ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ

ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ

У овом важном дану за Удружење књижевника Србије, када се расправља  о положају писаца, морамо се запитати какав је положај оних који бране српско достојанство у Јарињу, који своје животе стављају као залогу за нераскидиву везу са својом земљом Србијом. Зар да ћутке прелазимо преко комадања своје земље, ко то још у свету чини!

Позивамо све  политичке странке да буду  свесне одговорне улоге која им је дата,  да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.

Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти.

То, напросто, није истина. И о томе говоре врсни економски стручњаци. Постоји алтернатива – бити у Европи са свим европским културним и цивилизацијским вредностима којима је Србија одувек била наклоњена, дакле економско и културно  повезивање са Европом, али не  нужно и политичко. Превише захтева Европа испоставља Србији, још док је није сасвим узела под своје, а шта ће тек бити...

Уосталом, видимо то, више него јасно, из окружења које све дубље тоне у дужничко ропство. Превише кошта тај челични загрљај из кога онда нема изласка, а очигледно је да је и опстанак Европске уније  сумњив.

Зар двоструки аршини Хашког трибунала, као кључне европске институције,  не показују какав је однос према нашој земљи. Ту, где су  злочинци проглашени невинима, а сви Срби злочинцима, без обзира на чињенично стање, постају јасни циљеви спрам наше нације.

Са  највећим гнушањем српски писци протестују због селективне правде коју Хашки   трибунал годинама спроводи. О томе сведоче и поједини учесници у судским процесима  који су прегласани, али им људски обзири нису дозволили да ћутке пређу преко тога, поједини искази у књигама и штампи осуђених па помилованих... Докле ћемо бити мазохисти који пристају на све у име ко зна чега!

Докле ћемо се хватати за нешто тако апстрактно као што су некакви датуми којима нас као гладног сласним залогајем узалудно маме!

Зар није паметније окренути се раду,  борби против корупције, подизању морала и самосвести  српског народа, природним потенцијалима Србије због којих  јој је Европа и понудила место у Унији, него све полагати у руке бескрупулозних политичара и банкара који се боре само за сопствене интересе? Зар се из историје не може извући никава поука?

Нас, као писце, обавезује побуна против насиља и неправде ма где се  дешавали у свету, а нарочито ако је то у срцу наше земље, и они којима смо поверили своје животе морају бити свесни цене тог улога!

Књижевно друштво Косова и Метохије

У Београду, 15. 12. 2012