22.
Вести

Антоније Ковачевић
Чикаго
СРПАКА ПРАВДА У ГРАДУ ХИЛАРИ КЛИНТОН:
Катарина је школским задатком избрисала лажи из америчких уџбеника о Србима као убицама и Тесли и Ђоковићу као ратним злочинцима!

Извор: Serbiantimes.info

 

Након што је Катарина Ристић узбудила духове у школи у Чикагу семинарским радом о "Босанском геноциду", њен отац Ранко покренуо је акцију након које је пропаганда уклоњена из школских књига које су у лошем светлу приказале Србе, оптуживши Србију да је починио геноцид и убио 200.000 људи у Босни

Ово је прича о томе како су домаћи задаци српске девојчице у основној школи у Чикагу променили наставни план и програм читавог школског округа.

Ово је такође прича о томе како ништа није немогуће, ако постоји добра, снажна воља да се ствари промене и да се доведе правда до краја. По сваку цену.

А прича почиње у фебруару 2017. године, када је Катарина Ристић, тада ученица 8. разреда школе Емерсон у чикашком предграђу Парк Ридге, заједно са још четворицом пријатеља из школе (Цармен, Линдсаи, Арели и Алисон) добила задатак да направи посао / пројекат. на тему "Босански геноцид".

ДОМАЋИ НА ТЕМИ: Босански геноцид

Катарина долази кући и обраћа се свом оцу Ранку Ристићу, рођеном у малом босанском граду Завидовићи, који је у Чикаго дошао као избеглица пре 24 године, где је са супругом Рада створио породицу, на коју су Катарина и њена три брата поносни.

- Одрастао сам у Босни, провео сам тамо читав рат, све до потписивања Дејтона, када су биле дефиниране границе ентитета и моји родни Завидовићи су припадали такозваном муслиманско-хрватском ентитету, данашњој Федерацији БиХ. Пошто се није било могуће вратити у нашу породичну кућу, 1996. године дошао сам у Чикаго са породицом као избеглица у рату, кроз програм Уједињених нација, каже Ранко Ристић на почетку разговора за Српски тајмс.


ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ПОРЕКЛО: Ранко, Рада и Катарина Крстић испред српске цркве у Чикагу

Кад му је кћерка први пут пришла, тражећи од њега неке основне информације о грађанском рату у Босни и Херцеговини, он се није имао намјеру мијешати у њен рад, само је очево обећао помоћ ако се негдје заглавио, али рекао је да жели своје дијете. "То само долази до истине."

Међутим, када је Катарина донела доступну литературу за свој пројекат из школске библиотеке, схватио је да то неће бити тако лако….

- Прво што ми је запело за око је да су у тим књигама писало да је Србија извршила агресију на Босну и убила 200.000 муслимана, односно Бошњака. Такођер се наводи да је предсједник Слободан Милошевић одговоран за геноцид у Босни. Покушао сам јој објаснити да је рат у Босни био грађански рат, а не агресија и да смртна стопа није тачна. Саветовао сам је да покуша да истражи не информације на Интернету, већ да користи само несрпске изворе информација, како би била непристрасна, пошто је радила на пројекту са још четворицом пријатеља, различитих националности. Али авај…


ТЕСЛА, ЊЕГОС, ВУК КАРАЏИЋ И ЂОКОВИЋ КАО РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ: Страница скрипте из које су дјеца из Цхицага донедавно учила о рату у Босни

Четрнаестогодишњакиња је збуњена чињеницом да подаци из школске литературе можда нису добри. С једне стране био је ауторитет школе, са друге ауторитет рођеног оца ...

- У једном тренутку је плакала. Била је оптерећена чињеницом да мора да ради домаћи задатак онако како је служио у школи, плашила се да ће јој учитељица дати лошу оцену ако не ради у складу са програмом. Видео сам куда то иде и више нисам хтео да је узнемиравам. Рекао сам јој да ради оно што мисли да је најбоље, присећа се Ранко.

На његово изненађење, тврдоглавост је радила у Катарини, па је наредних неколико дана одлазила на посао, с намером да пронађе релевантне информације за свој посао, али оцу није рекла ни реч.

- Провела је праву директну истрагу, пронашла је пуно података из више независних извора, међународних организација, али и спискове мртвих из бошњачких и хрватских извора. На неколико мјеста пронашла је цитате релевантних стручњака који су говорили да је рат у Босни био грађански рат у којем су се, између осталих, Хрвати борили против муслимана, као и муслимани, Бошњаци, међу собом, као што је то случај, на примјер, у Цазин регион. Користила је и документацију Хашког трибунала, као и видео записе са западних медија који нису завршавали на насловима или на насловним странама познатих новина, истиче Ранко и потврђује да није знао шта му ћерка спрема.


ПОКРЕНУТО СУЗЕ: Катарину је збунила чињеница да се очеве речи не поклапају са оним што је пронађено у школским скриптама
А Катарина је била марљива и одлучна да истину гурне до краја. Резултат њеног рада била је књижица о "Босанском геноциду" која је на једној страни имала нетачне медијске информације које су навели њени пријатељи, где се на једном месту налазе чак и слике Светог Саве, Тесле, Дивца и Ђоковића као српских ратних вођа који су починили геноцид у Босна. С друге стране, постојале су информације да је прва жртва рата у Босни била српска младожења у Сарајеву и да је рат у Босни заправо почео нападима Бошњака на Србе.

 

АРГУМЕНТИ ПРОПАГАНДА: Делови папира у којима је Катарина оповргавала тврдње својих школских колега за које су пронашли податке у фалсификованим скриптама
- Њихов рад је добио оцену А, а први пут сам га видео тек када се вратила из школе. Поносу није било краја када ми га је показала. У реду, рекох себи, моје дете је урадило домаћи задатак. Сада је време да се ја бавим својим стварима! “

 

Убрзо су родитељи позвани на родитељски састанак и Ранко је замолио да разговара са наставником историје, који му је признао да је веома занимљиво шта је Катарина урадила, и да је њен део пројекта био другачији ...

- То сам искористио, па сам био огорчен што школа користи пропаганду као извор информација, да су збунили ученике до те мере и да су српски свеци, научници и спортисти описани као ратни злочинци. Слегнула је раменима и рекла: "Шта ћете радити, Американци не знају историју ... Али зашто се не жалите ако нисте задовољни школским програмом?" Зашто не, рекао сам себи.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020