13.
Догађаји

Огњен Војводић
ПРОСЛАВА ОСМAНЛИЈСКОГ ОСВАЈАЊА КОНСТАНТИНОПОЉА

У Истанбулу је 29. маја одражана спектакулартна визуелно-сценска представа прославе османлијиског освајања Константинопоља - Цариграда1453. године, данашњег Истанбула. Више стотина хиљада људи окупило се у Истанбулу како би прославили 562. годишњицу отоманског освајања Цариграда. Церемонију су предводили турски предсједник и премијер. Турске оружане снаге формирале су свечани пук са 562 војника у традиционалним војничким униформама, а војни оркестар свирао ратничке пјесме о освајању Константинопоља. Окупљени грађани су узвикивали слогане у знак подршке председнику Реџепу Тајипу Ердогану и френетично клицали када су у визуелној пројекцији рушене древне зидине Константинопоља, на којима је православни Цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо бранећи града од Агарјана.

Празнично величање освајачких похода османске империје наставак су светковина Османског Калифата и реторике актуелних турских партија на власти, турског премијера и предсједника; како у предизборним кампањама, тако и у спољњој политици у кампањи такозваног `неоосманизма`, подстицања `милитантног` муслиманског фактора на Балкану и Блиском истоку, и широм свијета. Наиме, наставак промовисања неоосманизма као свог вјерског и историјског права на посједовање земаља и градова који су биле под вјековном окупацијом и ропством османлијске власти.
Седам дана пред парламентарне изборе у Турској Таип Еродган, који према турском Уставу не треба да буде укључен у предизборну кампању, са својом странком Партија правде и развоја (АКП) `правду и развој` види у `историјској правди` окупатора, а развој у обнови `номадског`муслиманско- мигратског милитантног `права` барем на средоземљу, ако не на цијелом свијету.

Истим `историјским` освајачко-окупаторским `правом` Њемачка и друге државе чланице Вермахта у Другом свејтском рату, би могле данас да прослављају освајања и погроме над поробљеним народима, окупације великих градова и држава широм Европе и свијета. Такође, Аустрија и Мађарска би истим `историјским правом` могле да празнују освајачке подухвате аустро-мађарске царевине на Балкану и полувејковну окупацију балканских народа.Наиме,према`освајачко-историјиском праву` што су окупација и поробљавање народа трајали дуже слава освајача се увећава, а промовише `право` прашуме и јачега као легално и легитимно право у људским и међународним односима модерног свијета и у 21. вијеку.
Историчарима је познато да је османлијско освајање Константинопоља била окосница османског освајачког `светог` похода и коначног војног позиционирања ка Западу. Али, и стратешког савеза са европском „светом алијанском“, то јест да се освајачки поход ислама заустави на православним народима и државама. Заправо, ради постизања `баланса моћи` тадашње Европске уније са Отоманским Калифатом, и папизма са православним Истоком, то јест да се римокатолицизам ријеши религиозног ривалитета са православљем и да папизам после пада Цариграда коначно преузме примат као поглавар хришћана.

Историчарима и вјероучитељима је познато да муслимани свој календар не рачунају од рођења исламског пророка Мухамеда 570. године, или његовог почетка проповиједи 610.г. већ од Хиџре јула 622. године, то јест од муслиманске миграције, `светог` освајачког похода из Меке у Медину (некада Јатриб), одакле је започет џихад - `свети војно-вјерски освајачки поход за освајање свијета.

*

Подсјетимо се, Бошњачка странка у Црној Гори је протестовала против предлога Владе Црне Горе да се дан рођења Владике и господара Црне Горе Петра II Петровића Његоша, који се са својим народом борио за ослобођење од османлијске окупације и зулума, прогласи за државни празник. Оптужили су владику за пропагирање геноцида над муслиманима зато што се залагао за ослобођење свог народа и отачаства од окупатора и ропства. Потпредсједник Бошњачке странке и црногорске Скупштине Суљо Мустафић је тим поводом (који се често састаје са Таипом Ердоганом у Анкари), у телевизијском разговору владику Петра II Његоша окарактерисао као `исфрустрирану особу`, јер Његош `није имао успјеха у рату са Турцима, а није му успио војни напад на Подгорицу, па је зато из револта писао пјесаме` против турских освајача и ислама.
Да ли наши сународници и суграђани схватају `историјску поуку` и поруку Ердогановог политичког пријатеља, да `османским освајачким правом` нови `исламски свецки поредак` има историјско право и на Подгорицу, пошто је и Подгорица дуго била под османском окупасијом? Наиме, као и на све ослобођене и неослобођене градова Балкана и Средоземља, али и Шпаније, који су имали несрећу да потпадну под османску вјековну окупацију и ропство; а од којих је натрагичније завршио некадашњи главни град Грчке и православног новоромејског Византијског царства Константинопољ, дочекавши шестопедесетдругу годину под окупацијом.

(Из Цариграда-Константинопоља су у прошлом вијеку протјерано скоро сви Грци; прво протјеривање је извршено почетков вијека као освета забог покушаја Грка да ослободе Цариград и своју патријаршију, а потпуно протјеривање, преко 300 хиљада Грка, извршено је средином прошлог вијека, покренуто исценираним инцидентом подметањем пожара у спомен кућу Кемала Ататурака).

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019