ПРОФЕСОРИ ЛОМПАР И КУСТУРИЦА НЕЋЕ ДА ВУКУ У ТУЂЕМ ЈАРМУ

Поносни смо на професоре Мила Ломпара и Емира Кустурицу што одбијају да буду чланови Сорошове, Вучићеве и Костићеве Академије наука и уметности у Београду. Научници и уметници, високих стваралачких остварења, с етичким ставом и родољубивим осећањем, неће да вуку у туђем јарму. По томе су дали до знаља свом народу да се разликују од квази-научника и уметника који немају ни обичног људског ни интелектуалног поштења па пију из свих сливника. Нема ни науке, ни естетике без етике! Одавно овенчане венцима академика од свог народа професоре Ломпара и Кустурицу грађани Србије деценијама и слушају, и гледају, и читају и поступају према њиховим ставовима, с пуним поверењем, јер су умни, креативни и часни. Овим поступком они су се солидарисали и са честитим академицима који су иступили, јасно и одлучно, да се професор Костић повуче са позиције председника САНА који јој је урушио углед као ниједан председник до сада.
Ево шта су изјавили професори Ломпар и Кустурица поводом јучерашњег предлога САНУ да их прими у своје редове:

МИЛО ЛОМПАР: НИСАМ ПРОМЕНИО МИШЉЕЊЕ

– У вези са вашим текстом о овогодишњим кандидатима за чланство у САНУ, које је евидентирало Одељење језика и књижевности, молим да – и у електронском и у штампаном издању – објавите следећу изјаву, будући да је поменуто и моје име.
Као особа која је именована као кандидат још 2015. године, написао сам писмо тадашњем секретару Одељења (19. 3. 2015), у коме сам тражио да се моје име уклони са листе кандидата. Ништа се у мом понашању и мишљењу није од тада променило.

ЕМИР КУСТУРИЦА: БРИШИТЕ МЕ СА СПИСКА

Прво: Тешка срца сам донио одлуку да се захвалим Одјељењу језика и књижевности САНУ на кандидатури за чланство у угледној установи и да, ево, љубазно замолим брисање мога имена и презимена са поменутог списка. Требало би да будем и слијеп код очију, па да повјерујем како осветољубиви Костић нема већину својих људи у Одјељењу језика и књижевности и контролу над армијом академика у другим одјељењима код којих ће издејствовати све што замисли. Ускоро би могла да услиједи његова оставка која неће бити прихваћена. Он неће, они хоће.
Друго: Овај корак не чиним потцјењујући истину да су се степеницама САНУ пели Миланковић, Пупин, Тесла, Андрић, Екмечић и ко све још важан и судбоносан за нашу Србију. Ја сам филмски редитељ, па онда тек млади писац и времешни музичар (што не значи да нисам архитекта, градитељ и да нећу, једне ноћи, у свему бити бољи и старији). Ипак, данас у Србији има млађих писаца који, по мом увјерењу, заслужују да буду академици прије мене.
Треће: Предсједник САНУ, Владимир Костић, је телефонским разговором обавјестио Одјељење за језик и књижевност како би требало они да ме предложе за чланство, а не новостворено Одјељење за умјетност гдје су кандидати сценски умјетници и што представља медиј у којем сам постигао највеће резултате. Таква кандидатура би одговарала здравом разуму и читавом поступку дала смисао. Овако, та су врата отворена вредним умјетницима, али онима чија политичка коректност је јачи израз, него њихово дјело.
Четврто: Не вјерујем у добре намјере господина Владимира Костића, а најмање у његово виђење будућности Косова и Метохије које се разликује не само од ћутљиве већине у САНУ, него је потпуно у складу са сорошевским виђењем окупираног Косова и Метохије, али и будућности Србије. Дуго ће се чекати одговор на позив Бећковића, Пипера, Тешића, Данојлића о неопходности истицања става САНУ у вези са статусом и будућношћу Косова и Метохије.

Извор: Српски културни центар ”Ћирилица”