Одбор за образовање и културу Скупштине Војводине је донео одлуку да српски језик није више службени језик на подручју државе Србије у неколико војвођанских општина. Предлагач те идеје, Лига Социјалдемократа Војводине … да се у појединим местима у Покрајини уведе титоистичка тековина језика друштвене средине, образложио је да ће, ако српска деца буду научила мађарски језик, њихови вршњаци мађарске националности научити српски језик.
Речју, на територији Републике Србије српски језик није више службени, већ има статус језика друштвене средине.
Баш у суботичкој општини, где је у две сколе покрајински Одбор Кардељевих и Шуваревих заменика одлучио да клинички испита своју умотворину, налази се насеље Биково. Деца српске националности у том месту, у тамошњој Основној школи “Свети Сава” би, последично према бројности мањинских заједница чији удео прелази 15 одсто становништва, као језик друштвене средине требало да, уз мадарски , уче још и хрватски и буњевачки  језик. Српска деца у Белом Блату, у општини Зрењанин, морала би, према истом критеријуму, учити мађарски и словачки, а у кањишком Адорјану, уз мадарски би учила и румуннски језик. Када се томе додају материњи српски и обавезни страни, рецимо енглески језик, српска деца у тим местима би по завршеном  основном образовању комотно могла отићи за дипломате у Уједињеним нацијама.
Одбор Скупстине Војводине је прекршио, не само Закон о службеној употреби језика и писма и Устав Србије, већ је још једном показао да нема краја терору доконости, неодговорности и стеточинства покрајинских властодржаца.

СКК, 10. 9. 2014.

Ако се говори о томе како је Србима неста(ја)ла ћирилица, кључно је имати у види да латиничење Срба, доказано, траје хиљаду година. У свим окупацијама или друштвеним ломовима српска ћирилица је била више пута забрањивана уредбама и законима, буквално насилно протеривана. У Дубровнику и другде у католичким срединама је раније било и ћирилице у употреби све док католичанство није њу протерало на разноврсне начине. Једноставно, није се могло десити да католици Срби остану да пишу ћирилицом. Дакле, насиље и католичка цивилизација су буквални затирачи ћирилице углавном силом која је имала разне варијације, али увек присилне.

3. децембра, 2014 · Свет, Вести

Професор економије на Отава универзитету Мишел Чосудовски добитник је Златне медаље за заслуге Републике Србије за своје писање о рату који је Нато водио против народа Југославије. У име српског председника Томислава Николића медаљу му је уручио амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу на Универзитету у Отави.

Ова закаснела вест изузетно је обрадовала активисте српске заједнице у Канади, који добро знају ко је професор Чосудовски и колико је, вођен потребом да се саопшти истина, писао о САД-Нато агресији против тадашње Југославије.

Субота, 13. децембар 2014.

До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време аустроугарске и усташке окупације.

– Захтевамо од државних институција да чувају ћирилицу, да примењују Устав, а не Новосадски договор, да примењују српски а не хрватски филолошки програм – поручили су учесници округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас” у Културном центру Новог Сада.

Скуп је одржан тачно 60 година од потписивања Новосадског договора 10. децембра 1954, на којем је договорено да Хрвати науче ћирилицу а Срби латиницу. Хрвати договор никада нису поштовали, а Срби га поштују и данас.

Уместо потписане двоазбучности, 1954. је започело једносмерно ширење латинице које и данас траје. Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице – стоји у саопштењу са скупа.

Закључци
Учесници округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“, одржаног 10. децембра 2014. године у Новом Саду, тачно 60 година од његовог потписивања 1954, после поднесених реферата и опсежне расправе, усвојили су следеће закључке:
1) Лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија:

а) термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима;
б) Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице;
в) Данас је и у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о једином српском службеном писму;

2) Српска филологија и институционална српска политика морају се држати трију начела српског филолошког програма:

а) Српски језички и културни простор је недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност књижевност српског језика;
б) ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати;
в) ијекавски и екавски изговор су подједнако српска наречја.

Учесници: проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Дејан Ивковић, проф. др Иван Клајн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреј Фајгељ.

(НСПМ -Нове политичке мисли <www.nspm.rs>)

Мило Ломпар o Cateni mundi

Погледајте шта је један од најугледнијих савремених интелектуалаца, проф. др Мило Ломпар, рекао о енциклопедији Catena mundi.

„У њој су присутни репрезентативни текстови везани за косовску традицију, посебно за косовско опредељење у различитим епохама и формама нашех националног и културног живота од средњовековља до нововековља, затим доносе прилоге који осветљавају веома важан појам за нашу националну егзистенцију, а то је појам сеоба, миграција, метанастазичких кретања, и оно што је у 21. веку битно утицало на наш идентитет, а то је искуство геноцида, које на неки начин представља компоненту која тај идентитет обликује у потпуно новом духу”, каже проф. др Мило Ломпар.

ВИДЕО: Мило Ломпар o Cateni mundi

2121