Београд, 26. мај 2015.
Бр. 72/15

Веома поштована госпођо Савезна Канцеларко,

Из медија масовног комуницирања сазнали смо да ускоро долазите у званичну посету Републици Србији. Желимо да Ваша посета и разговори са највишим представницима Србије доприносу развоју и побољшању односа између наше две земље и њихових народа.

Београдски форум за свет равноправних, независно, нестраначко и непрофитно удружење, жели да примети да се Ваша посета остварује у време обележавања 70-е годишњице победе над наци-фашизмом и 16-е годишњице агресије НАТО на Србију и Цену Гору (март-јуни 1999). Не губећи из вида друге последице, желимо да скренемо Вашу пажњу на чињеницу да је у оба рата страдао велики број деце. Зато смо дубоко уверени да би било прикладно уколико бисте, поводом 70-е годишњице победе над фашизмом током Ваше посете нашли време да положите цвеће у Спомен парку „Шумарице“, Крагујевац, у коме су наци-фашисти 1941. године стрељали око 300 ђака Крагујевачке гимназије и њихових професора. Једнако би било прикладно уколико бисте поводом 16-е годишњице напада НАТО положили цвеће и код Споменика палој деци, у парку „Ташмајдан“, у Београду.

Најдубље смо уверени да би ови симболички гестови били поздрављени у српској јавности као важан и државнички одговоран корак у правцу помирења и разумевања. То заслужују огромне жртве народа Србије, али ништа мање и великани српске, немачке и европске културе, као што су Вук Стефановић Караџић, браћа Грим, Јохан Волфганг Гете чија су дела светао пример и инспирација за изградњу односа узајамног поштовања између српског и немачког народа.

Примите, госпођо Савезна Канцеларко, изразе нашег најдубљег поштовања.

Њена Екселенција
Др Ангела Меркел
Савезни канцелар Савезне Републике Немачке
Б е р л и н
Немачка
Председник Београдског форума

Живадин Јовановић

OFFENER BRIEF AN DIE DEUTSCHE BUNDESKANZLERIN
FRAU DR. ANGELA MERKEL

Belgrad, den 26. Mai 2015.

Sehr geehrte Frau Bundeskanzlerin,

aus unseren Medien haben wir erfahren, dass Sie demnächst einen offiziellen Besuch der Republik Serbiens abstatten werden. Es ist ein großer Wunsch von uns allen, dass Ihr Besuch und Ihre Gespräche mit den führenden politischen Vertretern Serbiens zur Vetiefung der gegenseitigen Beziehungen unserer Länder und Völker beitragen werden.

Unser Belgrader Forum für die Welt der Gleichberechtigten, ein unabhängiger, nicht parteigebundener und nicht profitorientierter Verein, möchte zum Ausdruck bringen, dass Ihr Besuch im Zeitraum des Gedenkens an 70 Jahre nach dem Sieg ueber den Nazifaschismus und an 16 Jahre nach der NATO-Aggression gegen Serbien und Montenegro zustandekommt.

Ungeachtet weiterer Folgen wollen wir Ihre Aufmerksamkeit darauf lenken, dass in beiden Kriegen auch eine sehr große Anzahl an Kindern ums Leben gekommen ist.

Wir sind zutiefst davon überzeugt, dass Sie den 1941. von Faschisten erschossenen 300 Schülern und Professoren des Gymnasiums der Stadt Kragujevac und den beim NATO–Angriff ums Leben gekommenen Kindern durch eine Blumengabe in der Gedenkstätte ŠUMARICE Kragujevac und am Denkmal im Park TAŠMAJDAN in Belgrad eine große Ehre erweisen würden.

Die serbische Öffentlichkeit würde sicher solche symbolische Gesten als wichtige und staatsmännisch verantwortliche Schritte zur Versöhung und Verständigung pozitiv aufnehmen.

Dies verdienen nicht nur die imensen Opfer Serbiens, sondern auch die großen und bedeutenden Persönichkeiten der serbischen, deutschen und europäischen Kultur wie Vuk Stefanović Karadžić, Gebrüder Grimm und Johann Wolfgang Goethe. Ihr Werk stellt ein leuchtendes und inspirierendes Vorbild für den Aufbau fruchtbarer Beziehungen und gegenseitiger Achtung des serbischen und deutschen Volkes.

Mit respektvoller Hochachtung

Vorsitezender des Belgrader Forums

Živadin Jovanović

Много вам је, браћо, милости дао Господ Бог последњих година: ослобођење од несносног јарма дивљег и неверног народа, независност и самосталност у јавним пословима, могућност умног, наравственог и духовног развијања у духу Хришћанства које нас је просветлило, и напослетку, могућност да помажете напредовању и срећи своје мање браће поукама и примерима својим. Тако сретне добитке постигли сте ви вашом властитом храброшћу, а дêлом и помоћу и симпатијама једнокрвног и једноверног вам народа руског, а понајвише благословом Бога, који је уредио прилике политичког живота да се прекрате невоље и понижења којима је Он вековима искушавао вашу веру и ваше трпљење.

Цeo свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, готово нико не подиже глас. Чак и када се чувеној светињи Цркви Богоридица Љевишка промени назив у Свети Петак! Тако се ова светиња која се налази у Призрену назива у њиховим каталозима о споменицима културе.

…Сви су — а да то не знају, јер неће да знају – ШКАРТ историје, Бела Гордост, европејска; сами су себе осудили, и не треба нико да им суди. Тзв. наука и критика, култура и издаваштво, Потемкинова села у којима су рођени, школовани и порасли, медији, позивање на Европу и свет (који свет?), на лепоту и љубав, обмане и опсене, наметања, свиме су се тиме послужили, и многим другим стварима, као мостом из варварства некултурног у варварство културно, из варварства невештог у варварство вешто.
Шкарт је за собом мостове порушио. Све су обесветили, чак и обичај сахрањивања. Српска књижевност и култура је почетком трећег миленијума: једно буре, у коме незрело и труло превире, а киселина која из њега истиче није ни за нос ни за језик. Троглава моћ официјелне књижевне критике је саградила палате лисицама и вуковима, а праву српску културу и књижевност је оставила без крова.
Сирота у Бога, шта та књижевност и култура имају, кад Њега немају?

Нађох у својим папирима изјаву дату руској новинској Агенцији Новости, 10 маја 1995, поводом одсуства западних лидера на војној паради предходног дана у Москви, изјаву из које наводим:
« Одбијање западних државника да присуствују 9 маја на војној паради у Москви, којом се обиљежава педесета годишњица побједе над фашизмом, још је један доказ зле воље и злих намјера Запада према Русији.
За западњаке, подршка чеченској побуни злотвора Дудајева, има предност над захвалношћу према Русији што је својим огромним жртвама, спасила Запад и читаво човјечанство од нацистичког ропства.
Уосталом, невјероватно је да западне земље на челу са Сједињеним Америчким Државама и Њемачком, разобличавају рат у Чеченији и траже његов прекид, док саме већ четири године не престају да распаљују рат у бившој Југославији, рат чији су оне главни виновници својим, између осталог, прераним признавањем бивших југословенских република, као независних држава.»