19.
Чланак

БРАВО: Бајина Башта заштитила ћирилицу декларацијом

 

Ћирилица нам је угрожена у јавним комуникацијама, па је треба заштитити. Тим ставом руководе се у Бајиној Башти, где су недавно одборници општинске скупштине једногласно усвојили Декларацију о заштити и неговању ћирилице у овој општини.

Према образложењу тог акта, употпуњеног мерама које треба да популаризују коришћење ћирилице, на подручју општине планираће се одређени дани посвећени српском језику и ћириличном писму те пружити олакшице субјектима који у јавној комуникацији користе ћирилицу.

Декларацијом, усклађеном са ставовима Министарства за културу, СО Бајина Башта је обавезала „све институције, јавна предузећа и установе да у свом раду потенцирају ћирилицу”. За спровођење се формира радно тело које предлаже конкретне мере и једном годишње подноси извештај о оствареном.

Аутор текста декларације је одборник Синиша Спасојевић, који је с одборником Зораном Раковићем предлагач овог акта. Спасојевић образлаже да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе, препознатљив знак, показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено.

Општинска скупштина, с потписом њене председнице Весне Ђурић, овом декларацијом је, уз остало, обавезала бајинобаштанску библиотеку „Милош Требињац” да у највећем проценту набавља књиге које су на ћирилици. Сви рачуни које издају општинска јавна предузећа и установе морају бити писани ћирилицом, код набавке производа за потребе општине гдегод је то могуће захтеваће се искључиво производи на ћирилици (на пример књиге које се поклањају поводом Дана општине). Сви корисници јавних средстава која добијају на општинским конкурсима обавезују се да у својим активностима за које су добили новац користе ћирилично писмо. Установа „Култура” се задужује да осмисли и реализује манифестацију посвећену српском језику и очувању ћирилице, а стручне службе општине Бајина Башта да пронађу законске могућности за пружање олакшица привредним субјектима с овог подручја који у свом пословању редовно користе ћирилично писмо.

Аутор декларације Синиша Спасојевић каже за наш лист да је мотив више него очигледан – занемаривање ћирилице. А ова општина има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа, једна од наших највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине.

– У минуле три године, колико промовишем ћирилицу кроз своје ангажовање у општинском већу и у раду Скупштине општине, успео сам да јавна предузећа и установе почну да поштују Устав и сва документа достављају искључиво на ћирилици. Било је ту и неразумевања, али временом све је дошло на своје место – истиче Спасојевић, додајући да је текст декларације проследио Министарству за културу и да му је брзо стигао одговор из кабинета министра: – Захваљују на обавештењу и кажу да је похвално што је декларацијом предвиђена обавеза институција, јавних предузећа и установа у надлежности општине Бајина Башта да у раду користе ћирилицу, уз одређене мере подстицаја заштите ћирилице на територији општине.

СРБИН инфо@srbininfo

цела вест
19.
Чланак

Миодраг Кулић
Немачка
ВЛАДИМИР КОСТИЋ НИЈЕ МОРАЛНО ДОСТОЈАН места председника САН

Поставља се питање зашто баш ја који припадам српској дијаспори (и радим као теоријски физичар 34 године у Немачкој) потежем питање научног и друштвеног кредибилитета и одсуства морално-научне вертикале председника САНУ Владимира Костића, а које се, на први поглед, тиче, пре свега, матице српског народа?

На то ме је нагнала његова крајње неодговорна политичка изјава српској јавности 2015. године, која гласи: „У овом тренутку једина политичка мудрост је на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово?“ Подсећам српску јавност да српска дијаспора више од 200 година стоји на бранику отаџбине, помажући је безрезервно – морално, стручно и особито материјално, да се ослободи ропства, да сачува своје територије и да се цивилизацијски развија.

цела вест
19.
Чланак

Мићитака Сузуки
Окајама
Постао сам Сава Хиландарски јер је пола моје душе у Србији

„За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе и што се овде очувало духовно“, каже професор историје уметности са Универзитета Окајама Мићитака Сузуки.

цела вест
17.
Чланак

КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ
Париз
ХРВАТСКА ПОД КАЈИНОВИМ БРЕМЕНОМ

Ко вјерује у правдања Стјепана Месића и оспорава усташки карактер Туђманове Хрватске, нека почује глас неколико Хрвата од савјести и истине : Луке Винцетића, Еда Муртића, Виктора Иванчића, Ива и Славка Голдштајна …

     Јасно је свима, осим онима који су окорели у лажи, који су неизлечиво обољели од србомржње, који су кратког памћења, који онда још нијесу били стасали или којима то више не одговара, као Стјепану Месићу, да су Хрвати, повампиривши усташтво почетком 90-их, крваво разбили, уз благослов Ватикана и помоћ Немачке, заједничку државу Југославију преко које су се, међутим, након хиљаду година, били вратили на историјску позорницу свијета.

цела вест
16.
Чланак

Живадин Јовановић
Београд
ИСТОРИЈА УЧИ ДА СЕ МИР НЕ ЧУВА ПРИСТАЈАЊЕМ НА ОТИМАЊЕ

 

Тезе из интервјуа  ТВ „Палма Плус“, 16. март 2019.

Резолуција СБ УН 1244 је свеобухватни документ од десетак страница. У њему има и повољних и неповољних ставова, зато прилаз треба да буде целовит а неселективан, поготову да се не ограничава само на оно што за Србију није повољно. Не разумем зашто се запостављају одредбе овог документа о гарантовању суверенитета и теритоијалног итегритета земље, а истичу посве неосноване оптужбе.

Тачно је да се у Резолуцији СБ УН 1244 говори о СРЈ, али је тачно и то да је Србија правна наследница СРЈ.

Србија треба да захтева целовито и доследно спровођење Резолуције 1244. То, поред осталог, значи да треба да захтева и остваривање права на слободан и безбедан повратак око 250 000 Срба и других не – Албанаца на своја имања и у домове на Косову и Метохији, тим пре што су припадници других заједница то право одавно остварили. Због чега то не захтевамо, шта постижемо ћутањем? Не смемо се мирити са последицама етичког чишћења протеривањем Срба.

Видимо да страни државници и када су у Београду, али и иначе, истичу вредности Резолуције 1244 као најважнијег правног ослонца Србије. На другој страни, наши представници се позивају на тај докуменат селективно, само када нам догори до ноката – када Приштина формира војску, када узурпира Трепчу, када угрожава Газиводе и слично. Шта се тиме добија?

Србија не сме да тргује својим неотуђивим правом на Косово и Метохију, да прихвата подвале и преваре какве је већ доживела, погодбу по моделу – државна територија за магловито обећање чланства у ЕУ.

Србија треба да остане отворена за мирно, уравнотежено политичко решење, али само у оквиру Резолуције СБ УН 1244 као императивног правног документа. Не треба да жури и да угађа било коме са стране. За сад не постоје услови за уравнотежено и одрживо решење, јер Брисел нуди само оно што је искључиво у геополитичком интересу Запада, његове конфронтације са Русијом. Не смемо наредне генерације лишити могућности да у повољним условим постигну праведно и одрживо решење.

ЕУ је, због БРЕГЗИТ-а, судбоносних избора и подела у најдубољој кризи од свог оснивања. Политичка ситуација у САД-у је нестабилна, јер је велико питање у којој мери садашња администрација управља главним политичким токовима. Трговински ратови, санкције на све стране, претње новим оружаним интервенцијама, стални ударци међународном правном систему, трка у наоружању, успоравање светских привредних токова, продубљивање неповерења и конфронтације глобалних фактора голаблизују нестабилност. Да ли је у тим условима реално очекивати праведно, стабилно и одрживо решење за Косово и Метохију?

Поштовање Резолуције 1244 је услов мира и стабилности у Европи. Јер, Каталонија није једини случај сепаратизма у Европи, има их бар још десетак који чекају у реду да се легитимизују и легализују. Ваљда је постало јасно да не постоје „уникатни“, изузетни сепаратизми.

Илузорно је чувати мир на Балкану по немачком, британском или сличним моделима који се у историји нису показали најбољима. И пре 80 година лидери западно-европских земаља су „чували“ мир правно обавезујућим документом о одузимању Судетске области од Чехословачке и тада настојећи да изолују СССР, као што данас покушавају да изолују Русију. Знамо како су мир „сачували“.

Тешко је разумети зашто српски званичници јавно истичу само оно што отежава позицију Србије, зашто говоре да је Србија све изгубила, а онда се љуте што Приштина такве изјаве прима као понуду. Чему служи кампања за „смањивање очекивања српске јавности“, од кога смо такав савет прихавтили? Која су то туђа права или територије које би српска јавност желела да присвоји, одузме, узурпира од њихових власника или титулара?

 

 

цела вест
Страна 3 од 100
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Пријатељи сајта

czipm.org beoforum.rs srbski.weebly.com

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019