Са дубоком тугом и пијететним осећањем обавештавамо читаоце часописа ”Људи говоре” да је наш дугогодишњи сарадник, угледни српски и амерички професор и књижевник Васа Михаиловић, преминуо у 89. години живота, на дан своје Славе св. архангела Михаила, Господње 2015. Сахрана проф. Васе Михаиловића биће у суботу, 28. новембра 2015. у 10 сати, у Чапел Хилу, у граду у ком је живео и стварао цео свој радни век на Универзитету Северне Каролине.
Аутор је и приређивач бројних књига из науке о књижевности, поезије и прозе на енглеском и српском језику. Професор Михаиловић је задужио српску и југословенске књижевности као мало који професор и књижевник пореклом са српског говорног подручја који је живео и радио у дијаспори. Скоро да нема ни једног значајнијег српског и југословенског писца о коме он није писао или му превео бар један рад на енглески.

Часопис ”Људи говоре” објавио је 2011. разговор са професором Михаиловићем, у двоброју 4/5, који вам поново нудимо на читање:

Поздрављам вас усрдно, мој велики пријатељу и препоручујем за наш разговор, кога смо имали при нашем поласку за Цариград…

За верност нашу можеш посведочити Султану и Дивану:

1. Одсечена је глава врховног вожда Велике буне у Србији…

2. Да смо сваког одметника у све време примирја свагда ухватили и везиру у руке предавали…

3. Ево сада најглавнија ствар од које је на нас највећа сумња била, свршили  смо. Карађорђеву главу преко превисоком делвету шаљем, и тиме засведочавам да се наш народ више ни у каквој прилици побунити неће, само рахатлук има да буде…

http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-126851/pismo-francuskog-prijatelja-i-odgovor-srpskog-nacionaliste

Шта поручује Жан Кристоф Буисон и како на то одговара Драгомир Антонић

Дневни лист Политика објавила је у уторак 17. новембра писмо аутора из Француске, Жана Кристофа Буисона поводом терористичког напада који се одиграо у Паризу у петак увече 13. новембра. Писмо је објављено на насловној страни.

Наредног дана Драгомир Антонић из Београда упутио је Редакцији реаговање на ово писмо са молбом да буде објављено на било ком месту које Уредништво сматра прикладним. Одговор, међутим, није (до данас) објављен па га преносимо заједно са писмом које је било повод.

Ратом Будни

А КАД ЋУ ЖИВЕТИ?

Бој се Руса

Они засигурно долазе

где науме

Бој се Амера

Они живе спаљују

разваљују градове и државе

Бој се Немаца

Они светске ратове

почињу и губе

Бој се Крвата

Они маљевима главе чекићају

и у јаме бацају

Бој се ”крватског цвијећа”

ханџар дивизлија

Они сабљама главе одсецају

Бој се Арнаута

они младиће киднапују

и срце им чупају

Бој се власти ”напредне”

Она не хпси криминалце

него слободоумне професоре

Бој се мрака и вампира

змија и аждаха

ал’ се не бој српских сељака

Они речима и песмом

страх отклањају

а не рукама:

”Бој се овна

бој се говна

а кад ћу живети”

http://asinfo.info/istoricar-salih-selimovic-sokirao-bih-mi-muslimani-smo-srbi-govorimo-srpski-jezik/

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину.

Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину.