Ратник повратник из естетских сукоба

Обимом свога ликовног стваралаштва, Милош Бојовић је проли-
фичан, многоделан, а формалним изразом разнородан стваралац.
У овом другом, понегде је његово стваралаштво и на ивици
контроверзног.
На једној страни оствареног ликовног опуса, у двадесет и шес-
тогодишњем емигрантском уметничком раду, налазе се саврше-
но детаљно изведени призори – ликовна платна – из свакоднев-
нице животињског света, или мртве природе, док су, на дру-
гој страни, слике испуњене мотивима жала, или пак сценама
постапокалиптично суновраћене цивилизације, коју проживља-
вамо. Ове друге слике, на особен начин антиципирају и мо-
гућу неминовност краха утопијског пројекта који је човечан-
ство предузело својим глобалистичким поривом и прикључују
Милоша Бојовића невеликој, али значајној групи савремених
светских сликара у већ номенклатурисаном досијеу “стваралаш-
тво по свршетку света”.
Бојовићева, пак, остварења са призорима животињског све-
та, било живе било мртве природе, у појединим радовима пре-
вазилазе и фотографски и хиперреалистички поступак. Ту умет-
ник продире у дубину структуре постојећег, сликаног до макро
детаља, тако да он бојом, бојама, ширином и домишљатошћу
палете пред посматрачем оживљава структуру коре, коже, крзна,
ткива... Он овде палету употребљава на такав начин да оства-
рује и илузију треће димензије обрађеног детаља. Боја, као
скулпторални елемент на платну, овде је у функцији реконстру-
исања живог да би оно (о)живело у слици.
Жанр мотиви у којима доминира жал, као платна Пријатељи
и Старац, дати су у сфумату, у техници измештеног или не-
присутног фокуса, чиме се потенцира намерени сентимент. Овде
и овако, Бојовић успешно избегава расправљање социјалног мо-
мента и издиже жал, сету на универзални ниво, односно призива
универзалност присуства овог осећања у посматрачу. Очито је да
се тиме обраћа човеку који има душу.
Милош Бојовић је ликовни приповедач, чак нескривени. Он
свој трактат о сликарству сажима отворено говорећи: “Што би
могло речима, ја кажем бојом и сликама”. Али, највише Бојовић
каже у композиционим решењима која нису пуко “преписивање”
стварности, природе, већ су настојања да се формулишу сопстве-
на промишљања и доживљај света. Аутопортрет, са кандилом
пред бадњаком, испуњен је надом и у исто време буди наду. Анђео
и исказује и предсказује страхове. Овде се кроз иконографско
призивање визије фреске милешевског Белог анђела, преко кога
се Господу молитвено обраћало кроз векове, посматрач пути/
призива једином могућем спасењу, богољубљу. У благој иронији
сучељени су узнемирени простори безбожништва масе и небо-
ширајши мир мотива древне фреске. Сличном техником, само са
мање драматичном повешћу, урађено је и платно Разноликост,
бајковите емигрантске скупине сабраних под удаљеним светио-
ником, који делује више као да је слутња него стварност.
Сучељавање наведених ликовних модела је оно што прожив-
љава стваралац Милош Бојовић. Разноликост, колико год да до-
лази из превладавања једног модела над другим у различитим
периодима, толико представља и смену очито сликара “ратника
и повратника” из естетских сукоба, који се одмара бележећи
лепоте природе, само да не би заборавио технику и технолошки
поступак изражавања, док поново не крене у наредну битку, у
разраду наредног платна, на којем ће се поново издићи резултат
духовног ратовања ствараоца. Такво је заиста снажно платно Би-
зони, где су, у ствари, животиње, чији је природни колористички
тон омиљена боја Милошеве палете, парадоксално, доживеле
преображај кроз колоритну скалу тотемских представа инди-
јанаца са запада Канаде и кроз вангоговско уобличавање безмало
кубистичких маса, тако да такве бизоне прихватамо као живље
од стварних бизона у прерији. Сликар је овом сликом намерио да
опомене на шездесет и пет милиона животиња ове врсте убијених
на овом континенту од стране белих ловаца у само 150 минулих
година. Жалостива обличја побијених животиња видео је и при-
казао као моћну готску катедралу саздану од светлости.
О томе су тајне уметничког приступа белом ликовном платну
Милоша Бојовића. О томе би требало Бојовићево сликарство да
буде и у далеко већој мери и да прекорачи далеко више граница.