15.
Чланак

Радомир Батуран
АВ између Невоље, Кулувије, Курца и Куртија

”У лажи су кратке ноге”, или: ”Ко с ђаволом тикве сади о главу му се разбијају”, или: ”Зло рађење готово суђење”, кондезоване су вечите истине мудрости српског народа. Њих потврђује деценијско лагање, сађење тикава са ђаволом и злорађење председника Србије, нареченог АВ.
Пођимо редом:
1. У грађанском рату у Хрватској и Босни и Херцеговини претио убијањем 100 Хрвата и Бошњака за једног Србина, а онда куповао и намештао свој стан док су Хрвати, Бошљаци и Арнаути у његовом ђаволском миру прогонили на стотине Срба из ”лијепих њихових”;
2. Садио је тикве са злочинцем Тачијем, свашточињом Дачићем и србомрсцима европским и америчким и склопио тзв. бриселске и вашингтонске споразулме;
3. Поставио границу и царину између Србије и свете српске земље Косово и Метохија;
4. Србима на Косову и Метохији угасио све институције и државне и локалне управе;
5. Оставио на милост и немилост албанским злочинцима све српске цркве и манастире које су они рушили и палили;
6. Сву имовину око 250.000 протераних Срба предао окупаторима;
7. Све привредне, друштвене и културно образовне установе предао самопроглашеном Косову;
8. Обећао преосталим Србима на Косову и Метохији да ће их Србија бранити од насиља злочинаца албанских, а не брани већ их и наком 20 година јавно убијају;
9. Клео се Шешељу на оданост, а онда га издао чим су војводу америчко-европске политичке судије осудиле на дугогодишњу робију;
10. Заклињао се неверном Томи на верност, а онда му преузео и странку и државу;
11. Обојицу својих политичких отаца издао, а онда их материјално обештетио парама гладног народа Србије;
12. Отео пензионерима 10% од плате да би спасао државу од бакротства, а данас када се хвали да је Србија најбоља у Европи по расту привреде не враћа им отето, него им устура 20-30 евра као просјацима само да би гласали за њега и његову партију;
13. Млади људи се могу запослити само ако се претходно упишу у његову партију. А и онда их уцењује да му разносе летке, лажно га рекламирају на друштвеним мрежама, обезбеђују му сигурне гласове ако хоће да их приме у стални радни однос. Зато млади, стручни и етични људи, с интегритетом својих личности, масовно напуштају Србију, а он доводи Арапе, Турке, Румуне и Африканце да раде у Србији;
14. Његова диригована директорица државне агенције за имиграцију јавно говори да ће имигрантима (међу којима је највише бивших исламских ратника!) дати имања у ”опустелим српским селима”, а они силују, убијају и краду по Србији која их је препуна по вољи АВ-а;
15. Формирао криминалну групу Веље Невоље, обезбедио им просторије за рад, гарантовано безбедност државном полицијом, само да престану да му кличу ”Вучићу педеру” и да пребијају демонстранте, а када више није могао прикривати спрегу између државе и криминалаца, све их позатварао и лично јавно оптуживао за злочине пре суда;
16. Одобрио отварање највеће илегалне плантаже марихуане у Европи коју је полиција обезбеђивала па онда, када је и та спрега државе и криминала откривена, затворио њеног власника Кулувију и сад га брани да не би открио повезаност његовог брата у том бизнису;
17. Прећутао илегалну продају наоружања из српских фабрика убицама исламистичким и украјинским, истерао са посла и затворио узбуњивача;
18. Први пут у вековној историји државе Србије постави на место председника владе анонимну женску милосницу која не припада ни једној парламентарној партији (која га и данас поданички ословљава ”шефом”), а онда парадирао са њом улицама престоног града у ”Паради поноса” коју је обезбедио са 5.000 полицајаца;
19. Бирао ”министре из сливника” (с фалсификованим дипломама!) и једнопартијске посланике па их сада оптужује да га прислушкују и припремају му атентат;
20. Организовао буразерски шверц на Балкану, с Милом и Рамом који данас за све окривљују Србију, а он се опет отима да се са њима поздрави и услика на ”Брду код Крања”;
21. Џумле проглашава за своје пријатеље све бивше и садашње председнике србофобичних држава који су били најгрлатији у захтевима за бомбардовање Србије (Клинтон, Блер, Бајден, Шредер, Ердоген, Маркел, Маркон… Чак неке и плаћа народним парама за своје саветнике. Пријатељује он и неке од председника који су искрени пријатељи српског народа а не АВ-а (Путина и брата Ђи).
22. Када његов пријатељ Курц поднесе оставку на место канцелара Аустрије само зато што је оптужен да је финансирао своју партију из државних фондова, нашем АВ-у то не пада на памет иако то ради ево деценију и рекетира и државне и приватне фирме и чланове своје партије;
23. Када му Куртијеве специјалне јединице криминалне самопроглашене државе Косово упадају у оклопним возилима, са дугим цевима, на границу измеђ Србије и њене темељне и свете земље Косово и Метохију (коју је он поставио) у оно мало преосталих српских села и градова, скидају грбове Србије са аута Срба, претурају радње, хапсе и убијају Србе, АВ само ”авће и кевће”, иако је громогласно обећао да ће бранити преостале Србе у тој трагичној српској покрајини ”свим средствима”.

Овако можемо набрајати на стотине лажи, сађење тикава с ђаволом, злорађења, кевћања и авћања нашег злосрећног АВ-a, али ћемо се зауставити. Није лако ни ”велемученику” АВ-у између Невоље, Кулувије, Курца и Куртија.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021