05.
Полемика

Радомир Батуран
Торонто
Англиста Бугарски у тиму културног и друштвеног инжињеринга у Србији

Данас и џивџани на српској шљиви џивџијају да је и превише српских интелектуалаца упрегнуто у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. Ово је само осавремењена формулација квинслишке делатности српских интелектуалаца на мењању свести српског народа. Да је и српски англиста Ранко Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савета Европе за регионалне или мањинске језке и, да не заборавим, идеолошког САНУ, у том пројекту, поред овог силног и правичног европског и светског чланства, најбоље су нам открила два његова поступка. А поступци човекови о њему веродостојније говоре од његових и речи и чланстaва, мада и ова другост није безизражајна.

цела вест
03.
Вести

Милован Шавија
Ванкувер
Океанске даљине
Слободана Тишме

Људи заборављају где живе, да живе на земљи и да стоје пред

океаном, пред универзумом. И неће о томе да размишљају. Нису

свесни да су у ствари отворени за бескрај.

Слободан Тишма

Живот, барем у оном облику о којем житељи планете Земље мисле да углавном све знају, настао je према неким тумачењима сасвим случајно у она прадавна времена у огромној и несагледивој воденој маси о чијем пореклу, распрострањености и саставу се може само нагађати јер о том догађају нема писаних трагова. Та водена маса ће добити име тек много касније када живот доспе у ону фазу зрелости и  оспособљености да о свом пореклу ствара предоџбе, претпоставке и тумачења. Из те перспективе гледана она је била толико тајанствена, мистериозна и неспознатљива да је у њезиној примордијалној супи било могуће све, па чак и такво чудо да се сама од себе створи таква врста твари која ће имати способност да се без икаквог вањског утицаја размножава, развија и постепено стиче свест о самој себи. Тако су барем веровали тумачи који су се представљали као научници.

цела вест
02.
Писмо

Божидар Митровић
ПИСМО ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ     

 

Главном и одговорном уреднику часописа «Анали»
професорици Марији Караникић Мирић

Копија
Професору Зорану Мирковићу, доктору правних наука
декану Правног факултета Универзитета у Београду

Поштована колегинице Караникић-Мирић,

Ваше електронско писмо од суботе 15. децембра 2018. године у својству главног и одговорног уредника часописа «Анали» показује висок степен одговорности и културе у руковођењу једним тако важним научним часописом.

Мој чланак «Две цивилизације у Европи» за часопис «Анали» предао сам лично професору Мирку Васиљевићу, јер ми је тако речено у уредништву часописа. Док сам га чекао да му предам чланак чуо сам како у аудиторији одговарају неки студенти на испиту код тог професора. Невероватно висок квалитет одговора тих студената потврђује високо поштовање које гајим према Правном факултету Универзитета у Београду.

цела вест
01.
Сећање

Стефан Каргановић
Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа.

цела вест
29.
Сећање

Мило Ломпар
Београд
Сусрети

Једва да сам познавао тог човека, не сећам се тачно кад смо се упознали, али смо се поздрављали и сретали на београдским улицама, увек размењујући понеку реч о културним догађајима који су били актуелни: без икаквих интереса или обавеза развили смо срдачан однос. Премда лишено блискости, наше познанство није било лишено симпатија, које примећујемо у начину на који нам неко прилази, како нас именује или позива, у некој размени која представља чудну, противречну и топлу људску аритметику.

цела вест
Страна 2 од 93
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019