Мирко Палфи

Зрнца духа бисера расутих

Миладин Берић, Бањалука
1. EU? … AU? … UA!

Даница Машић, Александрово
1. Свитање почиње буђењем народа.
2. Србија се неће делити,она ће се одузимати.
3. Није довољно само дати глас. Треба имати и слуха.
4. Са пријатељима ти је као са кочницама-откажу
када се најмање надаш.

Михаило Вујани, село Мала Паукова,на Банији
1. Губитком Косова продужићемо живот Косовском миту!
2. Жив сам,мада ме то све мање обавезује.
3. Кад саберем све што сам проживео, радујем се
што губим памћење.

Драгутин Минић Карло, Крушевац
1. Велику пажњу смо посветили криминалу и –
резултати нису изостали!
2. Прешли бисмо са речи на дела, али остали смо без речи.
3. Можда би и било братства да није било јединства!

Душко М. Петровић, село Превије,код Рибника, Босанска Крајина
1. О Косову се различито пише. Свет пише латиницом
а ми ћирилицом.
2. Ко је стално у заветрини, узалуд чека повољан ветар.

Бранислав Брана Црнчевић, Рума
1. Богаташи труле, сиротиња цвета.
2. Човеку је лакше објаснити да је срећан него да је сит.

Бранислав Бане Јовановић, Нови Сад
1. Види излаз па уђи!
2. Оптимизам ће нас надживети!
3. Смех је наш ле-лек.

Зоран Ранкић, Дервента
1. Стално идемо даље. Никако да стигнемо ближе.
2. Ко о чему, балван о свом корењу!
3. Лепа реч, али и рђа гвоздена врата отвара.

Митар Митровић, Подличак, код Светог Стефана
1. За наш поглед у будућност потребни су дужи вратови.
2. Ако се у мени крије геније, баш се добро сакрио.

Раша Папеш, Београд
1. Косово је српска колевка. Ја у то више не бих улазио.
2. Ми смо се решили биолошког оружја. Утрапили смо
интелигенцију свету.
3. Млади не треба да брину за своју будућност. Нека они мисле
како ће данас да преживе!

Нинус Несторовић, Смедеревска Паланка
1. Револуција једе своју децу, али само неваљалу
2. Не бирамо непријатеље. Сви нам одговарају.
3. Непријатељ је преплашен. Видео је шта радимо сами себи.

Анђелко Ердељанин, Војка
1. Живот није тако једноставан као што некима успева.
2. Како да ценимо домаћу памет кад није код куће?!
3. Добра воља је оптужена да омета мрзовољу

Мијо Мирановић Гроф, Цетиње
1. Најопасније оружје су људи малог калибра.
2. Не пљујте по малом човјеку! Може да порасте!
3. Има излаза,али је добро брањен.

Недељко Радловић, Наково, код Кикинде
1. Човека уче док је жив а животињу док не научи да слуша човека.
2. Једина важна победа у литератури: остати читан.

Саво Мартиновић, Беговина, код Даниловграда
1. Недеља је дан који посвећујем прецима. Идем у зоолошки врт.
2. Хвала ти, мајко, што си ме родила. Не захваљуј, сине, нема на чему.
3. Ми смо бре, самостална издавачка кућа. Неће нам ваљда
читаоци одређивати тираж.

Александар Чотрић, Лозница
1. Енглески говорим као српски. Углавном користим наше речи.
2. Дао је допринос заштити животне средине. Престао је да говори.
3. Са писцем ћемо лакше. Он је у једном примерку.
4. Даћемо ми вама демократију!

 

Живојин Денчић, Бела Паланка
1. Ово је златно време за рђава искуства.
2. Највише нам дугују они који не питају за цену.
3. На актуелна питања нису потребни историјски одговори.

Живан Жикић, Братунац
1. Од мноштва људи у мени, многи су ушли силом.
2. У еволуцији човека лактови су одиграли значајну улогу.

Слободан Дучић, Бршадин, код Вуковара
1. Развијамо се до изнемоглости!
2. Народ трпи до одређене границе, а преко, границе трпи други народ.
3. Већина нема шта да изгуби, али се плаши да не добије још!

Зоран Симовић, Липовац, код Горњег Милановца
1. Најгори је резултат: ником ништа.
2. Не обећавајте више! Не могу толико да се радујем!
3. Уска врата, а велики шкрипац!

Илија Марковић, Дријењани
1. Лудо смо се провели. Немамо појма ни где смо били
ни шта смо радили.
2. Мања форма од афоризма је – језик за зубе.
3. Слава удара у главу. Зна где је отпор најмањи.

Драган Шуши, Липница, код Чачка
1. Такви смо зато што нас је ово снашло. А ово нас је снашло
зато што смо такви.
2. Споразум. То је код нас сложеница од ”спор разум”.
3. Нећемо заборавити Косово! Растанак ће нам остати
у трајном сећању.

Растко Закић, Крагујевац
1. Министар пољопривреде каже да га боли ниска цена пољо-
привредних производа. И што ниже иде њега све више боли.
2. Они који историју уче само од очева неће ни знати за друге хероје.
3. За почетак добар је и крај илузија.
4. Хране има за све, гладују само они који не могу да је купе.

Јово Николић, Тутуњевац, Босна
1. Помози, Боже, ако те има! Ако те нема,р еци да се не надамо.
2. До општег лудила није могло доћи раније. Нисмо били
психички спремни.
3. После вјековног сна, нормално је да народ буде и гладан и жедан.

Зоран Поповић, Сомбор
1. Пазим шта говорим. То је моје демократско право.
2. Европа од Србије много очекује. Војводину, на пример!
3. Комшији никако да цркне крава. Не знам зашто ми то ради!

Ђорђе Оташевић, Ужице
1. Био сам код лекара. Сад сам здравији за осамдесет евра.
2. Деца се играју лопова и жандара. Једни краду, други их чувају.

Драган Рајичић, Крагујевац
1. Умри мушки! Не дај доктору мито!
2. У атмосфери општег ћутања доушници имају највише посла!

Мирослав Средановић, село Вучија Ластава, код Требиња
1. Није тешко бити чист. Довољно је опрати биографију.
2. Плач је лековит. Ми смо дуговечан народ.
3. Читају графите. И с олакшањем запишавају зидове.

Митар Туцовић, Гостиље, код Ужица
1. Истина је да су у лажи кратке ноге, али ни лаж више
не путује пешице.
2. Плашим се да су нам са колена на колено пренете само закрпе.
3. Косово је, yes Sir,  passa zota, света српска земља!

Мирко Палфи, Торонто (избор Редакције)
1. Ал’ се некад добро крало.Сада мало тог остало.
2. Мајко, Србијо, маћеха туђина према мени фина.
3. Одричем се Европе. Немам довољно евра за пут.
4. Ћути и трпи! Видиш да већина ћути и трпи.

Слични текстови


Редакција
Афоризми

Мирко Палфи
Зрнца духа бисера расутих

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026