02.
Чланак

Институт ”Арчибал Рајс”
Београдска рација

Reissinstitute
05:03 (12 hours ago)

Идиотизам пропадајућег режима је 1.априла био окачен на најистакнутијем месту, да га сви виде и да му се смеју. Хапшење и јавно малтретирање петоро стручних и речитих критичара режимске корона политике (и овде), под бесмисленим изговором да савесним упозорењима упућиваним јавности шире „лажне вести и панику“ – ваљда међу већ одраније примитивном режимском пропагандом распамећеним становништвом – није било априлска шала, мада избор за повлачење оваквог потеза баш тога дана не говори у прилог интелигенцији архитеката званичне политике.

Ретроспективно, државну бруку која се тог датума испољила најавила је ономад илегална „председница владе“ када је припретила да би противницима ковид вакцинације требало ускратити могућност јавног изражавања. Допуна те – за земљу са аспирацијама „европске будућности“ – неандарталске изјаве била је претња у сличном духу камелеона и осведоченог простака Горана Весића, упућена грађанима који су несклони да ризикују живот и здравље подвргавајући се непровереним, експерименталним препаратима што им се намећу под лажним називом вакцина. Знаковито је да се и министар здравља овој хајци придружио заузимањем истоветног става, зачињеног претњом вишегодишње робије, што када потиче од особе са популарним надимком „Доктор Смрт“ не делује нимало безопасно.

У контексту слабог одзива на притисак за вакцинацију, око 15 одсто у овом тренутку а и то са оградом да су извор те цифре званични извори чија је веродостојност равна нули, удар на најпознатије критичаре је логичан и – с обзиром на пропагандну припрему која је претходила – очекиван. Али и ту, у понашању режима, оштро око запажа знаковиту комбинацију разнородних елемената, кабадахилука и кукаквичлука.

Волшебно, најпроминентија критичарка заобиђена је априлском рацијом, али то је искључиво зато да би се избегле дипломатске напетости са земљом чија је држављанка. Уместо хапшења била је позвана на телевизијско сучењавање са једним режимским апартчиком у току којег је водитељка, бајаги спонтано, објавила „свежу вест“ (у 10:43 минута) о управо извршеној рацији на гошћине једномишљенике. Помоћу оваквог јевтиног балканског марифетлука бедне кукавице су покушале да је бар застраше, ако се већ нису усуђивали да и њу ухапсе.

Остављајући по страни правне аспекте ове противзаконите операције, чиме ће се жртве репресије и њихови адвокати у наредном периоду несумњиво позабавити, ваља истаћи шта је основна политичка и психолошка црта и поука из овог бизарног догађаја. Пре свега, то да је режим спао на имбециле као свој једини преостали кадар. (Да су га оставили у животу, Цвијан би их сигурно упозорио да се не упуштају у овакве глупости.) Јер. нико макар просечне интелигенције, коме је из било којег разлога стало да невољно становништво приволи да се вакцинише, не би од својих противника правио хероје, нити би рекламирао њихово критичко становиште. Нека су и покварени, али да су бар интелигентни. Kада један режим воде глупи покварењаци, крај му је близу.

А да су покварени, то јесу. Србија је једна од земаља трећег света која је уз свесрдну сарадњу својих власти изабрана да буде експериментална лабораторија за непроверене лажне вакцине које су лансирали Фајзер и друга западна мафијашка фармацеутска предузећа. Предузеће Фајзер, са којим су се српске власти ухватиле у најинтимнији загрљај, ноторно је по својим преварама и коруптивној пословној стратегији. Министарство правде Сједињених Америчких Држава 2009. године оглобило је предузеће Фајзер сумом у висини од 2,3 милијарде долара, што је било до тада највећа забележена казна за превару у материји здравства, под оптужбом да је Фајзер своје фармацеутске производе противзаконито промовисао (the largest health care fraud settlement in the history of the Department of Justice, to resolve criminal and civil liability arising from the illegal promotion of certain pharmaceutical products). Такође видети овде.

Поплављена лажним вестима из медија под режимском контролом, српска јавност (са изузетком неколицине ухапшених стручњака и особа које их прате) нема појма о димензијама опасне преваре која им се нуди под видом Фајзерових „вакцина,“ не да су преостали западни препарати значајно бољи. Када је пре извесног времена у Канади избио скандал поводом постављења др. Бернарда Приџета, подпредседника и једног од директора предузећа Pfizer Canada, у Извршни одбор канадског Института за здравствена истраживања, током парламентарне дебате испливало је на видело да Фајзер „редовно крши законске норме“ (да је, како се тамо каже, habitual offender) тиме што упорно проводи противзаконите и коруптивне маркетиншке активности, даје мито лекарима и крије неповољне резултате испитивања својих производа. (Ако ништа друго, ово би сигурно требало да стимулише грађане Србије да похрле на вакцинацију.) У канадском извештају се додаје да већ поменута глоба од $2,3 милијарди у септембру 2009. – месец дана пре постављења др Приџента – представља нови рекорд у пресуђивању казни за кривичне прекршаје.

За досадашњи катастрофални биланс масовних вакцинација само у Западној Европи, видети овде. Ове језиве статистике ће несумњиво бити музика за уши Доктора Смрт.

Као што смо благовремено истакли на нашој интернет презентацији, постоје оправдане сумње да „пандемија Ковид-19“ и политике које се с тим у вези намећу, укључујући давање необавештеним људима небезбедних и у растућем броју случајева смртоносних „вакцина“, имају изразито политичку и мафијашку позадину.

Прегледач видео записа

00:00

03:42
То потврђују подаци да су функционери појединих држава примили позамашни мито да у својим земљама уведу мере које воде општој вакцинацији непровереним цепивима за које се сматра да не служе заштити здравља већ далекосежном пројекту друштвеног инжењеринга и депопулације.

Паметном доста.

Reissinstitute.org

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021