30.
Чланак

Aтанасије Јевтић
Вучићево поповање против „Небеске Србије“ као маска за урнисање земаљске Србије.

 

СРБИН инфо@srbininfo

Господин Александар Вучић је приватизовао и небеску и земаљску Србију, и као сваки неокомунистички мутант прогласио себе за самозваног бога и господара неба и земље, одредитеља и пресудитеља судбине Србије и српског народа у оба света и оба века, у историји и метаисторији.

Признајемо да нисмо, ипак, очекивали да тај скоројевић буде толико примитивно претенциозан – мада је свака претенциозност увек примитивна и скоројевићска – да српском народу у Србији и изван ње, после познатих осионо-комунистичких и инфернално-демонских претензија да „промени свест српског народа“ (као да се ради о заморчићима из познате му „шуварове“ или „болоњске“, или већ неке сличне „школе“ његових учитеља или ученика (као што је Шешељ, или премијерка, или неке креатуре међу министрима, или из неке друге свезналачке му области „реконструирања“ или „декомпозирања“ свега што није као он и његови узори и модели), или опетованих неприкосновених судова о његовој свенадлежности над земљом и небом српског народа (памтимо , рецимо, „шта ће нам небо! Тамо нема закона, тамо се ништа не ради…).

Ретко је и оваква, каква је ова титоистичка „и после Тита – Тито – Србија“, имала на врху власти таквог примитивца какав је Вучић. Јер да није тако, зар би на Нову годину прво, што је имао да каже Србији и Србима, што им је недавно упутио преко „Вечерњих новости“? Као Србин из земље Србије и њен држављанин од рођења, на земљи и на небу њеном, који у “небеској Србији” треба „не само да умрем и ништа више“, него и да живим, као што и живим и живећу у њој и за њу, питам се: ко том Србину, ругачу јединсттвене небоземне Србије, даде власт и право да ми скраћује просторе и границе једине Богомдане Земље-отаџбине наше, у све четири њене димензије укључујући и ону дубинску и ону безграничну висинску, коју сам од Бога, а не од таквог издајника, добио и наследио у оба и за оба света?

Осим ако је он само пуж, а не и орао? Ко те је овластио, г. АВ (како се потписује и рекламира полућирилицом-полулатиницом) да из свог снобовског, несмисленог и безкичменог провинцијализма (да ли само “бугојанског”?) и пустопразног срљања у Европу – као да Србије није Европа и пре Европе: „Исток на Западу и Запад на Истоку“? (осим ако му је Еуропа само уски севрозападни полумесец, а не широкоока Европа од Урала до Гибралтара) – издаје и предаје или продаје српско небозмено Косово и Метохију?

Има ли Александар Вучић деце? И има ли их Србија – јуче, данас, сутра? И хоће ли их имати довека – у времену и историји и есхатону метаисторије? Кад сам у Конгресу несрећне, некада демократске републике, а данас окупаторске УСА империје, сведочио не тако давне (1990.године), заједно са тада епископом а потом патријархом Свјатјејшим Павлом, о српском Косову и Метохији, питао сам већ тада протежиране од те тиранске „тоталдемо/но/кратске“ империје, горе неголи некада огрезле у крви невиних хришћана Римске империје, Албанце, присутне тамо г. Ругову и гђу Пуљу: Имају ли Срби на Косову и Метохији децу? Или само Ви, придошли с тиранским исламом на ту свету земљу Срба хришћана, заливену сопственом а не туђом крвљу, знојем и сузама, и окићену са 1.500 светих манастира и цркава, кад на таквој и толикој мржњи, коју према срској деци усађујете у свест и срца своје деце, заснивате будућност те деце?

А сва деца света, додадосмо тада и додајемо увек па и сада, па и сва деца Косова и Метохије, имају богодано и достојанство и право на богодаровано и довека достојну будућност. Какво ли, г. Вучић достојанство и право заснива својој деци кад им одузима и Косово и небо? За њега, самозваног скоројевићког окупатора и предатора и земље и неба небоземне Србије, као и за сличне му садашње окупаторе распетог Косова и Метохије, амеронатоовце и Тачијеве учековце, Косово и Метохија су мртви Космет, погодан за фамозну базу Бонстил и Жуте куће, јер му је небоземна Србија над Косметом „мртва“, да се у њој „само умире“, а не и живи на њој, и за њу, и њоме, јер је тамо, као и у Витлејему. „Предвечни Бог постао човек – БОГОЧОВЕК, и сишао на земљу да живимо њиме” (1Јн.4,9).

А да није тако, зар би као Србин, који се, кад му демагогија (народозавођење) затреба тиме само „буса у прса“, могао рећи за једну претходну Нову годину: У „небеској Србији“ треба само да умремо, ништа више, а ја сам обећао живот? Који је то живот обећао српској деци на Косову и Метохији? Није ваљда фамозна продаја магле око ЗСО? – већ пре настанка оспоравана и порицана, како на Космету, у сузавац-Скупштини и у Нато и Еулекс енклавама (слогани слични „индијанским резерватима“ у фамозној УСА Аризони), тако и у Еурозаједници у Бриселу, где столују и Нато и Еулекс. Ако сте и мислили на неки „живот“, онда су то изгледа за вас само рецидиви неизживљеног марксизма и титоизма у Вама, или евентуалног неког Вама толико драгог голохоризоанталног простестантског капитализма, јер сте то научили од милих вам Немаца, од „Лутера и Вебера“, те да, забога од „протестантске радне етике… морамо да потражимо у прошлости коју нам је историја одузела управо оне примере који ће нам омогућити да почнемо да учимо и радимо“!

Високоучени а недоучени, или преучени, што би рекли моји Херцеговци, Вучићу, видимо колико Ти и Твоји радите. По вама и вашим учитељима, знамо, „рад је створио човека“! Али би умни и марљиви, оштроумни Србин на то додао: “Али га је рад и упропастио“! Као вајни интелектуалац, требали бисте знати, макар као информацију: да и ђаво – стално ради, и тако је тајна безакоња у свету непрекидно ради“ (2 Солуњанима 2,7). Али, то су за Вас митови, као и цитирани од Вас Волтеров мит да „само бедни народи живе од историје, и то тако што је измишљају“. (Ваљда сте и то научили у некој завршеној „Шуваровој школи“). Да поновим, нажалост, много сте примитивни кад тако олако и примитивно потцењујете српски народ. И то тако што претендујете да му Ви будете учитељ историје! Ваљда нас зато тако и толико често опседате и својим офанзивним „прањем мозга“ смућеном од Вас народу који Вас слуша, гледа или чита. И нажалост „гласа“, ако стварно гласа? (Кажу ми деца: „како мој дека и бака док су живели нису гласали, али сада као умрли – гласају“?!).

Јер да није тако не бисте тако олако рекли: „Ово је била година нашег великог скока“! Где, и у шта скока? Осима ако не у велеиздају Косова? И у, авај и авај, колико број убистава и самоубистава у од Вас унесрећеној Србији, коју заглушујете својим антикорупционистичким хајакама и аферама, од којих се оне само множе ли множе! А да и не помињемо, преседниче овакве „Србије“, колико абортуса годишње бива у овој и оваквој вашој Србији? Ви сте од комунизма наовамо, до данас, одучили српски народ од рада. Јер се код Вас, „рад не исплати“, јер рад није ни у каквој вредности и нинакаквој цени (осим кад је у питању Ваш брат?)! Најпре је сељак обезвређен, и рад му обесцењен. Уместо да сте омогућили приватним поседницима и сељацима слободу рада и домаћиновања својим радом и имањем, и прометом, и слободном трговинам, Ви и цео систем Ваше и претходних влада претворили сте у бедне просјаке и вапајнике за „страним инвестицијама“. По Вама, „инвестиције су крвоток за Србију“, која је, дакле, по Вама – леш, мртвац! И „нагрнули“ су Амери, Немци (питате ли се: зашто Немци долазе углавном у Војводину? или ни хабера немато о томе! Па сад и Арапски Емирати, па Турска у фамозни „Санџак“ (име је рецидив њихове донедавне окупације Рашке земље Немањића). Или: откуд скоро све прехрамбене мегамаркете, дадосте Хрватској! Па ћете ускоро и бање и воде Србије!

Заиста „велике скокове“ правите. Али, и поред свега, мој Вам је савет: прво добро ослушните било српског срца, душе и ума. И пре свега помислите на будућност српске деце. И све деце света коју сусрећете. И немојте „детињити умом, него детињите срцем“ (безазленошћу) , што каже велики aпостол свих народа Павле (1Кор.14,20) и његов и наш човекољубиви Бог и Господ, који је постао човек ради нас људи и ради нашег и свега света вечног живота и вечног спасења од свих ропстава и неслобода.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019