Са доајенима српске дијаспоре – проф. Васом Михаиловићем

Са дубоком тугом и пијететним осећањем обавештавамо читаоце часописа ”Људи говоре” да је наш дугогодишњи сарадник, угледни српски и амерички професор и књижевник Васа Михаиловић, преминуо у 89. години живота, на дан своје Славе св. архангела Михаила, Господње 2015. Сахрана проф. Васе Михаиловића биће у суботу, 28. новембра 2015. у 10 сати, у Чапел Хилу, у граду у ком је живео и стварао цео свој радни век на Универзитету Северне Каролине.
Аутор је и приређивач бројних књига из науке о књижевности, поезије и прозе на енглеском и српском језику. Професор Михаиловић је задужио српску и југословенске књижевности као мало који професор и књижевник пореклом са српског говорног подручја који је живео и радио у дијаспори. Скоро да нема ни једног значајнијег српског и југословенског писца о коме он није писао или му превео бар један рад на енглески.

Часопис ”Људи говоре” објавио је 2011. разговор са професором Михаиловићем, у двоброју 4/5, који вам поново нудимо на читање:

цела вест

Подсеће ли вас скорашњи дочек у Београду секретара НАТО на писмо Милоша Обреновића депутату Мустафи у Цариград за турског султана?

Поздрављам вас усрдно, мој велики пријатељу и препоручујем за наш разговор, кога смо имали при нашем поласку за Цариград…

За верност нашу можеш посведочити Султану и Дивану:

1. Одсечена је глава врховног вожда Велике буне у Србији…

2. Да смо сваког одметника у све време примирја свагда ухватили и везиру у руке предавали…

3. Ево сада најглавнија ствар од које је на нас највећа сумња била, свршили  смо. Карађорђеву главу преко превисоком делвету шаљем, и тиме засведочавам да се наш народ више ни у каквој прилици побунити неће, само рахатлук има да буде…

цела вест

Писмо „француског пријатеља“
и одговор Драгомира Антонића

http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-126851/pismo-francuskog-prijatelja-i-odgovor-srpskog-nacionaliste

Шта поручује Жан Кристоф Буисон и како на то одговара Драгомир Антонић

Дневни лист Политика објавила је у уторак 17. новембра писмо аутора из Француске, Жана Кристофа Буисона поводом терористичког напада који се одиграо у Паризу у петак увече 13. новембра. Писмо је објављено на насловној страни.

Наредног дана Драгомир Антонић из Београда упутио је Редакцији реаговање на ово писмо са молбом да буде објављено на било ком месту које Уредништво сматра прикладним. Одговор, међутим, није (до данас) објављен па га преносимо заједно са писмом које је било повод.

цела вест

На вест о хапшењу проф. др Андреја Фајгеља

Ратом Будни

А КАД ЋУ ЖИВЕТИ?

 

Бој се Руса

Они засигурно долазе

где науме

 

Бој се Амера

Они живе спаљују

разваљују градове и државе

 

Бој се Немаца

Они светске ратове

почињу и губе

 

Бој се Крвата

Они маљевима главе чекићају

и у јаме бацају

 

Бој се ”крватског цвијећа”

ханџар дивизлија

Они сабљама главе одсецају

 

Бој се Арнаута

они младиће киднапују

и срце им чупају

 

Бој се власти ”напредне”

Она не хпси криминалце

него слободоумне професоре

 

Бој се мрака и вампира

змија и аждаха

ал’ се не бој српских сељака

 

Они речима и песмом

страх отклањају

а не рукама:

 

”Бој се овна

бој се говна

а кад ћу живети”

цела вест

Дејан Спасојевић
ИСТОРИЧАР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ШОКИРАО БиХ: Ми, муслимани, смо СРБИ и говоримо српски језик!

http://asinfo.info/istoricar-salih-selimovic-sokirao-bih-mi-muslimani-smo-srbi-govorimo-srpski-jezik/

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину.

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину.

цела вест
Page 94 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026