изгубићеш
навикавај се на ту мисао
већ данас
изгубићеш
чак и ако овај пут победиш

биће тако
као да ниси ни покушао
биће тако
иако нећеш у то да верујеш

већ те нема
с ове стране огледала
ти си само сен оног који ће доћи

спремај се на то
да ће у кући коју ти градиш
живети други
предај им без борбе
ту лицидерску кућицу

јер теби остају:
кућица од картона
кућа од дима
и кућа од лименки

МУЗИКА КОЈЕ НЕМА

када свира музика
излишне су речи
када свира музика
слушамо је срцем

откидамо се од стабљика
попут главица мака
и улећемо
незнано где
тамо
где смо некада били
у оно време када је
први пут
престала да свира
музика

да та музика
није престала да свира –
не бисмо чули
ову!

УПОЗОРЕЊЕ ЧЕЛНИЦИМА

2.

Овде је сеоце умрло моје,
где ми се није дало да се родим ...
Зеница бунара још сија у води
мрачним сјајем, склиским, попут змије.

Ноћ прождире дан и дроби жртве,
изненадни мир наноси снег чисти,
време нас дели на живе и мртве.
Ништа страшно.
Сви смо скоро исти.

Дођи, прозирни дрводељо, склопи
за ме ковчег од смоластог бора.
Млечним путем поћи ћемо боси.
све се једном прочистити мора.

СТАРА ИВА У СЕЛУ СВЕТО

Прозрачна пећина старе иве,
шупљикави свод од прућа и ветрова.
Кроз њега продире костур наших снова
и мукли вапаји бола живе
над прашином која светлуца.
Склапа се весели сплет пун сунца:
гостинска соба лебди топла, сува,
разбијени дворац сраста лагано.
У корену – бездани зденац сан чува,
у гранама – комадић наде одавно.
Та колевка шкрипуће равномерно,
у котарици света – ниси сам.
Успаваће нас, подићи смерно
и однети увис – кући, знам ...

Ова ива – није тек тако
исцепкана клада што до земље сеже:
листови се смеју, као звезде, лако,
изданци као године беже.
Просејано сунце, са врха света,
кроз поре нечијег живог портрета.

(Превела с руског Мирјана Булатовић)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Др Андреј Борисович Базилевски (1957), песник и преводилац са пољског и српског језика, ради у Институту за светску књижевност Руске академије наука у Москви. Српску поезију почео је да преводи у току бомбардовања Србије 1999. Превео је двадесетак књига из пољске књижевноси и 75 српских песника. Објавио је збирке поезије Како оно беше (1985), Нестварно време и На крају зиме. Приредио је Антологију српског песништва XX века, у три тома, преко 3000 страна (2008). Највећи број песама превео је сам, а остале су превели руски преводилаца, бесплатно као и он.