02.
Чланак

Гвозден Оташевић
Истовремено објављена два речника Драгачева

Извор: Политика
Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ објавили су словар Милоја Стевановића у Дијалектолошком зборнику, а он исту књигу са 272 разлике у издању Библиотеке општине Лучани

Милоје Стевановић у Чачку са својим издањем речника (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка.

Стевановић је, као власник једног од најуспешнијих привредних друштава у Чачку (КМН) обавио немерљив ајлук радећи на рукопису пет година, углавном ноћу, често до јутра, једним прстом на тастатури рачунара, те вели за „Политику”, на наречју с којим је потекао:

– Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито словољубцима који принеше свој труд и љубав да ова збирка речи буде што веродостојније сведочанство о онима који пре нас бејаху, чије запретене трагове овим словаром распрћемо, еда би од заборавља отргнули њихове наде, радовања, трудове, постигнућа, патње, туге и боли, речима којима су боли исказивали.

Он је из својих 17 претходних књига сабрао драга слова драгачевске постојбине, архаизме али и савремене речи и сваку, по науку професора Петровића, објаснио пригодним сећањем из збиље овог краја.

У овим златним корицама народне памети сазнаје се шта значи или чему служе аутњаци, безвркан, врањ, голубарац, дижиглава, достоверити, одврко, утрвен, крџав, овићак, сајман, олајле, засоница, заумит, злоеб, зовнут, иглени, избунгурати, заалењети, начоклешити, кувет, јолпаз, кабулити, канатити се, кеџити, кијак, клемпета, клечка, кљукопрц, крдисати, крмезли, крушац, куресати, кукумуд, ложичица, мачужица, мисирак, мешаја, млого, мочило, музувиран, мутвак, мућурла, овићак, огризина, окевешити се, олајле, оћко, паламуђевина, паприца, пизгор, повурити, полипсати, поличарка, послатак, постат, потаман, потегалац, пошаландрцати, првити питање, првешче, преврљезити, преврт, прекратити, препарлати, преперушати, пресолац, тука, сиђелац, уамити, пругло, пустошан, развала, разтоврзти, раскалабучити, сампас, сапанђела, скеребичити, скрњаторити, сова, срцана, становник, страовица, суврс, тарлити, тесак, тресигаћа, тупаљ, ћава, ћересло, ђоковина, ћустек, убојница, уђерезити, устаоц, усулити, црвоглав, чазбен, чакарас, чатал, чеклеисати, шакламати, шедрња, шунтав...

Ево како то изгледа у речнику, рецимо за појам дижиглава: „дижиглава ж `уображена особа`. – Била ти Зора, кад је ђевовала, дижиглава, па јој спево Десимир песму: Запјевала птица кос, наша Зора дигла нос/ проћеро би кола сјена испод носа њена.”

Или, звиждати: „звиждати. Опричо ми ђедо Сретен шта значи она изрека прошло бабу звиждање, па вели како су земајле биле задруге па пуна кућа народа, па се младенци здоговоре да он из кукурузишта звизне, бајаги да ћера орлушину, па се млада искраде кода њ, а јампут она вели човеку: Звизну ли ти ил се мене учини? Ет, тако ти је било са звиждањем, а потље кад су оматорили, нит је он звиждо, нит се њој чинило да звижди, прошло иг, каже, звиждање.”

Занимљиво је, поврх свега, да је овај речник, са неким изменама, скоро истовремено објавио и Српски дијалектолошки зборник Српске академије наука и уметности и Института за српски језик (чији је главни и одговорни уредник академик Слободан Реметић). Разлика је, каже Стевановић, у 272 појма. Укратко: лингвисти су, поштујући своја правила, сматрали да би неке појмове, рецимо, требало уписати као сијено и дијете а Стевановић, са своје стране, рече да мора поштовати изговор својих предака, па то иде као сјено, дјете... И додаје у уводном слову свог издању драгоцене књиге:

„Граматичку обраду и акцентовање овог речника, на основу звучних записа у којима сам ишчитао речи и примере које исписах и разговора које сам снимо са мноштвом стараца и старица широм Драгачева, од Крстаца до Горњег Дупца, извршили су др Драгољуб Петровић, професор Филозофског факултета у Новом Саду у пензији, и др Јелена Капустина, научни сарадник Института за српски језик САНУ којима дугујем бесцено благодарје... Требало је да га потпишемо заједно, али начин на који моји преци и ја говорисмо (а како говорисмо тако ја записах) није подударан са зацртаним дијалектолошким мапама и обичајем да `САНУ своја издања већ 115 година објављује под својим условима које ми не можемо да мењамо` – како ме обавестише несуђени коаутори. А будући да је не шћадијаг и не могадијаг да померам старе међе које поставише оци моји – то несуђени ми коаутори овај речник објавише без мене у Српском дијалектолошком зборнику, на чему им честитам и искрено захваљујем”.

Стевановић, иначе, има необичан животопис. Деценијама успешно води предузеће за производњу хране са 140 запослених и 500 коопераната из овог дела Србије, ноћу пише књиге, а у своје доба био је искључен из Савеза комуниста Југославије а касније изопштен и из Српске православне цркве. Сада је казао да има различито мишљење и од лингвиста САНУ, али је нагласио да они заслужују његово поштовање.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020