За српски народ је 2014. година многих јубилеја – један од њих, далеко мање познат од осталих мада не и неважан, тиче се Филолошке гимназије у Београду, која као наследница традиције Друге београдске гимназије, слави четврт века постојања. У тој школи, као и у многим средњим школама у Србији, има изузетно даровите деце чија је жеђ непресушна – од радозналих очију које прате и упијају речи наставника да би изненадним открићем, коментаром, недоумицом, питањем, запажањем, унеле и свој жар у час српског језика, нема већег задовољства. И овом приликом ослањам се на дугогодишње своје, иако наставнику није пријатно кад схвати да неки од данашњих петнаестогодишњака нису за вуковске воде опремљени ни српским веслима, а камоли једрима. Наиме, недавно сам на часу чула дословни превод са енглеског при тумачењу једне пословице: Ко не поштује све те морале… Она наша језичка шала из не тако давне прошлости Two bad, Miloš dead запутила се супротним смером кроз савремене глобалне друштвене промене…

Винавер зна да је историја српске литературе неверно представљена од стане стручњака са универзитета (1936) и тврди:
“Целокупна историја књижевности наше има да се напише поново…”
Наводи и аргументе. Пише и о својој књижевној генерацији, уверен да су њени припадници нашли пут за обнову, продубљење и за прави стваралачки замах. “Једна песма, можда чак и једна реченица тога што смо ми написали и изрекли била је књижевно важнија но сва нагваждања мртвих схематичара…” Упркос томе, “наш је положај био тежак и немогућ. Јер старе генереације схематичара, разних случајних професора и васпитача омладине нису дозволиле омладини да она уђе у књижевност и у живи израз преко наших извора. Напротив, они су омладини дали свакојаку црвоточину, а нас су отстранили…” “На тај начин моја генерација није могла да изврши утицај на омладину и на широку јавност, а није јој се дало ни да дође до издања својих списа. Ми смо били извори корисни за нацију које су покушали да затрпају. Место воде са наших извора омладина је, жедна и жудна, добила филтрирано блато и жабокречину./Млађе генерације које су прошле кроз такву гимназију у власти схематиара и мумија, добиле су у гимназији одвратност према књижевности. Многи од њих нападају књижевност и културу мислећи да је то социјалност…”

ПРЕДГОВОРЧИЋ

Ова мала књига је кћерка велике књиге са истим насловом: ПРЕПОРОД ЖИВОТА – ЗДРАВИ БЕЗ ЛЕЧЕЊА.

Кћерка постоји да би вас подстакла да прочитате мајку.

Предраг Ђорђевић се у великој књизи потрудио да вам каже све што зна о болестима и здрављу, цртајући вам пут којим треба да идете до благостања. Но, нисмо сигурни да ћете се ви у ту драгоцену књигу удубити, јер је прошао век читања и почела компјутерска ера. Зато се родила ова књигица-кћерка, која ће помоћу одломака из књиге-мајке покушати да вас убеди у ваше добро – да одвојите два-три дана и прочитате све што има да вам каже Предраг Ђорђевић.

Знате ли разлику између појмова „позив“ и „позвање“?

Позив је струка или професија, а позвање, пише у Речнику Матице српске, „смисао нечијег постојања, одређење или задатак који неко мора да оствари“.

Предраг Ђорђевић мора да намешта атлас и мора да пише и говори о начинима постизања здравља, јер је смисао његовог постојања избављење људи од болова и патњи.

Мирјана Булатовић,

саветник за медије издавача: Удружење ПРЕПОРОД ЖИВОТА, 2015

Сарајевски пјесник, духовни бескућник, Абдулах Сидран , написао је да се Емир Кустурица претворио у Пантелију. Шта друго може да пише човјек који се наочиглед свога народа претвара у бојлер који и горе и доле рђа а цури и пишти на све стране. Сваки час се исчекује да Академик свечано експлодира. Како бојлеру и доликује.

Другу годину заредом Изјаву године, према гласовима наших читалаца и пратилаца на Фацебооку, дао је глумац Милан Лане Гутовић.
Он је у септембру гостујући на Студију Б рекао:
„Образовног програма више нема је л’ тако? Ниједна телевизија нема образовни програм. Или има, ја нисам видео. То је зато што образовни програм не зарађује тренутно. Све на телевизији је прављено да овог тренутка направи паре. Све емисије, као овај ток-шоу (Београде, добро вече – Студио Б), имају за задатак да зараде новац сада овог тренутка и праве се за највећи број гледалаца који су иза екрана, је л’ тако? Пошто је састав нашег становништва такав да је највише неписмених, па полуписмених, а остало су академици, зато ми правимо програме за полуписмене и неписмене. И у складу са тим да би препознали те људе бирају се и одговарајући уредници који могу да препознају полуписмене. Па не може академик да препозна полуписменог, него то наравно може само неписмен уредник.“