Рат против Русије – његова последња фаза – није почео 90-их. Почео је 1941-ве. Они сматрају да вам више ништа нису дужни. Рат је сада прешао на нови ниво. Ви сте сада ван закона! Ваша земља је ван закона! Ваша култура! Ваши спортисти! Ваша историја! Како ћете живети у том безакоњу? По законима који се крше да би вас угушили?
„Ви нисте дужни да поштујете законе који за вас не важе! Нисте обавезни да поштујете никакве њихове законе! Сједињене Државе не поштују никакве и ничије законе осим америчких! И за вас треба да постоје само ваши закони! За вас не смеју постојати закони ваших непријатеља који су кренули да вас униште!“
„У праву је Лавров да ће наступити „време дијалога“. Али, то ће бити само – ако ви победите! Ако они победе – никаквог „дијалога“ неће бити! Ако устукнете макар и милиметар – са вама нико неће разговарати!

И да закључим: Србија, као и други народи, има и понеког непријатеља, нарочито у онима који би да нам отимају драгуље земаљске и да на њима оснивају неке своје независне државе; има их и у појединим светским моћницима који су умислили да су већи од Бога, има их свакако и у разним сектама, али су њени највећи непријатељи они са српским именом и презименом, који су верно и слепо служили аустроугарском фелдвебелу Јосипу Брозу и његовој партији.

Многи сада уместо партијске књижице носе крстиће, бројанице и иконице, а нико од њих да каже: кајем се што сам припадао тој умоболној партији која је унаказила племенито и лепо лице Србије.

Солунски ратници јесу наши очеви и дедови, а колико смо ми њихови потомци – нека свако упита себе.

Ко 9. фебруара 7529(2022) године није имао паметнија посла, могао је одслушати шта је у емисији “Добро јутро” Хрватске телевизије изговорио извесни Марио Јареб, момче тамо представљено као потпредседник Матице хрватске. Да се знало о чему ће причати, можда га не би ни звали јер би се открило да Хрвати не би славили сто осамдесету годишњицу те фирме да нису њен наслов преузели или преотели од Срба (као што и све друго преотимају или преузимају), односно од њихове Матице србске основане 1826. године.

Бог не ретко прерано позива најбоље међу нама Себи, слава Му.
Овоземаљско пролази и, ко би рекао, куме, већ је ето десет година од како си се преселио у вечност, оставио нас без твог топлог осмеха, мудре речи и благог, ненаметљивог, али непрестаног уливања снаге.
Знао си, наиме, да се само љубав дељењем умножава и никад ниси штедео на том драгоценом дару, кога ти је Господ штедро поклонио.

ЕКСКЛУЗИВНО: ПОЛЕМИКА ИЗМЕЂУ ВЛАДИМИРА КОСТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА САНУ И ДР ФИЛИПА ВУКАЈЛОВИЋА, НАУЧНОГ САВЕТНИКА
Стрпимо се, сачекајмо још само мало – четрдесет седма се јуниору Костићу приближава. Неће ваљда, тако паметан и успешан (тако бар сматрају у великом делу београдске чаршије), да буде гори од татка му!?
Јуниор је од оца наследио и стројност и елоквентност. Ликом и фигуром су слични и ‘здраво дебели’. Јуниор је промућуран на тату, а кажу да је паметан на деду. Прилози вреде! Погледајте их бар мало…”
“Никад Миодраг Михаљевић (зет В. Костића) до своје 66. године, у којој га буразери и рођаци угураше у САНУ, научник нити је био, нити ће то у овом животу икад постати. Ни на техничко-технолошком инжењерском плану се није ничим конкретним и вредним истакао
Бар за две трећине улудо бачене суме од 150.000 евра је одговоран лично неспособни и надобудни председник Владимир С. Костић. Тачно 5 година и 3 и по месеца је прошло од 16. 05. 2016. године, када је суд наложио САНУ да Зорана Шевкушића врати на посао, па до 01. 09. 2021. године када је од САНУ због Шевкушића наплаћено преко 150.000,00 евра за неправду која му је од стране неодговорних руководилаца из Академије нанета.
Проблем је баш у томе што се председник Костић никаквог озбиљног посла није прихватао за сво досадашње време проведено на челу САНУ. Сав његов рад у САНУ је једна континуирана Симулација Бурне Делатности (СБД) и трешење ваздуха.
Моја жеља је да Костић оде са великим треском много раније и да што више људи у Србији схвати колика је несрећа и срамота за САНУ било то да јој је он, скоро пуна два мандата, провео на челу.
И да Костић зна још нешто: веома би ме радовало да се реши да ме тужи. Кад на тако нешто помислим, са задовољством се сетим речи проф. др Војислава Шешеља које је он једном приликом упутио, оним наказама у црном, на хашком судилишту: “Против мене лека нема!”
Београдска отворена школа (БОШ) деци из бољих београдских кућа “скида мрак” српског традиционалног и родољубивог васпитања.
Да ли је отац Владимир сина Светислава послао у БОШ 2002. године да га припреми за времена која надолазе, или је син Светислав оца Владимира преваспитао и усадио му она идиотска становишта о српском Косову и Метохији која заједно данас заступају?

Срамотићеш се док си жив. Прилике ћеш за то имати увек.
Свет ће ти је пружати довољно, а и кад то не буде,
ти ћеш се сам потрудити да је нађеш.
Иво Андрић