25.
Догађаји

Лујза Крикнер па Магдалена Мишић – часна жена у кући мужа својега, војводе Живојина Мишића

Ћерка инжењера Фридриха Крикнера, Швајцарца немачког порекла, Лујза, рођена је у Београду 1865. године. Шеснаестогодишња девојка за коју су имућни родитељи имали велике планове лета 1881. године, боравећ породичном летњиковцу у околини Аранђеловца, на балу официра упознаје младог потпоручника Живојина Мишића Са првим тактовима које је засвирао оркестар млади потпоручник Мишић је пришао Кринкеровима, дубоко се поклонио и замолио за дозволу да игра са Лујзом. Девојка је кажу, невољно устала, а ни родитељи нису били одушевљени каваљером. Али, те летње ноћи догодило се не само познанство двоје младих, него и љубав на први поглед. Аргументи да је он сељачки син, да су плате поручника мале, а војници осуђени на непрестано сељакање били су само изговор за кључни аргумент родитеља: то што су Лујза и Живојин различите вере. Ипак, Лујза бежи са Живојином, лишена мираза, и 30. октобра 1884. Године венчавају се у Вазнесењској цркви у Београду. Немица која је узела презиме Мишић постала је мајка шесторо деце. Три сина: Радована, Александра, Војислава и три кћерке: Елеоноре, Олге и Анђелије. Ипак, срећном браку који су створили у прилог не иду и историјске прилике. Живојин, касније и синови, из једног рата иду у други, а ратова је било: Турски, Балкански, Први светски. Лујза дели судбину своје породице и свог народа. Повлачи се са српском војском преко Албаније до Драча 1915. године, када војвода Живојин Мишић са синовима и војском одлази на Крф, она са осталим избеглицама иде у Француску. Две године касније стиже у Солун, пред сам пробој Солунског фронта. Са српском војском враћа се у домовину. Како је рат оставио последице на здравље српског војсковође, Лујза и у миру води нову битку. Одлазе лекарима у Француску, непрестано заједно. Ипак, своју љубав Лујза губи 21. јануара 1921. године. Војвода Мишић умире на њеним рукама.
Наставља живот са децом у родном граду, али убрзо продаје кућу у Београду да би испунила давну Живојинову жељу: у његовом Струганику, испод старе породичне куће гради нову. У тој кући 13. маја 1941, након капитулације југословенске војске Живојинов син, мајор Александар Мишић, и генерал Дража Михаиловић са групом официра који нису прихватили капитулацију оснивају Врховну команду Југословенске војске у отаџбини. У истој кући 19. септембра састали су се Дража и Тито да преговарају. Немачка казнена експедиција неколико дана касније, у походу на Равну гору спалила је кућу Лујзе Мишић у Струганику. Лујза тад, из револта из протестанстке прелази у православну веру и узима православну име Магдалена. Њени манири, однос према војводи и деци били су саздани од оног најбољег што је понела из свог германског васпитања и оног стеченог из српске традиције И обичаја. И у најтежим ситуацијама храбрила је супруга и била на његовој страни. Она је мајка херој и жена из добростојеће немачке породице, која је жртвовала све због љубави према српском војводи који ју је заједно са собом одвео у легенду и незаборав. Две фазе њеног живота симолично представљају и две крштенице на зиду музеја у Струганику. На једној пише: „Лујза Крикнер“, на другој: „Магдалена Мишић“. У свакој од њих, Лујза је била одана свом Живојину, њиховој љубави и породици коју су створили. Умрла је у дубокој старости 1956.године

цела вест
22.
Поезија

Mirko Magarasevic, Belgrade
MERMAIDS LURE

 

Here We Are on the Open Sea

 

Here we are on the open sea

In a ritual as the bard spoke

The mirror of the sea in the eye of basalt

Luxurious beauty amongst the clouds

Takes off her clothes lit by the Sun

Gives back the cut with the eyes as sharp as obsidian

In the middle of the sea raised calmed

After all coastal sowings

After the hearvests of love

After all challanges and inlightments

The measure of the sea and the legends.

 

The Question of Guilt

 

The time came for ancient books to be paged with bloody stories

about the Acheans who devastated Troy and smashed all the Troyans

and were celebrated after that. But nobody talks about Troy any more. 

Jovan Hristić, Troy

Many a Greek heroes were buried by ritual.

But what shall we do with the smashed Troyans?

What shall we do to make their souls rest in peace?

How shall we save our generations from the curse?

 

That was the question of a Greek hero while

washing his arms in blood to elbows

As if he boded and knew in advance

What was their doom on the open sea and back at home.

 

Nobody answered to this burial question

Being betwiched in plunder

No one but Casandra, nobody boded, nobody knew

That with this murderous sin his own punishment evoked.

 

Even today thirty centuries after

New murderers believe they credit have

And easily take off the chains of guilt –

By memoirs, statements, all these chatters of fall!

 

As if the thousands of those yesterday smashed

Are the same miserable shadows into oblivion pushed.

 

How Achilles Falls in Love With Beautiful Penthesilea

 

Crossed swords rattleing

And the battle took as a much time

As the invincible Achilles can see

How to apply all the skills

Just to be adored by the Greeks

To win once more time!

 

Omnipotence of a warrior invulnerable

Decides the victory over the virgin.

But at first, her warrior’s armour

All that haze and the skill

Makes Achilles a fool around

Who can’t see to whom death will bring.

 

When he fiercly assaults with sword

At once of a sudden the beauty slips in her hips,

So brim of her shield lower slips

And her uncovered neck became the target

For Achilles’ sword which cut down

This virginal life to the end!

 

Barely at that moment so amazed

With her brilliant face Achilles saw what he had done

And all of a sudden he is in love with her whom he killed

Now in front of his feet in death-rattle she falls down.

And Thersites watches Achilles from aside,

Curves his lips and to Achilles mocks.

 

Hector’s Dream

 

If there wasn’t such a bitter impelled fight

I’d walk jumping along floraly Hisarlik

Instead with sword and bronze shield;

I’d walk the grass in a sandal light

Holding my little daughter by the hand,

Not to explain her the glory of the war,

Dazzling foam of prey, glance of plume helmet,

But to watch all colours of flower-bouquets instead,

Swallows and other birds to watch,

To open her through horizon the green

Wide enchantments by all the beauties of the world!

 

Mermaids Lure

 

Heroes’ thoughts breaking

By the strings of their voices

Everybody’s drunk, bewitched at once

Cut into the pieces by the sharp rocks.

Their throats spread trotting in heroes’ heads

They bubbled foam under the tongue

Their alluring song trembling voices made.

 

With screaming call-wave

They slink under the skin at once

With their whisper bones’ marrows boiled,

Their song dissolved the muscle tendons

Energy spent in never ending ecstasy

They stirred again unreachable foam

Lusts in whirlpool caught by a dream.

 

[Translated by Ivana Milankov & M. Magarasevic]

цела вест
22.
Есеј

Milo Lompar, Belgrade
Odyssey’s Bitterness?

Even though primarily a poet, Mirko Magarasevic is renowned as an essayist, anthologist, translator, and travel writer in Serbian literature. As an essayist he combined a sense for analysis of literary works, disintegration into elements of the poetic structure, with contextualisation of poetic meaning in the broader systems of the language, history, culture and tradition. Tradition – in his perspective – is composed of facts of both Serbian and European literary experience. Hence, Magarasevic analytically, culturally and historically illuminated many works of Serbian poetry, from Classicism and Romaniticism until contemporary Serbian poets. In the tradition of European poetry he directed his attention to Anglo-Saxon poets: with particual interest to Ezra Pound. As a translator, he extended his essayistic concentration and put in special effort into translation of Pound’s works. As an anthologist, he came out long ago: in nearly every issue of the influental Belgrade’s magazine Savremenik, from the late seventies of the XX century, in the column „The Аnthology poem” we could have read knowingly selected verses of Serbian poets from different epochs, of different poetics and character, from Sterija (Tombstone to me by myself ) and Sarajlija (Debauchery), Laza Kostić (That face of yours), until contemporary poets like Milan Komnenić (Who are you, Who are you). His every selection was followed by the inventive critical review of the poems themselves. As a travel writer, Magаrasevic in a new and interesting way illuminated spaces of the Mediterranean, expecially Greece and Turkey, by combining cultural and historical knowledge and literary evoking of spaces, people, customs and habits, into storytelling that represents true value of our traveloque. He confirmed the accurateness of Slobodan Jovanović’s thought: „It is not hard to describe what one sees but it is hard to see what is worth of describing.” Magarasevic can actually see and describe all that is worth of readers’ experience.

цела вест
21.
Вести

Бранко Павловић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
– Пет месеци до победе Србије

Двадесет година од завршетка НАТО агресије навршава се 10.јуна следеће године.
За државе које су признале тзв.Косово, а нарочито за дубоку државу САД и Британије, сасвим је неприхватљиво да до тог датума Приштина не буде у УН.

Двадесет година да се „мрцваре“ са тамо неком Србијом и да опет нису успели да „заврше“ посао, па то је недвосмислени пораз за велике силе.

цела вест
21.
Вести

РАСПАД ПОРОДИЦЕ И ПРОПАСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ:
Или зашто “апсолутна моногамија” ствара “друштвену енергију”

Распад породице доводи до друштвене нестабилности
Важне лекције из историје:неморал доводи до распада породице, распад породице доводи до друштвене нестабилности, друштвена нестабилност доводи до пропасти цивилизације
Промискуитет, неверство и порнографија доводе до полно преносивих болести, развода и распада породице
Распад породице подрива друштвену стабилност, морал становништва, развој образовања и доприноси порасту криминала, отуђења омладине и самоубистава
Да би створили стабилно друштво морамо повратити праву љубав, истинско родитељство и породицу
У записима о људској историји не постоји случај апсолутно моногамног друштва које је није успело да искаже велику културну енергију. Не знам за случај да је велику енергију показало друштво које није апсолутно моногамно
Сорокин тврди да друштва цветају и бивају креативна онда када сексуалне  норме и обичаји  фаворизују ексклузивност, моногамију, верност, одговорност и породичну стабилност
Насупрот томе када обичаји и норме подржавају сексуалне слободе, сексуално експериментисање, серијску моногамију, лак развод и кратке и променљиве породичне односе (посебно са децом) тада друштва постају нестабилна и отуђена а затим пропадају
“Апсолутна моногамија” ствара “друштвену енергију”

цела вест
Страна 3 од 93
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019