Јан Бенсон
Светионик љубави
Птица си у бегу и
пролећеш поред мене
у сутон.
Боје се мењају
Киши по нама тражење среће
у зору.
Бришем твоје орошене образе.
Нека обала промијени тло.
Ти си њезина слика
галебова лета у непознато.
Владаш ветровима, муњама,
облацима.
Ја сам самозатајни светионик
среће
сутона
зоре.
Обуздао бих ветрове, облаке,
муње и био твоја мисао,
птица раширених крила.
Долети на светионик љубави!
Запловићемо морима
у светлост дана.
Ако ми кажеш: “Иди!”
Светионик љубави ће угаснути.
Коментари