Редакција
Владимир Умељић:
Овако више не може!
6. април 2013: помозимо им да кажу – не, јер овако више не може!
Београд, 04.04.2013
Молим се Небеском Сведржитељу, да ми подари снаге те да и даље смем да се надам и верујем у претпоставку, да су српски представници у Бриселу ипак одговорни национални политичари, који заиста заступају интересе свог народа, који знају шта је Света српска земља Косово и Метохија.
И који познају Божији суд и суд историје.
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Желим још увек да верујем, да се Тома Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић заиста труде, муче и боре, да њихова заједничка „црвена линија“ није само тренутна алиби-флоскула а „да се Власи не досете“, те да њихови одласци у Брисел нису само жалосна и трагична фарса.
Желео бих да то није тако!
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Јер овај меч између Давида и Голијата је лажиран! Једноумни а вишеглави Голијат није само неумољиви противник у рингу, он је и организатор и благајник, општи саветник и менаџер, регулатор и терминатор.
Голијат је судија! Овај меч је лажиран! Како је могуће да српска тројка ту непревидиву чињеницу једноставно игнорише?
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Јер неће бити да су се највиши српски политичари преко ноћи претворили у три мудраца из Конфучијевих „Аналекта“, у три света мајмуна будистичког божанства Вадјра, где један не види ЗЛО, други га не чује а трећи не говори о њему?
Ко се не бори против зла, он му се приклања и постаје његов део.
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Да ли је, међутим, српска тројка у Бриселу можда дрогирана и грогирана, тако да не распознаје више ко јој је пријатељ а ко не, тако да неумољиве противнике сматра непристрасним судијама а добронамерне саветнике свим силама тера од ринга, бежи од њихове помоћи?
Желео бих да то није тако!
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Или, не дао Бог, да је све пак још нешто горе, да су неумољиви противници за сваког од српских „преговарача све до црвене линије“ посебно и за све заједно пронашли одговарајући штап и одговарајућу шаргарепу, да се СНС/СПС-тројка састоји из ГМО-трансформисаних лабораторијских кунића?
Желео бих да то није тако!
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Имам и повремено – и све чешће – једну стравичну визију, једну ноћну мору и молим се Небеском Сведржитељу да је отера. Јер не дао Бог, да она одговара стварности, она би тада изгледала овако:
Та морија ме наиме убеђује, да српску преговарачку тројку чине лутке на концима у „Бриселском луткарском позоришту“, дрвени статисти, који повлачењем конаца отварају и затварају уста, док неки други статисти, наручени „трбухоговорници“, понављају сценаријом прописане речи аутора и режисера представе.
Желео бих да то није тако!
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Имам, додуше ретко и све ређе, и једну слабачку, али више него пријатну визију, једну наду, да су ови српски политичари можда заиста мудри? Да су схватили – на улазу у политичко позориште се на гардероби предаје само капут а никада кичма.
Јер она се при изласку више никада не може поново откупити, ни за тридесет (Јудиних) сребрњака, ни за сва блага овог света.
Можда сам непоправљив, али та нада ме још увек помало греје, јер можда они ипак знају да учествују у лажираном мечу, можда само наизглед и из прагматичних разлога поштују Голијатова правила игре, да би на крају са (прагматичним) жаљењем раширили руке и рекли – не!
Желео бих да је то тако. Укажимо им, дакле, на овај „златни мост“.
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не!
Јер ако би они, не дао Бог, рекли „да“ овој бруталној и бескрупулозној отимачини српске Свете земље, и тиме положили главу српског национа на Голијатов пањ, било би мање важно, да ли би они то учинили као дрогирани и грогирани, као ГМО-трансформисани лабораторијски кунићи, као лутке на концима у „Бриселском луткарском позоришту“ или као три света мајмуна будистичког божанства Вадјра, где један не види ЗЛО, други га не чује а трећи не говори о њему.
Једино што је важно, то је да би они тиме положили главу српског национа на Голијатов пањ.
Делајмо стога у смислу светосавског православљања Творца и
помозимо им да кажу – не, јер овако више не може!

Коментари