Господин Александар Вучић је приватизавао и небеску и земаљску Србију, и као сваки неокомунистички мутант прогласио се за самозваног господара неба и земље, одредитеља и пресудитеља судбине Србије и српског народа у оба света и оба века, у историји и метаисторији.

Признaјемо да нисмо, ипак, очекивали да тај скоројевић буде толико примитивно претенциозан – свака је претенциозност увек примитивна и скоројевићска – да српском народу у Србији, и urbi et orbi ван ње, после познатих осионо-комунистичких и инфернално-демонских претензија да „промени свест српског народа“ (као да се ради о заморчићима из неке само њему познате „шуварове“ или „болоњске“, или већ неке сличне „школе“ његових учитеља или ученика, попут, напр., креатуре садашњег министра просвете, или неке друге свезналачке му области „реконструирања“ и „декомпозирања“ свега што није као он и његови узори и модели); или већ колико пута поновљених изрицања неприкосновених судова о његовој свенадлежности над земљом и небом српског народа (памтимо, рецимо, осионе му пресуде: „Шта ће нам Небо! Тамо нема закона, тамо се ништа не ради!“ итд.).

Једног дана 2003. године, једног дана који је био једнак другим данима, једног дана као што је овај, у мом стану, телефон, зазвони. Дигнем слушалицу, а у слушалици глас издалека, из Ванкувера. Зове Драган Андрејевић, власник ”Кишобрана”, најзападнијих српских новина у дијаспори, који је први објавио моје записе о Канади, под именом ”Сањао сам Канаду”. Каже да ускоро у Бањалуку треба да дође папа Јован II Војтила, а он дописника из Републике Српске нема, па ме моли да за његове новине пошаљем неку причу о папиној посети Бањалуци. Ја Драгану кажем да нисам новинар, а он не престаје да моли. Те папа је светски позната личност, те то је значајна посета, корак ка зближавању народа, религија, нешто као помирење, те договорена са властима Републике Српске, те он ће прилог хонорисати, те ово, те оно.

Био сам студент Светске књижевности на Филозофском факултету у Београду, крајем педесетих година, када сам први пут чуо за оца Јустина. Причало се тада да је професор Богословије, доктор Јустин Поповић доиста наш најбољи познавалац Достојевског али, да је бавећи се одвећ њиме, полудео и да тако живи заточен, по наредби патријарха, у неком манастиру у Србији. Требало је дакле бити на опрезу према кобним видовима и тумачењима дела Достојевког, тим пре што је постојао сигуран и непогрешив пут да му човек приђе: марксистичко учење кога смо тада вољно или невољно били присталице. Што се тиче оца Јустина, жртве – мислио сам – генија Достојевског, он се убудуће у мојој уобразиљи стапао сa јунацима овога.

”Човек је створен да наследи вечност”.
(Г. Флоренски, ”Хришћанство и култура”, Београд, 1995, стр.33)

ПУТ ЉУБАВИ

1.

До вечних врености: правде, истине, љубави1 – чије остварење утире пут ка лепоти и савршенству, човека води „Еванђеље Господа Христа“2. Ове универзалне вредности јесу „језгро боголике душе свакога човека“, оне су „клице вечнога“ и суштина бића човечијег и оне га воде „божанском савршенству“3, каже Јустин Поповић4 у Тумачењу Посланица прве и друге Коринћанима светог апостола Павла. До тих вредности човек стиже ако „све Христово претвара у своје“5, при чему претвара „његово Еванђеље – у своје Еванђеље“6, „јер Дух Свети својом божанском силом савлађује сваки грех, и сваку смрт, и сваког ђавола, испуњујуђи човека Богочовеком, ‘сваком пуноћом Божјом’“7.

Кенет О’Киф, један од најаважнијих стожера отпора Новом светском поретку, широм света је перципиран као Мартин Лутер Кинг нашег доба који не пропушта прилику да саспе истину у лице моћи. Након Првог заливског рата, у коме је служио као маринац у војсци САД, одрекао се америчког држављанства и спалио пасош САД, напустио Хаваје на којима је имао компанију која се бавила обуком ронилаца и заштитом мора. О’Киф је постао држављанин републике Ирске и Палестине и организовао бројне директне акције у Ираку и Палестини: „Истина, Правда, Мир: Људски Штит у Ираку“ (2002); P10K (2004), и друге. Аутор је бројних филмова и телевизијских емисија и веома жесток критичар империјалистичке политике Запада на РТ и иранској Прес ТВ. Његова организација: WorldCitizen.Solutions, управо поставља чврсте темеље на глобалном плану за успостављање света заснованог на моралу, интегритету и мудрости.