”Данило Булут Барон, срео се у селу са дјевојком Јоком Медић која је након 14 дана, изашла из скровишта гдје се скривала од усташа. Обавјестио је да је њен момак Милан Булут Бего у пећини у Црноглаву. И Јока је отишла код свог Милана. Тада су се састали и нису се растајали до смрти, послије овог рата, у избјеглиштву у Требињу.

На породичној гробници написао је Милан овај епитаф:

Заједно се родисмо,/ Од дјетињства љубав водисмо/ Заједно шесоро дјеце изродисмо./ Ти најљепша ћено жено,/ За тебе живим и за Тебе ћу умријети”

Иза њих је поред шесторо дјеце остало и шеснаесторо унучади.

Шта би било да није било рата.

Пребиловци би били град.

Ако Вас пут нанесе навратите у Пребиловце, село у којем се некад није чуо ни цвркут птица, ни рика волова ни хрзање коња. Шездесет његових мјештана повратника и храм Васкрсења Христовог васкрсли су живот у овом селу.”

Ацо Драгићевић, Пребиловци – Штокхолм

Драги пријатељи,

Сутра ће ОНИ ТАМО прочитати оно шта су им сатане давно наложиле: првом Председнику прве Ослобођене Републике Српског народа да ЗАТО – ЈЕСТЕ КРИВ!

СВИ СРБИ који су остали у Хагу КРИВИ СУ! И сви они мученици што гњиле у оковима лажи којекуда по свету. НЕЗАШТИЋЕНИ од увреда и понижења. КРИВИ СУ. И они што су се узнели у чиста небеса КРИВИ СУ. И ми, који знамо да НИСУ КРИВИ – КРИВИ СМО.

Више стрепе ноћас зликовци него праведници. Наши ПРАВЕДНИЦИ ЗНАЈУ да зликовци носе мрачне одоре из којих ће бљувати отров мржње према невинима.

Сутра ће колоплет мржње заиграти по одајама сивог дома у Хагу. И све што буде – мрзитељима ће бити мало.

Сутра – све што није ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ОПТУЖБЕ – за правду и праведност БИЋЕ НИШТА! Јер имамо све што јесмо: слободу у оствареној јединој СРПСКОЈ Републици.

Тихо поносна што сам пре три године успела да остварим ово заветно штиво, ја вас ноћас дарујем овим јединственим разговором са нашим Председником, Песником, Политичарем, Психијатром – Сином ДИЧНЕ МАЈКЕ ЈОВАНКЕ, КОЈА СНАЖНИЈЕ НЕГО ИКАД ЛЕБДИ НОЋАС НАД ЊЕГОВОМ ШЋУЋУРЕНОМ ДУШОМ! Ево вам на дар овај разговор, не као Његова одбрана, него као Радованова ЛЕПОТА ДУХОВНЕ СНАГЕ! Нама за наук!

У Шевенингену су ноћас растворене преграде тамничке између наших СЛОБОДАРА! Дишу ноћас истом душом. И ја са њима, свима редом. Наравно, Први до Првога, Командант поред Председника… И свим осталим, једним до другога…

Све што сутра буде не може нас покорити. Све што јесте мора бити ДОСТОЈАНСТВО У СЛОБОДИ!

Прочитајте и поделите овај дар са другима…

Спокојно дишите, јер је наше срце јаче од њихове неправде!

Ваша Љиљана Булатовић Медић

ПЕЧАТ

Долази време рафиниране тираније

| maj 31, 2013 00:45

Разговарала Љиљана Булатовић Медић Фотографије Властимир Нешић Шоне

”У последње време често парафразирам Његошеву примисао: „Ћуд лисичја не треба курјаку“, па сам се питао шта ми то Владика поручује. Ваљда, да се не лукавим тамо где би требало рикнути и заурлати”

Београд, Сремска број 6/IV, www.beoforum. rs 23. март 2016.

НАТО АГРЕСИЈА – 17 ГОДИНА ПОСЛЕ

ПРЕДЛОГ: СВАКОГ 24. МАРТА ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА

У Београду је 23. марта 2016. године, одржана трибина посвећена сећању на жртве агресије НАТО против Србије (СРЈ) започете пре 17 година. Организатори трибине били су: Београдски форум за свет равнопрваних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.. Трибини су присуствовали представници студената, српског расејања, Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, дипломатски представници Руске Федерације, Народне Републике Кине, Републике Анголе, Швајцарске и других пријатељских земаља.

http://www.tvorac-grada.com
Писмо из Острога

Доносимо у преводу већ класични текст Писмо из Острога Комнена Бећировића, објављено у Монду од 16-17 новембра 1975 године.

„Нација Прес”

ПОДИЗАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА НА АВАЛИ И НОВО КРШТАВАЊЕ МИТСКЕ ПЛАНИНЕ

Један од контраиницијатичких жигова ударених на чело српства, да би оно изгубило пут и оријентацију, било је рушење крсне капеле Српском незнаном јунаку на Авалону 1934, као и старог Жрновграда. Опијен масонским унверзализмом и југословенством, Александар Први Карађорђевић допустио је да се уместо тога подигне Мештровићев маузолеј, реплика гробнице персијског цара Кира из иранског Пасаргада. Ко обара Господа обара себе. Само три месеца касније краљ Александар гине у Марсеју, а његов народ од тада лута по беспућу. Повратак православног крста и храма на Авалу, стога, има прворазредан сакрални значај. Тај чин представља иступање из круга зачараности, повратак Богу Живоме, катарзу. Биће то и први храм посвећен светом деспоту Стефану Лазаревићу у његовом Београду. Преносимо у целини ауторизовану беседу професора др Богдана Лубардића изговорену на Авали 13. марта 2016, на приложничкој вечери поводом почетка изградње цркве