02.
Чланак

Горан Шарић:
Ако је Србија мала и небитна точка на мапи свијета, зашто Америка отима КиМ

1935. године Алберт Ајнштајн је заједно са физичарима Борисом Подлскyмом и Натхном Росеном осмислио ЕПР парадокс да би показао непотпуност квантне механике. 1964. ирски физичар Џон Стјуарт Бел анализирајући ЕПР парадокс покушао је доказати да је наш свијет нелокалан.

Никола Калинић није изнио своје цјењено мишљење од квантној механици вјероватно свјестан да о њој нема појма. Метафизика је изнад физике. Она претходи физици. Косово је метафизика. Косово је комплексније од Белловог теорема и ЕПР парадокса, па ипак Калинић мисли да је позван да о њему говори.

Калинић је на себе узео улогу просвјетитеља који ће Србима објаснити да нису небески народ, да је Србија мала и небитна точка на мапи свијета и да је најбоље да се ријеши проблема Косова и настави даље.

Како би он назвао народ који је увијек стајао на путу сваком освајачу и свакој најмоћнијој сили свијета? Како би назвао народ који је иако чини 0.1 свјетске популације дао два од 10 највећих умова човјечанства? Како би он назвао народ који иако чини 0.1 посто свјетске популације увијек је између 3 или 4 најуспјешније нације у спорту? Како би назвао народ који је створио Бјелог анђела из Милешеве којег је људски род од све умјетничке баштине послао у свемир као поруку мира и љубави да га види нека ванземаљска цивилизација ако постоји? Ако су Жидови изабрани народ, зашто Срби не би били небески? Посебно зато што је синтагму небески народ за Србе осмислио један Жидов?

Калинић своју изјаву даје баш у данима када Новак опет руши све могуће и немогуће рекорде, а Јокић и Вучевић улазе у ол стар тим НБА-а.

Ако је Србија мала и небитна точка на мапи свијета, зашто Америка отима Косово од те мале и небитне точке? Зашто су на ту малу и небитну точку јуришали сви редом, од Римљана до Хитлера и Клинтона? Зашто је његов султан Мурат скупио војску са пола свијета да отме то небитно Косово Србима?

За Калинића је Косово проблем. За генерације Срба било је светиња. Шта би се десило да Калинићу неко отме стан у Београду док је у Турској? Да ли би рекао, ма тај стан већ годинама није мој, најбоље да га се ријешим?! Прво ти неко отме Косово, а онда те преко медија ратом појмова увјерава да Косово није светиња, него проблем и увијек уз ријеч Косово иде и ријеч проблем.

Према филозофији дебелог цријева Николе Калинића наш животни мото мора бити усе, насе и подасе, а Косово је проблем којег се треба ријешити да би наставили даље и да се на миру можемо бавити вагином Јелене Карлеуше и слушати проповједи Баке Прасета. У нормалној држави један државни репрезентативац никад себи не би дозволио да пљује по светињама свог народа. Кад би му то и пало на памет, медији би ту изјаву прењели само уз осуду.

Не требају нама ни Калинић, ни Мики Манојловић ни Сергеј Трифуновић објашњавати да је Косово одавно отето. Знамо да су Срби прогањани још од доласка Турака, а да је популација Албанаца која је до тада била незнатна расла јер је била лојална сваком окупатору. Знамо да су и прије и након Призренске лиге протјеривања и ликвидације Срба биле масовне и да су Срби почетком 20. стољећа престали чинити већину становника Косова. Знамо да су за вријеме 2. свјетског рата Срби са Косова поново тјерани и да је Броз након 1945. забранио њихов повратак, а широм отворио врата за усељавање Албанаца који су бјежали пред Хоџиним режимом из Албаније. Знамо да је 1999. агресијом НАТО пакта Косово отето Србији. Али знамо и то да је столица Косова у УН-у још увијек у Београду и да је Косово може добити једино ако Срби сами себе издају и озваниче агресију и отимачину.

Оно што је отето насиљем, једном се може вратити. Оно чега се својевољно одрекнеш висе никад не може бити твоје. И Хонг Конг је 156 година био окупиран од стране Британаца, па га је Кина 1997. вратила. Косово је тренутно отето. Али столица Косова за УН је још увијек у Београду. У УН је може одnети само Србија. На Србима је да одаберу филозофију дебелог цријева Николе Калинића или завјет милиона, наших предака, јунака и светаца.

СРБИН инфо@srbininfo

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019