23.
Чланак

Матеја Матејић

Извор: ”Људи говоре”, бр. 37/38.
Напомена Редакције
У 11-12. двоброју часописа Људи говоре, из 2010 године, у рубрици Са доајеном српске дијаспоре, на страницама 153-159, објавили смо разговор са др Матејом Матејићем. Поставили смо му десет питања. На сва питања одговорио је отворено, искрено, надасве умно, како и приличи духовнику и професору престижног универзитета у Америци, са ауторизацијом да његове одговоре објавимо у том броју, сем одговора на 10. питање.
У писму које нам је упутио 5. октобра 2010, уз одговоре на свих десет питања, дословно нам је написао следеће:
“Колумбус, 5. октобра 2010.
Драги и поштовани др Батуран,
Шаљем Вам одговоре на сва Ваша питања које сам данас на- писао. Молим Вас да одговор на 10. питање не буде објављен док сам жив. А после моје смрти Вама дајем одобрење и право да га објавите где хоћете.
С пуним поверењем, срдачно Вас поздрављам,
О. Матеја Матејић”
Пошто сам и сам у подмаклим годинама, и мој живот и даље излажење овог часописа, под свакодневним запрашивањем отровима, неизвесни су, Редакција часописа Људи говоре одлучила је да, после две и по године од упокојења др Матеје Матејића, а десет година откако смо објавили разговор са њим, објавимо и овај завештани одговор на десето питање. Доносимо у оригиналу и наше постављено питање и одговор др Матејића:
”Љ. Г: Све националне институције у Србији су нападнуте и једва егзистирају (СКЗ, Матица српска, Народни музеј, Удружење књижевника Србије..., Војска Србије, национални листови, часо- писи, издавачи, радио и телевизијске националне куће...). Са- да се разара и установа од највећег поверења српског народа
– Српска Православна Црква! Ко су извршиоци и с којим мотивима, разлозима и последицама то чине?
М. М: Аврам је молио Бога да поштеди грехом испуњене градове Содому и Гомору ако се у њима нађу макар три праведника. Када Господ није у Содоми и Гомори нашао ни три праведника, та два града су осуђена на опустошење. Аврам Га је молио да поштеди макар његовог синовца Лота и његову породицу. Господ му је
рекао да ће поштедети Лота и његову породицу, али када напусте град да се нико не осврће, јер ако се неко осврне, претвориће се у стуб од соли. Лот је с породицом кренуо да напусти град. Његова супруга се сећала шта све оставља за собом и било јој је тешко па се осврнула и тог момента постала стуб од соли.
Ви, драги др Батуране, тражите од мене да се осврнем, не ради тога да видим богатства и лепоте које иза себе нисам оставио, већ да разгледам рушевине и да Вам кажем ко је за њих крив. Испунићу Вам жељу и чепркаћу по болним местима.
Империје које су до сада постојале, нису срушене споља, већ изнутра. Наша држава Србија се од памтивека руши и споља и изнутра. Нема потребе да Вам дајем примере јер сте добро упознати с историјом па знате за наше и династијске и народне сукобе.
Нећу се задржавати ни на времену Другог светског рата, ни на грађанском рату у троје и на свим страдањима и пустошењима тога доба.
За време рата, у који смо улетели без стварне потребе и за рачун других, ко нас све није клао и убијао: Немци, Бугари, Ма- ђари, Усташе (да не кажем Хрвати, јер нису сви Хрвати чинили зла), а убијали су нас и савезници Енглези и Американци бом- бардовањем. На захтев Тита и његове “ослободилачке војске” чак су нас и на празник васкрсења Христова бомбардовали.
И данас нас и растурају и сами се растурамо. У свету смо, захваљујући подлој (плаћеној и добровољној) пропаганди, по- стали предмет поруге и мржње. Мрзе нас непрјатељи, али нас ни пријатељи не воле. Раде нам о глави непријатељи, али им помажу и пријатељи и наши сународници, а нарочито неке наше даме које су у служби наших непријатеља. Они који нас воде, у држави, па и у цркви, нису слепи као вођа у приповеци Радоја Домановића, већ су заслепљени својом гордошћу и похлепом. А и неколико челних епископа Српске Православне Цркве ни- су бољи. Ради се о заиста интелигентним особама које су се погордиле и сматрају да су паметније од свих других. Углавном се ради о епископима који су се школовали у Грчкој, па зато за њих кажем да су се погрчили. Нису им извор вере и знања свети оци, већ Зизјулис (Зизиоулас). Њима није ништа што је српско довољно добро. Нашу иконографију замењују накарадним сли- кама (не могу да кажем иконама), опет Грка, од којих су неке порнографија (имам примерке сачуване у комјутеру). Није им добра света литургија како се код Срба служила од Светога Саве па до појаве ових мудраца са Запада. Православна Црква је Саборна и у њој су се, до појаве ових премудрих, одлуке доносиле саборно. Сада иде по оном – свака вашка обашка.
Атаман ових обновљаша је епископ Атанасије Јефтић. Некада је он био истинско светило цркве. Многи се питају како је дошло до те промене код њега да од светлоноше постане сејач помрчине. Ја имам једно објашњење. Када ми је, доста одавно, рекао да је његов Риста (Амфилохије) изабран за епископа, замолио сам га да му, у моје име, честита, и да му каже да митру носи НА глави а не У глави. Одговорио ми је бесно да му то неће рећи. Рекао сам му да и он, када постане епсикоп, треба митру да носи НА глави. А како можете видети на сликама, он не носи митру на глави, него неку капу. Значи да му је митра ушла у главу! Митру не носи на глави него неку капу и један од његових следбеника, Максим, а можда их има још.
Атанасије се понаша као римски папа. Само не верујем да се римски папа служи речником који Атанасије употребљава. Некада се говорило да су се таквим речником служили кочијаши. Не знам да ли је и римски папа тако осион и дрзак као наш Атанасије. Знам да је ових дана Атанасије опет дошао у бербу. На дан 31. октобра био је у Сан Маркосу у Западној епархији. Долази доста често, убере по неколико хиљада долара и враћа се у Тврдош. Недавно је служио и у Чикагу у Цркви Васкрсења Христовог. У беседи је рекао да треба укинути хорове. И то му смета, и ту он одлучује, а не Црква. И он, и неколико других епископа, сматрају да су они црква, сваки од њих посебно. Тако имамо ко зна колико цркава које се састоје само од по једног епископа. За народ нема места у таквој цркви, сем када је берба у питању! Рекао је у беседи и то да жене у Србији пате од болести рака зато што не доје децу. А заборавио је да су Американци, а можда и Енглези и сви који су нас у најновије време бомбардовали, бацили тоне уранијума на Сбију од кога страдају, не само жене, него и мушкарци и деца.
Други разарач је епископ браничевски Игњатије. Он је јеретик који би, да у Цркви има реда и закона, био уклоњен, не само са Теолошког факултета, где трује будуће свеште- нослужитеље својим јересима, него и из Цркве. Имам три тома његових предавања, а и звучне записе, и могао бих да набројим његова јеретичка учења, али доста је да кажем да тврди да душа није бесмртна. Ако је он у праву, онда нема смисла ни потребе имати цркве, епископе и свештенике. Наш Синод није устао против тог јеретеика, већ противу владике Артемја који је немирна савест наших заблуделих епископа. Игњатије уклања иконостасе из раније подигнутих богомља у његовој епархији. Богомоље које се сада граде, немају иконостаса. Понаша се као слон у стакларској радњи, али му нико ништа и не покушава да уради, а камоли да му уради.
Иринеј бачки је врло присан са садашњим папом, а био је и са његовим претходником. Од папе је добио и прстен који се даје римкатоличким кардиналима. Има више фотографија са папом и римокатоличким бискупима и свештеницима не- го са својом браћом у Христу. Он толико отворено заступа пријатељство са папом и римкатолицима да то виде и слепи. Њему не смета што се Борис Тадић извињава у име Срба и лево и десно, а ниједан папа се још није извинио за стотине хиљада покланих Срба, Српкиња и Српчића за време Другог светског рата. Нико из братске римокатоличке цркве се није извинио за покоље и рушења у најновије доба. Не мислим да би ико од нас био противу истинског једнства, али не можемо и нећмо да прихватимо унијаћење. У Америци се прихватају многе не- прихватљиве ствари због “political correctness” (политичке исправности); владика Иринеј би хтео да, по сваку цену, будемо са папом, макар се поклани Срби у гробу превртали.
Онај који је видео снимк са богослужења коме је началстввао епископ Јован шумадијски, зна у чему је његово одступање од Православне Светосавске Цркве. Света литургија је служена напољу. На богослужењу су одгварали прости мирјани, појци који су годинама вршили ту дужност. И управо на почетку канона евхаристије, најсветијем делу богослужња, владика хоће да се служи по Атанасијевом типику, а појци терају своје јер не знају другчије и немају штампане књиге са текстом Атанасијевог типика и текста свете литургије. Владика, сав бесан обраћа се појцима дречећи: “Марш напоље!”
Григорије, епископ захумско-херцеговачки, који је наследио Атанасија (који му је идеал), познатији је као фудбалер него као епископ. Фудбал игра са калуђерицом која је у мантији, а он је у фудбалком дресу. А познат је и као изврстан тргвац. И у његовој парохији се иконостаси избацују из цркава и служи се по Атанасијевом, а не по Српском православном типику.
И нас у Америци, у Западној епархији, усрећили су што су нам за епископа послали Максима. И његов идеал је Атанасије па служи по његовом типику (незваничном, нештампаном и од црквених власти неодбреном). Народ причешћује не само са деловима агнеца на којима је НИ КА (како је правилно!), већ и са частицама извађеним за Богородицу, девет чинова светих, за живе и за преминуле. Омиљени иконограф који у његовој епархији одржва курсеве за иконогафију, е онај Грк који за његову иконографију користи и порнографију. Када је тек дошао у Америку и присуствовао Црквеном Сабору, који је одржаван у Детроиту, проговорио је и саветовао нас да се “оставимо национализма”! Другим речима, да заборавимо Светога Саву и све остале српске светитеље, да забравимо српске мученике и да
“одемо под омофор” помесне цркве која се допада Атанасију и његовим следбеницима.
У ту групу одбацивача свега што је досад била вера наших отаца, спада и Иринеј, епископ Аустралијски и Ново-Зеландски. А морам поменути и мени иначе веома драгог епископа жичког Хризостома.
Поменуо сам коловође разарања Православне Светосавске Цркве. Отпор дају монаси и многи мирјани. Народ брани Цркву, како је често био случај у цркеној историји! Епископи који се не слажу са радом и учењем поменутих епсикопа - шуте!

На питање зашто рушиоци руше, није лако одговорити. Постоји мудра изрека: Гордиња же начало всјакаго грјеха! (Гор- дост је почетак сваког греха.) То свакако објашњава проблем Атанасија, Григорја, и Иринеја. Ово је неоспорно један од узрока њихове тираније и рушења. Једнога дана сазнаће се и други раз- лози јер: заклела се земља рају да се тајне све сазнају.
Др Матеја Матејић, протојереј-ставрофор”

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021