20.
Преписка

Академик Часлав Оцић СЕЦЕСИЈА: АМЕРИЧКА ИЛИ КОСОВСКА?

Извор: https://naukaikultura.com/secesija-americka-ili-kosovska-akademik-caslav-ocic/

Крајем прошле године у издању Српске академије наука и уметности изашла је монументална књига (457 страна): Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: зборник радова са научног скупа одржаног 3. јуна 2020. године / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Коста Чавошки – Београд: САНУ, 2020 …. (Научни скупови / САНУ, књ. 191, Председништво Академијски одбор за српско питање , књ. 15). [из ЦИП-а НБС, Зборник, стр. 460]
Погађате, мој прилог није у Зборнику штампан. Требало би да питам главног (!?) уредника Зборника академика Зорана Кнежевића (астронома) и уредника Зборника академика Косту Чавошког („водећег српског правника“ и одскора шекспиролога) ко је од њих двојице избацио мој „прилог дискусији“. Али нећу. Јер знам име цензора. Такво цензорско понашање ме више и не изненађује
Као члан (и редовни учесник у свим скуповима) АОПС-а био сам у току с припремама у вези са скупом о сецесији. Подразумева се да сам знао и када се скуп одржава. У САНУ је одавно обичај да сви чланови САНУ за све научне скупове (изложбе итсл.) добијају поштом (у новије време и електронским путем) брошуру која садржи све релевантне податке: програм рада (списак учесника и наслова њихових саопштења), имена чланова програмског (или организационог) одбора и тсл. Та брошура представља и званични позив за одговарајућу манифестацију САНУ. Десило се, први пут од 2003. године, да нисам добио такав позив за скуп о сецесији.
За сваку је похвалу да је врло брзо по одржању овог скупа изашао зборник саопштења. Посебно импресионира да овај зборник (ре)афирмише стари добри принцип ауторства: 17 еминентних аутора (без коаутора/до-писивача), „власника“ импозантног списка научних радова на тему која је била предмет расправе на скупу од 3. јула 2020. године – Будимир Кошутић, Душко Димитријевић, Владимир Н. Цветковић, Тијана Шурлан, Слободан П. Орловић, Драгољуб Тодић, Милош Шолаја, Борис Кривокапић, Михајло Вучић, Душан Пророковић, Дејан Мировић, Радомир В. Лукић, Марко Станковић, Зоран Чворовић, Витомир Поповић, Дарко Симовић и Матеј Савић – написали су 17 чланака, несумњиво незаобилазних у свакој будућој дебати о косовскометохијском питању и „правима“ националних мањина на сецесију.

Предговор Зборнику написао је академик Коста Чавошки, следи Поздравна реч академика Владимира С. Костића, и, на крају „приступног“ дела публикације, Уводну реч дао је академик Коста Чавошки; њен наслов је: Сецесија и разарање територијалног интегритета држава чланица Уједињених нација.

Зборник је примљен на V Седници Председништва САНУ од 26. октобра 2020. године [Зборник, стр. 4]. Рецензирали су га, дакле, чланови Председништва (њих осам секретара Академијиних одељења и шест чланова Извршног одбора Председништва /ИОП/). Њих је прошле године кооптирао у Академијски одбор за српско питање (АОПС) Председник САНУ. Изузетак су они чланови Председништва и ИОП-а који су чланови тог одбора постали у јуну 2019. године када је тај одбор, одлуком Председништва, конституисан. Тада је АОПС имао 16 чланова. Кооптирањем (заснованим вероватно на бројним релевантним референцама, тј. на радовима нових чланова АОПС-а на тему СРПСКО ПИТАЊЕ), у 2020. години тај број чланова АОПС-а се удвостручио. Тако да у предметном Зборнику заузима читаву (пету) страницу: чланови АОПС-а су академици Владимир С. Костић, председник Одбора, Зоран В. Поповић, Љубомир Максимовић, Зоран Кнежевић, Стеван Пилиповић, Нинослав Стојадиновић (у међувремену преминуо), Градимир Миловановић, Владимир Стевановић, Зоран Љ. Петровић, Драган Мицић, Злата Бојовић, Коста Чавошки, Михаило Војводић, Милан Лојаница, Зоран Радовановић (грешка, треба: Радовић), Владимир Бумбаширевић, Небојша Радуновић, Зоран Кривокапић, Љубиша Ракић, Миро Вуксановић, Александар Костић, Часлав Оцић, Гојко Суботић и Љубодраг Димић, те дописни чланови: Владица Цветковић, Милош Ђуран, Слободан Вукосавић, Љубинко Раденковић, Мира Радојевић, Драган Војводић, Славенко Терзић и Светислав Божић.

АОПС је однедавно „на старању“ Председништва САНУ. Раније је био „у надлежности“ Одељења друштвених и Одељења историјских наука.

Као члан (и редовни учесник у свим скуповима) АОПС-а био сам у току с припремама у вези са скупом о сецесији. Подразумева се да сам знао и када се скуп одржава. У САНУ је одавно обичај да сви чланови САНУ за све научне скупове (изложбе итсл.) добијају поштом (у новије време и електронским путем) брошуру која садржи све релевантне податке: програм рада (списак учесника и наслова њихових саопштења), имена чланова програмског (или организационог) одбора и тсл. Та брошура представља и званични позив за одговарајућу манифестацију САНУ. Десило се, први пут од 2003. године, да нисам добио такав позив за скуп о сецесији.

Уместо тога стигло ми је 30. јуна 2020. писмо од главног и одговорног уредника двонедељника Сведок г. Владана Динића:

„Поштовани проф. Оцићу,

Обавештен сам, а и са сајта САНУ: https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/06/ PROGRAM-NAUCNOG-SKUPA-O-SECESIJI.pdf сазнао сам да се у САНУ, у петак 3. јула, одржава научни скуп ‘Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице’.

С обзиром на то да је у фокусу референата овог скупа косовски сецесионизам, међу позваним учесницима скупа нема Вашег имена иако сте аутор и приређивач већег броја радова о косовскометохијском питању (да поменем само два издања у 2019. години објављеног зборника радова Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала? Демографски, економски, социјални, правни, геополитички и еколошки аспекти косовскометохијског питања). Да ли ћете учествовати у раду овог скупа и какав је уопште Ваш однос према овом скупу?

У очекивању скорог одговора поздрављам Вас с поштовањем, Владан Динић, гл. и одг. уредник Сведока“

С обзиром на то да високо ценим професионализам г. Динића, који се у листу који уређује истрајно држи класичног начела „да се чује и друга страна“, што је, нажалост, данас у нашем новинарству врло ретка појава, одговорио сам му 1. јула 2020. године:

„Поштовани г. Динићу,

Захваљујем се на постављеним питањима. Хитам да на њих што брже и што краће одговорим:

Мој однос према овом скупу позитиван је као и према сваком другом научном скупу на коме се кроз дијалог унапређују наша знања о питањима на која је скуп усредсређен, а поготово ако нове идеје са скупа могу да допринесу (и) одрживом (праведном и цивилизованом) решавању питања која се на скупу разматрају. Сваки научни скуп је прилика и да се нешто научи и изоштри сопствена аргументација, тако да нема разлога да на овом скупу не учествујем, физичким присуством (‘под маском’) или преко линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/ .

Научни скуп ‘Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице је једна у низу радних манифестација Академијског одбора за српско питање (АОСП), односно један од научноистраживачких пројеката тог Одбора. То је пројект који у средишту пажње има правне и политичке аспекте питања, тако да је сасвим природно да референти буду правници и политиколози, а не и обавезно — економисти.

Ипак, као економист, а полазећи од констатације Председника САНУ изречене у јуну 2019. на седници АОСП-а да је ‘у овом тренутку, најважније од свих … питање Косова и Метохије’, предложио сам АОСП-у да се, поред две изузетно важне теме проучавања и научних расправа Академијског одбора за српско питање (1. Сецесија и границе само-опредељења мањина у међународном праву / правила, искуства, преседани и потенцијални одрази на решавање косовско-метохијскох питања; 2. Афирмација, очување и заштита уметничке и културне баштине српског народа на Косову и Метохији), придружи њима комплементарна тема Економски, социјални, демографски, геополитички и други стратешки аспекти косовскометохијског питања.

Председник АОСП-а, међутим, на све могуће и немогуће начине блокира мој рад на овом пројекту у оквиру АОСП-а (тако, на пример, у АОСП, поред првобитних 16 чланова, усмено је ‘кооптирао’ још толико чланова — углавном из одељења природних и техничких наука — чији је једини задатак да одбијају моје предлоге истраживачких пројеката, ‘демократском већином’, дакако). Постоје и многи други проблеми који се (по мом мишљењу, непотребно) јављају у раду АОСП-а, али о њима другом приликом.

Желећи да отклоним препреке мом раду у АОСП-у, одлучио сам да поводом скупа од 3. јуна (а као моје учешће у расправи на том скупу) упутим Председнику САНУ и АОСП-а Отворено писмо, све у нади да ће оно допринети да се ствари помере с мртве тачке. Шаљем Вам копију тог писма. Ако сматрате да је оно од општег интереса, слободно га објавите у Сведоку.

С поштовањем,

Часлав Оцић, ред. члан САНУ“

ОТВОРЕНО ПИСМО АКАДЕМИКУ ВЛАДИМИРУ С. КОСТИЋУ

(прилог дискусији на научном скупу „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице”,

свечана сала САНУ, 3. јун 2020)

Академику Владимиру С. Костићу, председнику САНУ, председнику Академијског одбора за српско питање и уводничару на предметном научном скупу

Поштовани г. Председниче,

На научном скупу „Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице”, који треба да дâ научни допринос решавању косовскометохијског питања и који у САНУ почиње у петак 3. јуна (где Ви држите уводно слово), пружа Вам се прилика (вероватно последња) да повучете Вашу изјаву коју сте 18. октобра 2015. године, у својству председника САНУ дали Радио Београду:

„…у овом тренутку једина политичка мудрост на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово…“

и тиме искажете искрено покајање за јединствен грех какав досад није починио ниједан председник неке од националних, европских и светских академија наука и уметности. Историја академија наука није досад забележила такав противправни, противуставни и пост-истински чин.

Повлачењем Ваше изјаве опрали бисте љагу с Вашег образа и образа већине чланова САНУ (искључујем аутошовинисте који су у САНУ безначајна али врло агресивна мањина) и скинули проклетство с ове највише наше научне и уметничке установе, пре свега, њених друштвенохуманистичких и уметничких одељења. Вашом новом изјавом Ви бисте, између осталог, поништили дејство пуча у Одељењу друштвених наука којим је прекретно ојачало затирање друштвених и хуманистичких наука (и њихова сорошизација), поништили бисте и дејство цензурисања научног скупа о КИМ, била би тако укинута и забрана објављивања зборника КОСОВСКА ВЕРТИКАЛА ИЛИ НЕОКОЛОНИЈАЛНА ХОРИЗОНТАЛА, био би деблокиран рад Одбора за економске науке и Одбора за проучавање становништва, коначно и мој рад у АОСП-у и АО за КИМ…

Другим речима, то би био повратак САНУ у правни поредак, оздрављење, нормализација живота и рада, што би обезбедило опстанак и даљи развој САНУ на изворним принципима њених часних и мудрих Оснивача.

Ако немате жеље ни воље да се одрекнете подршке сецесионистима, односно ако Вам је идеја Велике Албаније толико прирасла срцу, онда бисте могли да смогнете снаге („политичке мудрости“) да поднесете оставку на место председника САНУ.

Верујем да ће Вам се отворити врата палате САНУ да кроз њих ишетате — „с елементима достојанства“.

Свако добро, пре свега, здравља жели Вам

Часлав Оцић, ред. члан САНУ

У Београду, 1. јула 2020.

Погађате, мој прилог није у Зборнику штампан. Требало би да питам главног (!?) уредника Зборника академика Зорана Кнежевића (астронома) и уредника Зборника академика Косту Чавошког („водећег српског правника“ и одскора шекспиролога) ко је од њих двојице избацио мој „прилог дискусији“. Али нећу. Јер знам име цензора. Такво цензорско понашање ме више и не изненађује.

Није новина да у САНУ (потпуно некомпетентни њени чланови) „рецензирају“ моје прилоге на научним скуповима (на пример, у зборнику о Драгославу Аврамовићу). Али то је ситница у односу на цензуру читавог научног скупа „Демографски, економски, социјални, правни, геополитички и еколошки аспекти косовскометохијског питања“ који су Одбор за економске науке и Академијски одбор за проучавање становништва (чији сам ја председник) организовали у октобру 2018. године, и одбијања часништва САНУ да се зборник радова с тог скупа (под насловом Косовско метохијска вертикала или неоколонијална хоризонтала) штампа као издање САНУ.

Тако да сам већ више од три године присиљен да се обраћам медијима, односно да с надлежним органима САНУ комуницирам путем јавних средстава информисања. (Али и то је било залудно, јер, изгледа да је народ у праву када каже: „Џабе је глувом викати и ћоравом намигивати“.)

На моје аргументоване и на писаним документима засноване примедбе на рад часништва САНУ (углавном је реч о кршењу Статута и Закона о САНУ) следили су „демантији“ типа: „С индигнацијом одбацујемо Оцићеве инсинуације. Знамо ми њега!“ На моје одговоре на такве „демантије“ стижу једнако немушта и испразна саопштења Председника, ИОП-а и Председништва САНУ (или тајна денунцијантска писма, на пример, члановима Одбора за економске науке из 2018, или члановима САНУ „за интерну употребу“, 24. јануара 2021). При том, ако чланови Председништва (или Извршног одбора) нису тренутно при инспирацији или једноставно „не постизавају“, онда ре-емитују (годину или две) стара саопштења, што збуњује и новинске агенције и редакције новина, што најчешће има за последицу да те њихове сувопарне и смушене умотворине нико и не објављује. Али их зато на веб страницу САНУ неуморно качи Александар Ђ. Костић, „осмишљивач“ и уредник Академијиног сајта. Тај сајт, према мишљењу извесног броја посетилаца, више личи на лични бродски дневник, а не на сајт највише научне и уметничке установе. Дакле, приватизован је. Ал. Ђ. Костић је, између осталог, пре две године (превазишавши Жику Миновића) на сајту САНУ био увео рубрику „Одјеци и реаговања“ у којој су млади медицинари могли поданички неограничено да изливају своју љубав и дивљење лику и делу Председника САНУ, оптужујући, на пример, доктора физичких наука из Немачке, др Миодрага Кулића за „блаћење“ Председника САНУ, јер се усудио да критикује начин презентовања Председникових научних резултата. (Види: Миодраг Кулић, Владимир Костић није морално достојан да буде председник САНУ, стр. 2 до 4, Сведок од 12. марта 2019). Текст др Кулића објављен у Сведоку пренели су бројни портали – у земљи и расејању – демократско-националног усмерења; на њих је Председник САНУ реаговао тајним писмом упућеном свим члановима САНУ, „до чијег мишљења му је веома стало“. Не знам колико је добио писама подршке од чланова САНУ, вероватно не много, јер је уследила јавна лавина подршке и одбране младих (вероватно од свог узора егзистенцијално зависних) запослених на Медицинском факултету. Поред горе поменутог сајта САНУ ти дописи су објављивани и у дневном листу Политика. Несумњиво, то је, све скупа, значајно допринело развоју наше медицинске науке. А још више јачању култа личности Председника САНУ.

Али и почетак подривања тог култа, јер патетика и гротескна претеривања запослених на Медицинском факултету исказана у „реаговањима“, и уопште њихов висок емотивни набој, на неке чланове САНУ деловали су – отрежњујуће.

*

Посебно дугујем захвалност г. Динићу (који је део овог текста документовано представио 2. јула 2020. године под насловом СЕЦЕСИЈА У СЕНЦИ КОРОНЕ?! у Svedoku Online (https://svedokonline.medium.com/%d1%81%d0%b5%d1%86%d0%b5%d1%81%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%83-%d1%81%d0%b5%d0%bd%d1%86%d0%b8-%d0%ba%d0%be%d1%80%d0%be%d0%bd%d0%b5-21b2e69b3fea) на приложеној репродукцији брошуре-позива за скуп о (првенствено) косовском сецесионизму илустрована сликом из америчке „сецесије у сецесији“ (Грађански рат у Америци 1861–1865). Нисам баш очекивао (иако сам можда прижељкивао) да се на насловној страни брошуре (а и самог Зборника) нађе чувена Лубардина слика Косовски бој (види доле!). Када сам погледао садржај Зборника, видео сам да та илустрација можда и није неумесна: наиме, од 17 прилога свега четири се односе на Косово и Метохију, (стр. 203–309). Преосталих 13 груписано је у два дела: седам на сецесију уопште (стр. 23–200) и шест на самоопредељење и сецесију у другим државама (стр. 313–457).

Отуд и наслов ове белешке – СЕЦЕСИЈА: АМЕРИЧКА ИЛИ КОСОВСКА?

У Београду, на Сретење 2021.

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2024