24.
Чланак

Институт Арчибалд Рајс:
Damnatio memoriae aeternum

Читаоци ће нам опростити, али после гласања у окупираној „Народној Скупштини Србије“ у четвртак 23. децембра 2021. нашу казнену препоруку из претходног текста, „damnatio memoriae,“ сада смо принуђени да допунимо важним додатком – aeternum.

Нимало ганути драматичним апелом госпође Смиље Тишме, у позној старости једне од малобројних преживелих логорашица из усташког логора смрти Јасеновац, да изгласају барем резолуцију у знак осуде за геноцид над српским народом у НДХ, кад већ 14. децембра нису смогли храбрости да се супротставе велеиздајнику и узурпатору чија упутства спроводе и да омогуће изградњу меморијалног центра у спомен српским жртвама, безпризорници који глуме скупштинске посланике и овога пута гласали су „по партијској линији.“ То значи, поред тога што су претходно одбацили предлог за подизање физичког спомен обележја, да су сада – несумњиво следећи команду „одозго“ – одбили да усвоје макар про форма текст где би осудили нечувену голготу народа за чије се парламентарне заступнике лажно издају, и где би званично били именовани његови џелати.

цела вест
23.
Чланак

Институт “Арчибалд Рајс”
Уместо Исаијо ликуј, ликуј Анте Павелићу

Може ли ико да замисли скупштину Јерменије да одбаци предлог за подизање споменика жртвама отоманског покоља, или израелски Кнесет да се оглуши о предлог да издвоји средства за изградњу меморијалног центра Јад Вашем? Баш тако поступила је разбојничка, ни од кога изабрана „скупштина Србије,“ дружина која се састоји не од представника српског народа него од марионетских послушника несрећног узурпатора који броји последње дане своје катастрофалне владавине.

цела вест
22.
Чланак

Васко Васовић*
П(Л)АНДЕМИЈСКЕ ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА

Са двојицом Руса сам радио, наравно, као сниматељ документације, на усавршавању управо те вакцине. Вођа пројекта био је Чарлс Либер, светски стручњак за биокибернетику и шеф катедре за биохемију на Харварду. Фирма се звала ,Profusa’, а финансијери Фондација Рокфелер, Фондација Била и Мелинде Гејтс и ДАРПА.

цела вест
06.
Чланак

Миодраг Кулић
САМОРЕКЛАМЕРСТВО, КУЛТ ЛИЧНОСТИ ИЛИ ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА ПРЕДСЕДНИКА САНУ ВЛАДИМИРА С. КОСТИЋА?

Ради тако да принцип твога рада може постати принцип рада свих других.
(Ако не желим да крађа постане општи закон, онда не смем ни ја да крадем.)
Имануел Кант, категорички императив

Од 6. до 10. децембра 2021. године на београдском Медицинском факултету одржаће се традиционални (49) Симпозијум – Стремљења и новине у медицини, програм рада овог Симпозијума на готово сто страница дат је на: http://med.bg.ac.rs/?page_id=21548. По чему се овај Симпозијум разликује од претходних 48? По први пут у полувековној историји овог Симпозијума доминира тема посвећена једној личности: уобичајени аналитички и, пре свега проблемски, приступ у сенци је главне теме: Допринос академика Владимира С. Костића, председника САНУ у другом мандату, развоју домаће и светске медицинске науке. На странама 10 и 11 списак је референата и реферата посвећених светским научним достигнућима председника Костића:

цела вест
03.
Чланак

Андреј Фурсов
Остварују се највећи страхови Клауса Шваба

У току је глобална прерасподела имовине у свету, без које је немогуће створити ново уређење; и капитализам је настао „ограђивањем“, када су људе гонили са земље, то јест, отимали њихову својину. Исто се дешава и сада, при изласку из капитализма: да би настало посткапиталистичко уређење потребна је маса упропашћених, унесрећених људи, односно, потребно је одузети средства малом и средњем бизнису. Локдаун је коришћен на тај начин и са тим циљем.

цела вест
Page 7 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026