ШТА ДОНОСИ НОВИ ДВОБРОЈ 17/18. ЧАСОПИСА «ЉУДИ ГОВОРЕ»?

Ретко се догађа у књижевној периодици када се појави један добар, посве нов књижевни часопис, да наредни бројеви надмаше тај блесак првенца. То се управо десило часопису ”Људи говоре” из Торонта. Појавио се пре 5 година на књижевно-културној сцени Срба широм света. Скоро да није било гласила у матици и дијаспори српској да о њему није писало. Набројаћемо само неке: РТС,  ТВ Нови Сад, све телевизијске и радио станице у Београду, Новом Саду и Крушевцу, ”Глас Српске” из Бањалуке, ”Вечерње новости” из Београда, ”Кишобран” из Ванкувера, ”Новине” из Торонта, српски радио ”Звуци родног краја” из Торонта, ”Српска телевизија” Торонто, ”Американски Србобран” из Питсбурга, ”Искра” из Лондона… И сви су истицали јединствену уређивачку концепцију овог часописа и квалитете његових прилога. Када се појави нови број, читаоци га дочекују са одушевљењем. Поред заступљености свих књижевних жанрова, часопис ”Људи говоре” обухватa и све теме из културе и душтвеног живота српског народа.

Крајем децембра прошле године изашао је из штампе двоброј 17/18 на 320 страна, са српском и енглеском секцијом. У њему су врло оригинално осмишљене следеће рубрике: Проза, Поезија, Есеј и крутика,  Са доајенима дијаспоре, Из пољске књижевности, Пети чин, Зарезивање у камену, Они који долазе, Језик и писмо, Прича о уметнику, Прећутана историја, Одјеци и полемике и Календар догађаја.

У српској секцији, аутори поезије су: Предра Богдановић-Ци и Милош Јанковић из Београда, Николај Мишчевић из Пераста, Антоније Батуран из Лондона и Васа Михаиловић из Брандфорда; прозе: Никола Маловић из Херцег Новог и Душица Савић Бенгијат из Београда; есеја и приказа: Владета Јеротић, Милан Дачовић и Горан Бједов из Београда, Доминика Гапска из Познања и  Катарина Костић из Торонта.

Доајен дијаспоре у овом броју је Вонгара Б. Алијас Сретен Божић, један од најбољих савреених Аустралијских књижевника, родом из Миленкова код Тополе. О Божићу пише и разговора са њим Александар Петровић, професор Београдсог универзитета, који је и уредио ову рубрику. Изабрао је Вонгаров есеј ”Моћ поезије” и по један одломак из ронана ”Дингово легло” и ”Конопља”. Вонгар је до сада објавио 6 романа на енглеском језику код угелдних америчких и енглеских издавача, све о Аборџинима и Србима, за које је добио престижне награде у свету. Романи му се тек сада преводе и објављују на српски језикк.

Рубрику Из пољске књижевности уредиле су докторанткиње са Универзитета Позњан Доминика Гапска и Дагмара Новаковска, у коју су уврстиле текстове Вјеслава Ратајчак о Крашевском, Новаковске о реконструкцији мита и прозни одломак Владимира Одојевског.

Овога пута млади писци који долазе у часопис ”Људи говоре” су: Соња Ковачевић из Црвенке, Олга Чолић из Крагујевца, Јулија Пешић и Дарко Станковић ит Торонта, Милан Громов из Чачка и Наташа Миљуш из Београда.

Рубрику Језик и писмо овога пута смо уступили двема умним Српкињама из Никшића и Београда. Журналиста Биљана Живковић из Београда разговара о стању српског језика у Црној Гори са лингвистом проф. Јелицом Стојановић из Никшића.

Уметник у овм броју је сликарка Марина Гавански Зизис, а о њој пишу Миломир Никетић из Отаве и Ирвин Блок из Монтреала. О инспирацији, мотивима и квалитету слика ове монтреалске сликарке пуно ће вам рећи њених двадесетак репродукција које красе овај двоброј часописа ”Људи говоре”, међу којима су и портрети Николе Тесле и Новака Ђоковића. Рубрику Прича о уметнику уредио је Миломир Никетић.

У рубрици Прећутана историја доносимо предавање двојице српских барда из Лондона: академика Србољуба Живоновића о Јасеновцу и духовника Милуна Костића о Слободану Јовановићу.

У овом двоброју ”Људи” одјекују полемике Мира Микетића из Торонта о Ловћену без капеле и Његошу и Петра Милатовића Острошког из Бече о срљању Срба скудоумним путем: ”Европа нема алтернативу”.

Српска секција се завршава Календаром догађаја у Клубу ”Људи говоре” и списком Пријатељи часописа ”Људи говоре”.

У енглеској секцији су три рубрике: Literature, History i Fine Art. У рубрици књижевности су песме Васе Михаиловића из Бранфорда (САД), Антонија Батурана из Лондона (Енглеска) и перича Зорана Сиришког из Ваљева који пишу на оба језика,. Есеј о нашем Аустрилијанцу Wongar B. илити Сретену Божићу пише Александар Петровић из Београда. Предавање академика Србољуба Живановића ”Jasenovac System Of Croatian Concentration Camps For Extermination Of Serbs, Jews and Roma - 1941/1945” које је одржао у Торонту прошле године и на српском и на енглеском па смо га и објавили на оба језика. На енглеском смо објавили и чланак Ирвина Блок о нашој сликарки Марини Гавански Зисис који су објавиле и монтреалске новине “Gazette”. ”Људи” објављују на енглеском и списак њених најважнијих изложби.

Овај број су уредили: Небојша Радић из Кембиџа, Жељко Продановић из Окланда, Доминика Гапска и Драгмара Новаковска из Познања, Антоније Батуран из Лондона, Александар Поповић из Београда, Миломир Никетић из Отаве и Никол Марковић, Анастазија Пронски-Стојановић, Радмило Вишљевац и Радомир Батуран из Торонта. Сарадници су писци, ликовни уметници и професори из читавог света, као и претплатници и читаоци часописа ”Људи говоре”.

Промоција овог двоброја биће 19. јануара у Торонту, око Савиндана у Виндзору, 8. марта у Отави и 9. Марта у Монтреалу. У промоцији ће учествовати више аутора из Америке, Аустралије и Европе. На овим промоцијама формираћемо ”Српко-канадску књижеву задругу”.

ППОСТАНИТЕ ЊЕН ЧЛАН И ВИ И ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА ЧАСОПИС «ЉУДИ ГОВОРЕ»!

Будите на његовим страницама:

а) као аутор;

б) као претплатник;

в) као члан фонда;

г) као задужбинар.

Тако ћете омогуђити да овај изузетни српски часопис за књижевност и културу живи трајно и шири естетску, етичку и културну мисију, а тиме и духовног јединства Срба. Уредници ће настојати да и даље сваки наредни број буде бољи од претходног.

Редакција часописа ”Људи говоре”