Зоран Радовић
Пут
Пут ка теби ноћас пред мене је стао
А пречице ледним трњем отроване,
У леднике ове, сам поглед ми пао
И пјесме су моје ноћас оковане.
Питам се, љубави, да ли ћеш бар проћи,
Да ме нађеш овдје без пута и трага,
И отопиш сјајем моје смрзле очи
Које тражи корак – до твојега прага.
Бијела ноћ
Буди се ноћ, тама прекрива,
Жути мјесец бескрајем плива.
Бијела ноћ, пољем се слива,
А срце сања – о Теби снива.
Тамно је небо све прекрило
И сву је тмину у сан жив збило.
Бијела ноћ, рађа се мило,
А срце заспало, Тебе је снило.
Пролази ноћ, и ватра жива,
Чекам да сунце небом заплива.
Бијела ноћ постаје сива.
А срце сања – о Теби снива.
Сунце лукаво благо израња,
И бистру тмину са ока склања.
Бијела ноћ за сјај зарања,
А срце чудно, Тебе још сања.
Јутрима сненим кад роса кане.
Промукле моје све буди дане.
Тад љубав моја још више плане,
А срце сања – сања да стане.
Коментари