром пролази племенски пут којим сам у сну, као толико пута на јави, ходио.

цела вест
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019