18.
Чланак

Филип Раке Вукајловић
Прилози за биографију Александре Дрецун

Пролог: Почетком 2020. године сам написао и на многе адресе послао есеј који је имао насло и почео овако:
САНУ и "клубаши", светски, а јесу ли наши?
- Лав Николајевич, да ли сте ви интелектуалац? - Боже ме сачувај! Садашња интелигенција - то је права духовна секта. Оно што их карактерише је да: они ништа не знају, ништа не умеју, али о свему суде и потпуно одбацују другачије мишљење. Лав Николајевич Гумиљов (1912-1992)
Претходне напомене:
Дванаестог новембра увече један пријатељ ме опомену да је председник Владе Србије отворио у САНУ неку међународну конференцију о образовању и да се у првим редовима, међу главним организаторима, налази и мој стари познаник Небојша Нешковић (у даљем тексту НН), седамдесетогодишњи научни саветник Института "Винча" у пензији, члан "Националног савета за научно технолошки развој" Републике Србије и генерални секретар "Светске академије уметности и науке". Лако сам пронашао програм "Четврте међународне конференције о будућем образовању", пажљиво га прегледао и потрудио се да схватим о чему се ту, у ствари, ради. Мало је ко од истраживача у Београду био обавештен да се таква конференција одржава. Послушавши велики број предавања на Интеренету, приступио сам писању овог есеја који, заједно са најважнијим подацима о конференцији и својим закључцима о њој, нудим свима вама на знање и даљу дистрибуцију. Наравно, ако нађете да исти то завређује...
***
Међу учесницима ове бесмислене конференције је била и Александра Децун. Њено тадашње предавање ме је инспирисало да осветлим и напишем њену радну биографију коју овде преносим у целини и без икаквих измена:
е) Александра Дрецун
Панел дискусија 4.3 : "Образовање за одрживост и инклузивност за људе и природу" је имала ту част да у њој учествује нeпотопљива Александра Дрецун, председник, "Pаскрсница" - Центра за науку и иновације"(“Intersection. Centre for Science and Innovation”), Београд, Србија. Александра Дрецун је скоро целу прву деценију 21. века провела на челу секретаријата многих важних људи, све до генералног секретара тадашњег председника Републике Србије Бориса Тадића. Ни после напушања овог престижног места није јој било лоше. Удомљавали су је на саветничка места у државној управи и на чело богато финансираних паранаучних институција. Ко јој je, и како то омогућавао, знаће се потпуно кад се декласификују разни поверљиви архиви, а сада можемо само нагађати. Кад је напустила Центар за промоцију науке, за који јој је 'Божица' Ђелић, приликом одласка са позиције научног министра марта 2011. године, оверио уговор о финсирању градње "дворца" за промоцију науке (додавши на

предвиђених огромних 15 милиона евра још читавих 50 милиона кредитних евра), и у коме се одржала све до 2014. године кад је сменише, наивно сам помислио да је ова средњовечна госпођа заувек сјахала са државних јасала. Међутим, изгледа да њене акције опет расту на европским "непреораним научним просторима" равноправности свих могућих полова. Шта му дође ова "Раскрсница"? Пишу да је то:
"Међународни "акциони тaнк", непрофитно удружење цивилног друштва, основано да промовише одговорно истраживање и иновације, квалитетно образовање, политике засноване на доказима и добро управљање и да ојача везу између науке и друштва, са фокусом на Централну и Југоисточну Европу. "Раскрсница" има 150 активних чланова који долазе из истраживачких и образовних организација, јавног сектора, као и компанија и грађанских организација које доприносе пољу науке и друштва."
Кад се овим "племенитим намерама" дода то што скромно говоре да могу и знају:
""Раскрсница" има широку базу знања, дубоко разумевање и стручност о темама истраживачке етике, рода и науке, посебно о родним истраживањима и иновацијама, темама отвореног приступа, СТЕМ образовања (наука, технологија, инжењерство и математика--преко интердисциплинарног и применљивог прилаза), научних комуникација, научног ангажмана, креирања научне и иновацијске политике, као и искуство у организовању колаборативних истраживања, промоцији науке и ширењу сазнања преко: фокус група, међународних конференција, семинара, тренинга, јавних дебата, радионица, научних кампова, примене иновација у производним лабораторијамa, научних фестивала, националних такмичења, консултација са заинтересованим странама и медијских кампања" те какве све везе имају:
"Организација, преко својих чланова, има широку регионалну мрежу и одличне контакте са водећим политичарима научне политике у југоисточној Европи, вишим руководством истраживачких и образовних институција, медијима и приватним сектором. Такође, "Раскрсница" је, такође, организација цивилног друштва, а проактивна је њена сарадња са организацијама цивилног друштва, професионалним удружењима, студентским мрежама и великим бројем волонтера", неискусном читаоци би се могло десити да се препадне. На срећу "Раскрсница" има и слике и имена играчица/играча у њеном тиму, за које би неко могао рећи да су већином слабо квалификовани 'играчи без лопте'. Иначе, изгледа да постаје правило, да познати "првоборци" за родну равноправност, ако су женског рода и ако заузму неку руководећу позицију, бирају тим у коме су у великој већини њихове родне другарице. У Дрецункином случају у тиму је скоро два пута више жена него мушкараца (то оно што нам слике казују, али могуће је да слике не одговарају дубљој суштини појединаца и 'појединки'). Кад се погледа национални састав тима, онда би се скоро могло закључити да је основни, а непрокламовани циљ, оних који су га саставили: фундирање темеља будуће Балканске федерације. Још више је тако, кад кажу:
"Овај тим стручњака за истраживање и иновације, креирање политика, заговарање и научно ангажовање из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Словеније, Албаније, Мађарске, Румуније и других земаља, уз подршку угледног међународног саветодавног одбора, удружиује снаге с циљем да се искористе регионалне

синергије за умножавање утицаја националних напора у изградњи друштава заснованих на знању и креативности. Раскрсница покреће и подстиче истраживање и дијалог о важним друштвеним изазовима, залаже се за структурне промене у организацијама које се баве истраживањем и финансирањем истраживања у циљу унапређења интеграција РРИ политике у њихове агенде и подржава отворену дискусију и стварање у истраживачким и иновацијским процесима."
Тим ни у чему не оскудева. Укључен је у чак три европска пројекта ХОРИЗОНТ2020. Један од најважнијих је, не сумњам:" GENERA project (Gender Equality Network in the European Research Area)". Пре него што се само тангенцијално осврнем на претенциозно излагање на "Четвртој међународној конференције о будућем образовању", председника "Раскрснице" Александре Дрецун, само ћу још пар речи посветити овој, веома родно повлашћеној, институционално 'маженој' и добро држећој госпођи. Наиме, написаше да: ""Раскрсница" има широку базу знања, дубоко разумевање и стручност о темама истраживачке етике,..." Ова реченица се, по мом конзервативом и доста радикалном мишљењу, не може односити на госпођу Дрецун. Ако посматрамо њену непотпуну биографију на сајту удружења грађана "Женска влада": http://www.zenskavlada.org.rs/show.do?id=143, коме је она била један оснивача 2006. године и у којој је за њу било резервисано министраство унутрашњих послова, видећемо да је госпођа Дрецун била члан удружења грађана и професионалних удружења (11 на броју) и члан три управна/надзорна одбора и једног саветодавног тела Владе. Ту су дате и све њене позиције до 2011. године. У оквиру тачке "Професионално искуство" набројано је 9 позиција. Али се нигде не може наћи када је А.Д. рођена, или бар колико година је студирала на Правном факултету БУ. Њена "Област деловања" овако је представљена:
Професија: Правница, Менаџерка, Консултанткиња
Област експертизе: Маркетинг, Менаџмент, Јавна управа, Инвестиције, Адвертисинг, Борба против корупције и организованог криминала, Финансирање политичких странака, Кривичнопроцесно право, Комуникације, Оглашавање
Област активизма: Родна равноправност, Реформа јавне управе, Борба против корупције, Унапређење пословног окружења, Рад са младим талентима, Унапређење образовања, Популаризација класичне музике, Хуманитарни рад
Све ово је госпођа Дрецун успела и научила, образујући се уз рад, за мање од две деценије од дипломирања на Правном факултету БУ, а види се да је радила тешке и одговорне послове где се "морало стићи и утећи и на страшном месту постојати". И таман помислих да је госпођа Александра чудо вечне младости, природне интелигенције и начитаности, кад ме опет неки ђаво натера да погледам и њену биографију на енглеском језику, која такође стоји на сајту женске владе. Ту доживех веома непријатно изненађење. Наиме, у српској варијанти своје биографије, да би ваљда оправдала своје место госпође министарке унутрашњих послова, дала је следећи податак под заглављем Професионално искуство:

Институција: Министарство унутрашњих послова, Полицијска академија Позиција: Капетан полиције, Асистенткиња приправница Период: 1995 - 1999.
У истој тој биографији на енглеском језику, под заглављем Professional experience стоји:
Belgrade University, Police Academy, Assistant, Criminal Procedure Oct 1995–Sep 1999.
Понаша ли се овде госпођа Дрецун неетички? Јел' то, око Владе се мувајући, научила да "помало" крадуцка на оловку? Не трепну кад уведе "Полицијску академију" на Београдски Универзитет. А шта ћемо са њеним чином капетан(ке)? Шта ако је она само у резерви, јер кажу да важи изрека: "Једном полицај(ац/ка) увек полицај(ац/ка)"? Шта са њеним новопеченим пријатељима широм Европе и са Харварда? Није шала догурати до 'капетанке' полиције за само четири године рада у полицији, а мало је срамота одрећи се тог часног чина у својој биографији на енглеском језику. Нису то године па сакривај их до миле воље.
Утисак о гомили претенциозних ефемерности које је госпођа, екс капетанка српске полиције, Александра Дрецун изрекла у току свог наступа о проблемима будућег образовања са низом примера дискриминације женског пола (навела је један такав драстичан-замислите, у разним тестовима у САД а и шире, лутке за тестирање су направљене по узору и у димензијама мушког тела), се може стећи цитирањем њених предлога шта нам је чинити у вези са тешким положајем жена на планети Земља. Закључни слајд следеће садржине:
Kако искористити различите перспективе?
1. Повежите род са изврсношћу;
2. Учините жене видљивим;
3. Обезбедите подршку на највишем нивоу;
4. Повећајте број жена у телима у којима се доносе одлуке; 5. Oбразовање и обука у вези са несвесном пристрасношћу, био је коментарисан речима:
"Пре свега одличност је базирана на различитости. Креативност и знање треба да расту на различитости, и гледајући на све аспекте, нема одличности ако ми не гледамо на све аспекте и на све различитости. Сви треба да прођемо курс тренинга да се ослободимо предрасуда (make ourselves unbiased-мисли на родне предрасуде, прим. Ф.Р.В.). Родитељи, деца, деца у обданишту, сви од нас који смо умешани (укључени) и живимо на овој планети која жели да буде одржива. Одрживост и одличност је оно што сви ми тражимо. И све је то о нама. Морамо да пођемо од себе, да се ослободимо

предрасуда и да после тога користимо сваку прилику да помогнемо другима да расту у том правцу."
А ја бих само желео, као и већина становника Србије вероватно, да са свим проблемима којима смо притиснути некако претекнемо и останемо нормални и здрави људи. После свега што чух, а и због различитости, желим да задржим претходне и да додам још гомилу предрасуда према делатности госпође Дрецун и њој сличних. И, што се мене лично тиче, забранио бих да се она и њени приближе било којој државној установи у Србији. Води ли ико рачуна, у овој држави, колико је опасно дозволити им да раде са децом и младим покољењем?
Balkanland Presidential Team, Nominations, on the left Gjergji Bojaxhi and Avni Ponari from Albania, on the right Dr Branko Milanovic and Aleksandra Drecun from Serbia.( FICTION STATES Draft 16/11/2019 2:21. 1008 Pages. 303213 Words. Expected Publication April-2020, https://issuu.com/fictionstates/docs/fictionstates/103?fr=sOWIxOTM5MzIyOQ)
Написао:
Филип Раке Вукајловић
научни саветник Института "Винча" у пензији
Рађено у Београду од 13.11. 2019. до 07.01. 2020. г.

НАСТАВИЋЕ СЕ!

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026