Др Филип Раке Вукајловић
САНУ: БРАЋА, СЕСТРЕ, ЗЕТОВИ – СИНОВИ И УНУЦИ САМО ШТО НИСУ

ПРОЛОГ
(Почетком 2020. помињано, није на одмет сада се подсетити)

Због чега Владимир С. Костић тако често од САНУ и у САНУ прави циркус с њим као церемонијал мајстором у главној улози? Одговор на ово питање можда лежи у његовој видео биографији (https://www.sanu.ac.rs/wp–content/videos/039_VLADIMIR%20KOSTIC_04–02– 2019_x264.mp4) из које понављам и истичем следећи карактеристични део:
„Оно што памтим из тог периода је једна врста ексклузивности. Заправо, кабл циркуса (детињство – циркус 'Адриа' и циркус 'Централ, прим. Ф.Р.В.) је пролазио преко дворишта мог најстаријег пријатеља, још из обданишта, Бране Јованчевића, и пошто циркус то није плаћао, као надокнаду ми смо заправо, за узврат, имали могућност да уђемо на сваку представу циркуса кад год смо желели. Нас двоје (двојица?!) смо као некакви контии улазили јер смо знали кад је кроћење тигрова, кад је смртоносни скок, нисмо баш све гледали. Та врста могућности да у циркус уђем кад год хоћу, чинила ме је и још ми је и данас то некако остало у сећању. Вероватно никада више ту врсту екслузивности, тог значаја, нећу више имати ни на једној представи."
Много тога је Владимир Костић обећао кад су га изабрали за председника САНУ. А сав Академијин и Костићев живот се изгледа претворио у једну континуирану циркуску представу и јурење за „том врстом могућности да у циркус уђе кад год хоће" и за тим „осећајем ексклузивности и значаја" доживљеним у раном детињству. Лако га можемо разумети, али нам од тога не може и не сме бити лакше, јер је он још увек на челу установе која се зове Српска академија наука и уметности. Да ли би је, само због имена, српска Држава требало и даље тако папрено да плаћа?
– Овогодишњи изборни циклус у САНУ сам први пут у животу пратио отпочетка, и како је време пролазило, све више и више сам се за исти интересовао и још више чудио и ужасавао неозбиљношћу с којом се приступа изборима, површношћу с којом се предлажу и одабирају кандидати и кулоарним уговарањем послова око избора једних и елиминисања непожељних;
– Костићево Писмо у 5 тачака (од 8.11.2021) је писмо З А Б Р Б Љ А В А Њ А чији је циљ да се сакрије тоњење у бесмисао и испразност САНУ у коју је, ево већ скоро два мандата, сурвава њен садашњи председник. Прве три тачке писма представљају ламенте над три питања, где прва два имају јасне одговоре и конкретне одговорне. Трећа тачка, која чини 15% тог писма, састоји се од 'чисте воде' инсинуација. Последње две тачке овог писмена, и веома кратак закључак, би изазвале завист сваког превртљивца: „који на три вјере оком намигује, са добро јутро чаршијо на све четири стране";
– „Да ли су пуцњи из мрака у леђа појединих кандидата од стране овога пута веома малог броја, бојим се навођених особа, често без икакве компетентности у областима о којима су дискутовали и ван свих успостављених временских рокова, имали неки утицај на наше одлучивање?". Веома мали број је у ствари први цео број већи од нуле, па овај цитат из , Писма јасно говори да се он плаши да изговори моје име јер је једино моја некомпетентна маленкост покушала да баци понеку петарду у клуб у души корупцији склоних пензионера који данас управљају Српском академијом наука и уметности;
– Пажљиви посматрач овогодишњих избора за нове чланове САНУ се не може отети утиску да су до краја маја месеца склопљени чврсти колективни договори (и дате бесе) око везане подршке одабраним кандидатима Поремећаји које су направиле неочекивано пристигле примедбе су максимално игнорисани из једног једноставног разлога: било какви знаци пишмањења у некој од група, које су учествовале у уговарању бартер послова, могли су да доведу до урушавања комплетне уговорене пирамиде. Зато je Костић све време ћутао и у тишини куповао време.
– Странице 13 –34 су посвећене разматрању чињеница у вези са ликом и делима дописног члана САНУ Миодрага Ј. Михаљевића (МЈМ), веома драгог зета председника САНУ Костића. Моје интересовање за овог новопеченог – незаслужено изабраног дописног члана Одељења техничких наука, који је на гласању 4.11.2021 добио чак 74 гласа – нагло је порасло откад ме добронамерни обавестише да се Михаљевић пре неку годину, у току једног поверљивог разговора с млађим сарадником МИ САНУ – благо му претећи – хвалио како је он зет председника Академије Владимира С. Костића и да то сви у МИ САНУ знају!? Шта све о Михаљевићу-зету не сазнадох за само двадесетак дана? Ево неких мојих субјективних оцена и чињеница у вези с МЈМ:
– Никад МЈМ до своје 66. године, у којој га буразери и рођаци угураше у САНУ, научник нити је био, нити ће то у овом животу икад постати. Ни на техничко-технолошком инжењерском плану се није ничим конкретним и вредним истакао. Ако погледате Реферат на основу кога је изабран, видећете да су га потписали непосредно потчињени академици Михаљевићевог Шурака – председника В. С. Костића: Теодор Атанацковић – заменик секретара Огранка САНУ у Новом Саду; Зоран В. Поповић – потпредседних САНУ и пок. академик Дејан Б. Поповић – Костићев породични пријатељ;
– Можемо одмах уочити да је српска наука, привреда и дипломатија чекала пуних 20 година да у њене редове 1998, у својој 43. години, ступи Миодраг Ј. Михаљевић. Самонамећуће питање је: Зашто је МЈМ напустио војску годину дана пред злочиначку НАТО агресију на тадашњу Југославију? Тих првих двадесет година „рада у науци" МЈМ је морао да извршава наређења старијих, буде пожарни и дежурни, пише рапорте и извештаје, да шифрује и дешифрује, да беспоговорно извршава команде, а можда да и сам наређује потчињенима, и тако даље и томе слично. По пријему у МИ САНУ одмах му је било додељено место у командним структурама. У континуитету је руководио пројектима Основих истраживања 27 година и пројектима
– „Сматрам да је главни узрок неуспеха неадекватно вођење преткандидационог кроз Одсек за математику [Академијиног Одељења за математику, физику и геонауке, додао
поступка Ф.Р.В.] од стране академика Пилиповића као председавајућег Одсека. Од шест математичара који
чине Одсек, четири су се оградила од поступака академика Пилиповића (само је академик Тодорчевић до краја подржавао председавајућег)." – Академик Драгош Цветковић 25.12.2021.године. (А Владимир С. Костић /ВСК/ се све време хвалио демократичношћу и транспарентношћу изузетних кандидата који су доспели на овогодишњу изборну листу);
Технолошког развоја од 1998 до 2018, с паузом од две године на почетку века (укупно тринаест година);
– Нико, осим можда академика Драгоша Цветковића, изгледа није никад видео докторску дисертацију МЈМ, а има и одређених контроверзи око Михаљевићевог напредовања до звања научног саветника. Под великим знаком питања је и, у Реферету наведен податак, да је МЈМ био коментор једном једином докторанту до своје 66. године живота. Ни Михаљевићеве колеге саветници из МИ САНУ немају неко високо мишљење о њему, па га стога нису ни предлагали за САНУ. Научни саветник Јовиша Жунић шаље два циркуларна писма свим сарадницима МИ САНУ; он 16.8.2019. пише: „Списак Институтских радова нека направе истраживачи који су подбацили у свом научном ангажовању. Таквих има и међу научним саветницима (Тановић, Михаљевић,...)" а 27. 9.2019. пише: „... Објавите и приходовања саветника Михаљевића. Без бриге, нисмо завидни нити пак љубоморни. За узврат ће нам ти подаци помоћи да схватимо његово понашање и његово дејствовање. О оствареним резултатима саветника Миодрага Ј. Михаљевића КОБСОН каже следеће: „у периоду 2010–2019: 5 година без регистрованог резултата; у пет (од десет година): 0 (ништа); или пак „слободно говорећи" (цитат М. Михаљевић): пет пута „кромпир". Саветник Михаљевић не показује да види ништа лоше у овоме. Напротив";
– Како је МЈМ доспео 2020. године на пројект Фонда за науку посвећен вештачкој интелигенцији, како се обрео заједно с пензионером Зораном Марковићем – академиковим сином – и Александром Дрецун (!?) на пројекту МИ САНУ (Хоризонт 2020 пројекта): „LeTSGEPs“ LeTSGEPs (Leading Towards Sustainable Gender Equality Plans in research institutions) од јануара 2020. чији је циљ унапређење родне равноправности кроз примену одрживих Планова за постизање родне равноправности у науци... и коначно како је већ као академик стигао да 11.12.2021. године достојно репрезентује МИ САНУ на На Светској изложби „Повезивање умова, стварање будућности" у Дубаију (EXPO 2020 DUBAI) – све се то може детаљније прочитати на интернету ако се само мало потрудите;
– Друга половина овог есеја, са седам прилога, посвећена је 'непотизму и бонапартизму' председнка академика Владимира С. Костића и његовом неадекватном понашању после писма, које му је из Немачке 4.12.2021. године упутио српски теоријски физичар др Миодраг Кулић, с крајње добронамерним саветом да се повуче с места председника САНУ на коме је до сада толико штете по српску Академију и њену репутацију начинио;
– Полазећи од реалне претпоставке да сам својим деловањем допринео да се део академика освести и не подржи најмање четири кандидата с изборне листе за дописне чланове, тако да ти кандидати нису успели да добију потребну већину од 58 гласова, лако је израчунати да је годишња уштеда државном буџету само за академијске додатке за ово четворо једнака 58.086,00 (словима: педесет осам хиљада и 86 евра). Колико је мени познато, САНУ од државе добија још приближно 50–60 милиона динара годишње за тзв. Фонд за истраживања у науци и уметности. Ако би се тај фонд делио равномерно, онда би укупна уштеда била најмање 72.000,00 евра годишње... С обзиром, да троје од четворо кандидата чијем неизбору сам допринео, не заслужују да било када и завире у Академију, а не да буду у њу изабрани, а да је једној од кандидаткиња потребно још најмање 10 година да докаже да је евентуално вредна да буде примљена у САНУ, процењујем да сам ове 2021. године с 2 месеца интензивног рада успео да држави омогућим да у следећих десет година уштеди близу 1 милион евра – што је овогодишња вредност целе једне Нобелове награде (јер сам убеђен да би ово четворо кандидата без мојих приговора били сигурно примљени у САНУ 4. новембра);
– Непотпуна процена штете од деловања В. С. Костића: Погледајмо, пре свега, колико ће штете имати држава од избора у САНУ Миодрага Михаљевића-зета који се сигурно не би догодио да шура Костић није оштро залегао да овај породични подухват успе. Без незаслуженог и по МИ САНУ, убеђен сам, шетног продужавања радног ангажмана до 2025. године, ако Михаљевић поживи још 10 година најмање, што му без обзира на све што њему написах, желим, штета од пресудног Костићевог учешћа у овом избору ће бити приближно 200.000,00 евра. То је 60% Нобелове награде једног нобеловца који ову најпрестижнију светску научну награду дели с још двојицом својих колега (што је веома чест случај приликом додељивања ове награде).
– Зорану Шевкушићу је 1. септембра уплаћено 150,976.42 евра (сто педесет хиљада, девет стотина седамдесет шест евра и 42 цента у динарској против-вредности: 17.752.622,69 динара) на име добијеног, 13 година дугог, радног спора против САНУ. Костић је одговоран за још најмање стотинак хиљада евра штете што се није 11. маја 2021. године (или још раније, на пример, 2015. када је дошао на власт у САНУ) нагодио са Зораном Шевкушићем кад га је суд, после 8 година вођења спора, својом пресудом вратио на посао. Са, рецимо, 50.000,00 евра би Шевкушић тада сав срећан сâм напустио САНУ, а овако ће и он у пензију да оде са готовоо 50% трећине Нобела;
– Потпуно сам свестан да је ово многоструко мања штета, од оне коју Костић чини својим управљачким потезима у току ова два његова председничка мандата. Непознати су и стварни Костићеви лични јавни и приходи из сиве и синекурне зоне који се, по мојој слободној процени, могу мерити са готово једном пуном Нобеловом наградом од његовог избора у САНУ 2000. године па до данас. А, за који рад и памет, и за које и чије добро? Ако је и од В. С. Костића, вала доста је!

Сићани фермани Владимира С. Костића

У поруци, коју упутих на многе адресе 17.12.2021. године, с насловом: „САНУ пост- изборна трагикомедија и очекивана трагедија Пилиповићевих ИДЕЈА", која је највећим делом била посвећена (не)делима академика Стевана Пилиповића, како због његовог недостојног понашања у току целокупног изборног процеса за нове чланове САНУ, тако и због тога шта је и како радио као председник Научног савета Фонда за науку у вези с недавно објављеним резултатима програма Фонда под називом ИДЕЈЕ, поменух писмо председника САНУ Владимира С. Костића „Свим члановима Српске академије наука и уметности" (8.11.2021) и његове манипулације имагинарним заверама. Пре него што пређем на саму „заверу" и мрачне „заверенике", у кратким цртама ћу прокоментарисати ово мучено и бућоглаво писмо.
Писмо у 5 тачака је писмо З А Б Р Б Љ А В А Њ А чији је циљ да се сакрије тоњење у бесмисао и испразност САНУ у коју је, ево већ скоро два мандата, сурвава њен садашњи председник. Прве три тачке писма представљају ламенте над три питања, где прва два имају јасне одговоре и конкретне одговорне. Трећа тачка, која чини 15% тог писма, састоји се од 'чисте воде' инсинуација, на гласно изговарање којих би се часни људи тешко одлучили и по кулоарима Академије. А последње две тачке овог писмена, и веома кратак закључак, би изазвале завист сваког превртљивца: „који на три вјере оком намигује, са добро јутро чаршијо на све четири стране." Ево карактеристичних фраза:
– Посебно су ми нејасни резултати избора на ОДН и ОИН...
– Склон сам да тврдим да у временима попут садашњих значај и хетерогеност области унутар ОДН постају кључни...
– Поједини чланови САНУ претпостављају да је делом у питању претенциозни став чланова из природних, математичких и техничких наука, ... Поново се појављују тврдње... да у нашој кући постоји свесно потискивање друштвених наука, што је све теже оспоравати. Ја лично верујем да то није случај, али чињеница је да је овај значајни проблем ту пред нама...
– Ипак, преостаје ми констатација да су и они који овакве тврдње износе увелико својим понашањем допринели погрешном ставу, ако он у тој форми уошпте и постоји, према друштвеним наукама. Овако или онако, и после ових избора рана остаје отворена...
– Изостанак и једне представнице међу изабранима из оног дела који чини нешто преко 50% популације homo sapiensa, о чему смо итекако разговарали, је поражавајућ и небрањив...
– Али, када се све сведе, чињеница је да ни једна жена није постала наш нови члан. Зашто? Ја одговор немам, ...
– Укратко, чини се да је, без обзира на коначне закључке, део проблема у нама који гласамо, а не искључиво у кандидатима који су нам на располагању, ... (Добро јутро Колумбо, прим. моја Ф.Р.В.).
Ипак, ово кукавно писмо није без својих "бисера" које би требало упамтити и оставити будућим покољењима. У складу с популарношћу надолазећих климатско- еколошких тема и евро-натовским путем Србије, који је за Костића и даље једини прави и неупитан – сасвим заказао/подбацио у решавању 'локалних' проблема уређивања најважније нуачне, културне и уметничке институције Државе Србије, Државе која је све време Костићевих мандата обилато финансирала САНУ – он се усредсређује на брзо и расплинуто формулисање нових, сада наизглед глобалних тема и проблема, и нуди се да буде врховник САНУ и у њиховом решавању: „Са гледишта моје улоге у САНУ у преосталом делу свог мандата усредсредићу се на усностављање још јаснијих механизама који су у основи активности наше куће и облицима комуникације САНУ по питању кључних проблема нашег народа и државе, у смислу јаснијег присуства наших научних и уметничких ставова (нпр. актуелна активност наших чланова на еколошким питањима Србије)."
Претпоследња 4 реда , од укупно 5 редова, у закључку писма, колико их ја разумем, не обећавају да ће се председниковања Костић за живота одрицати:
„На самом крају, ја не мислим да је САНУ у кризи, како то годинама неки њени чланови тврде. Напротив! Постоје проблеми у појединим сегментима функционисања, али ни један није нерешив. Све што сам вам изложио заправо је антиципација проблема који се могу појавити пред САНУ за 3–5 година, уз осећај да смо их већ сада могли избећи."
Од дефинисања „проблема у појединим сегментима", њихових узрока и рокова за њихово решавање несрећни Владимир Костић је морао почети ово обраћање. А његова реченица: „Све што сам вам изложио заправо је антиципација проблема који се могу појавити пред САНУ за 3–5 година, уз осећај да смо их већ сада могли избећи", је троструко бесмисена – бар колико се ја разумем у српски језик и књижевност.
Ево како и зашто. У првом делу реченице он тврди да је све што је у писму изложио „заправо предвиђење проблема који се могу појавити пред САНУ за 3–5 година,...". Тврдња је, значи, да САНУ нема никаквих проблема, него ето он – Костић – само, кад га је већ Бог таквог у будућност загледаног створио, предвиђа и упозорава на проблеме који ће доћи. Овим делом реченице потпуно побија претходну реченицу јер у њој јасно пише да проблема има: „Постоје проблеми у појединим сегментима функционисања, али ни један није нерешив", да би у делу после запете у првопоменутој реченици речима: "уз осећај да смо их већ сада могли избећи", потпуно обесмислио први део те реченице и своју антиципартоску моћ истакнуту у том делу! А шта тек да радимо ако се вратимо ни пола стране уназад где Костић написа: "Овако или онако, и после ових избора рана остаје отворена." Отворена рана на телу Академије, а проблема нема?
Вишеструко понављање ноторне неистине да су "новопримљени дописни чланови 2018. и 2021. године изванредни", а поготово тврдња изнета у преткандидационом периоду и после избора: да су сви овогодишњи кандидати за дописне чланове били изузетни (укључујући ту и већину која није изабрана), не само да не одговара истини, већ је потпуно брљива. Јер је превише предлога за дописне чланове, очевидно, на изборима доживело фијаско. Нарочито су лоше прошли женски кандидати, не зато што у Србији данас нема жена достојних да буду академици САНУ, него зато што су главешине САНУ међу кандидате прогурали своје, показало се, веома 'мршаве' или чак потпуно недорасле кандидате, који упркос двотрећинске подршке Одељења друштвених и Одељења историјских наука (ОДН и ОИН) нису могли бити изабрани. Примера ради, чини ми се да се из авиона могло видети, да је веома слаб кандидат по имену Мирјана Рашевић, била фаворит Председништва САНУ и самог председника Костића. Слободан сам да претпоставим да је са њом у договореном пакету, вероватно била и Снежана Смедеревац, која је требало да ојача аутономашке војвођанске снаге посусталог провинцијалног Огранка САНУ у Новом Саду. 'Проваљивање' већине предложених кандидата проузроковано је гласањем академика који су једини одлучивало о томе ко заслужије да им се придружи у САНУ. Одатле следи да, и ако су можда 'пуцњи из мрака' окрзнули или ранили неколико кандидата, одлучним гласањем академика 'из потаје' – на Изборној скупштини – су ти кандидати 'оверени' право у главу. А из те чињенице директно произилази да би консеквенце требало да сносе они 'велики комбинатори' који су такву 'игранку' припремили и 'одсвирали'. Праведно би било да су они тиме 'одсвирали' и своју лабудову песму.
Још је проблематичнији Костићев „доживљај": „Два узастопна изборна циклуса у САНУ. 2018. и 2021. године доживео сам као неуспех и то искључиво са гледишта броја новопримљених чланова...". За овогодишњи изборни циклус, ово је дрско и смешно наметање грубе неистине. И то из два разлога. Први је да је, имајући у виду квалитет већине новопримљених чланова ове године, у ствари изабрано превише кандидата. Други, важнији разлог, је криминална организација и спровођење самог изборног процеса што убудуће не би смело да се понови.
На пример:
– Да председник САНУ, од чланова САНУ који ће гласати, сакрива чињеницу да је против једног кандидата за дописног члана активан преткривични поступак пред Вишим јавним тужилаштвом у Нишу;
– Да се од чланова САНУ скрива да су, у писменим Одговорима на поднете примедбе а у циљу дезавуисања пристиглих примедби на избор два кандидата, три члана једне комисије (Пилиповић, Миловановић и Ракочевић) прибавили и користили фалсификовани документ, а три члана друге комисије (Ђорђе Шијачки, Зоран Радовић и Зоран Кнежевић) били ухваћени у ноторној лажи написаној у њиховом званичном Одговору на пристигле примедбе (подносиоцу ових примедби, у овом случају мојој маленкости, на писмену молбу да му се Одговори референата доставе – званично је одговорено да Статутом САНУ није предвиђено да подносилац примедби буде упознат са оваквим лажи–oдговорима);
– Да се више никада не деси да се од материјала за избор нових чланова јавности понуде само потписани реферати кандидата и тако потпуно пренебрегне Статут САНУ у делу у коме се говори о условима за избор нових чланова:
„Изузетан допринос науци подразумева оригиналне истраживачке резултате и на њима засноване радове којима се битно унапређује одговарајућа научна област, а који су високо оцењени у земљи и у иностранству, као и примењена решења заснована на тим научним резултатима. Доприноси кандидата треба да значајно превазилазе стандарде који се постављају и у науци и у високом образовању. Основа за оцењивање кандидата јесу резултати остварени самосталним радом кандидата или под његовим руководством, а посебан значај имају резултати остварени у Републици Србији и допринос струци. У избору у САНУ посебно ће се ценити формирање „школе" кандидата која је међународно призната и из које су потекли и други успешни и признати научници..." (истицања су моја, Ф.Р.В.) и да се приликом упознавања јавности понуде/истакну једино реферати које су искључиво писали кандидати, а потписивали их за то задужени референти с минималним изменама. Колико се ја разумем у ред и закон, сви овако изабрани кандидати, су нелегитимно изабрани и читав овај изборни циклус би требало поништити на суду;
–Да се не настави с праксом онемогућавања ширег круга људи, ван Академије, да буду лако и једноставно упознати с рефератима и делима кандидата за нове, и кандидата за унапређење у редовне чланове САНУ – да сви материјали буду доступни на порталу Академије с могућношћу преузимања (укључујући и комплет материјала за оне који кандидате који нису добили надполовичну подршку одељења потребну за доспевање на листу кандидата);
–Да хитно приступи промени Статута САНУ у делу који прописује начин предлагања и избора нових чланова. Посебно је важно прекинути са ненормалним одређивањем „двотрећинске подршке одељења". Ево шта ту имам у виду. У садашњем Статуту, двотрећинска подршка се одређује на основу 2/3 гласалих на последњој седници одговарајућег одељења (са кворумом) у мају месецу на којој се одређује који ће кандидати бити стављени на изборну листу Изборне скупштине. Колико је такав систем неразуман, погледајмо то на примеру овогодишњих избора и Одељења техничких наука (ОТН). За ОТН је утврђено да има укупно 12 активних чланова. Одатле следи да је за кворум потребно да буде присутно 7 чланова да би релевантна седница у мају месецу имала кворум. Ове године је тој седници ОДН присуствовало 10 чланова тог одељења па је 7 више од двотрећинске подршке према Садашњем Статуту. Да се рачунало, како би то нормално требало да буде, 2/3 од 12 активних чланова, онда би 8 гласова било потребно за двотрећинску већину, па би Академија вероватно остала без софтвер инжењера Владана Давеџића (што за науку, по мом мишљењу, и не би била никаква штета), који је на том гласању добио 7 гласова. Много трагичније би било да је на ту седницу дошло свега седам академика, јер би тада 4 било натполовична већина а 5 гласова би било више од двотрећинсе већине (што је у оба случаја мање од половине активних чланова одељења – а тада би на листи, са двотрећинском већином, могла да се нађе чак и проф. Весна Мишковић);
–Да се више никада не понове којекаква 'муљања' с позивањима на пол и регионалну припадност жељених кандидата и тако даље и томе слично.

Атентатори из мрака

Као што раније поменух, 15% Костићевог писма свим академицима САНУ чини трећа тачка коју цитирам у целини:
„Да ли су пуцњи из мрака у леђа појединих кандидата од стране овога пута веома малог броја, бојим се навођених особа, често без икакве компетентности у областима о којима су дискутовали и ван свих успостављених временских рокова, имали неки утицај на наше одлучивање? Сложићете се да је тешко поверовати у случајно груписање новинскнх написа и мејлова које смо примали последња два дана изборног циклуса, са често увредљивим садржајима, а против могућег избора појединих кандидата. Да ли је само проста коинциденција помињање истих кандидата из структура у самој САНУ и од људи са стране? Ако би намера била присутна и у једном промилу случајева (а бојим се да јесте), онда уводимо категорију претенциозних „атентатора", који ће спонтано или најмљени, по наруџбини, моћи да у будућности утичу на исходе наших избора често и преко наших позитивних препорука. Нисам сигуран да смо показали достојан отпор таквим видовима понашања, који уз наше ћутање, успостављају алтернативни и
патерналистички механизам контроле изборе. Није стога случајан предлог шгампан у угледном дневном листу да се у будућим комисијама за избор нађу и компетентне личности ван САНУ."
Није тешко утврдити да је једина особа, која je у овогодишњем изборном циклусу подносила било какве примедбе на избор кандидата са изборне листе, била моја маленкост, која се зове: Филип Раке Вукајловић. Надам се да многи академици памте да рад САНУ пратим прилично пажљививо још од 2019. године, а овогодишњим изборима сам посветио, верујем више радног времена од свих академика заједно, ако не рачунамо куњање већине њих на ретким састанцима oдељења на којима су се отаљавале дискусије о потенцијалним кандидатима и ако искључимо време које су лобисти утрошили на уговарање послова у вези с кандидатима које су намерили да прогурају у САНУ (а то није рад на процени вредности животног дела кандидата који ће, ако уђу у САНУ, из буџета добијати приличну апанажу и још којешта до краја живота)1. Разумем разлоге председника Костића да 'са висине свога сутерена' избегне да изговори име и презиме тог јединог 'дрзника' који се усудио да 'припуца' на неке од његових кандидата и то ћорцима ("без икакве компетентности у областима о којима се дискутовало"), јер је тако имао одрешене руке да некажњено пише и инсинуира свашта. Хоће ли му таква тактика донети плодове и овога пута? По мени, не би требало да се баш лако провуче. Јер, не би ваљало да председник може да несанкционисано у својим посланицама користити ноторне лажи.
Јер лаж је да су „пуцњи" били из „мрака" и да су још к томе упућивани с леђа. Иако је прва реченица написана у форми питања, ипак је намера да се лажима брани сопствено лавирање и манипулисање, очигледна. Не могу бити 'ћорак пуцњи' у леђа и из мрака ако се зна да су много пута академици од мене добијали детаљне, озбиљне и потписане дописе (који су у великој већини случајева наилазили на њихово одобравање). Озбиљне и детаљне су биле моје примедбе на кандидате, јер је касније гласање показало да су, у ствари, 'ћорак' били сви овогодишњи кандидати из ОДН, и не само из тог Одељења.
А што се тиче компетентности поновићу: „дела говоре гласније од икаквих речи", а дела су била написана и потписана. На писану реч се писмено и потписано одговара. На јавну реч, јавно а не 'округло па на ћоше' и потајно. О мојој компетентности, само желим да кажем да ми знање, образовање, животно искуство и навика да се при разматрању сваког проблема служим научним методом, омогућавају да, после свестраног разматрања, прилично квалификовано судим и о областима за које немам формалну квалификацију.
Да ово нису домисли „малог Ђокице" ево вам писмо академика Драгоша Цветковића које је он упутио члановима ОМФГН 25.12.2021 (приметите аутономашке тенденције – дискусија се одвијала у ОДСЕКУ за математику с Пилиповићeм на челу):
”Поштовани чланови Одељења за математику физику и гео–науке, Договорили смо се да на следећем
састанку Одељења расправљамо о протеклим из борима за нове чланове САНУ а са циљем да видимо шта је довело у нашем одељењу до слабих изборних резултата. Чини ми се да и пре тог састанка треба да отворимо дискусију писменим путем. Ја ћу прелиминарно да поставим две тезе које ћу накнадно детаљно елаборирати (треба ми времена да добро формулишем те врло осетљиве ствари). Сматрам да је главни узрок неуспеха неадекватно вођење преткандидационог поступка кроз Одсек за математику од стране академика Пилиповића као председавајућег Одсека. Од шест математичара који чине Одсек, четири су се оградила од поступака академика Пилиповића (само је академик Тодорчевић краја подржавао председавајућег).
Могле су се чути формулације „математичари се нису договорили“ што
реду јер кривица није распоређена на све него је сконцентрисана на једну личност. Дискусија о кандидатима на Одељењу је недовољна и незадовољавајућа.Рецимо, на мајском састанку се прешло на гласање без дискусије. О неким кандидатима није се ни реч рекла у току целог изборног процеса. Добро организована дискусија на
Одељењу је могла да компензује недостатке рада председавајућег Одсека за математику... " Сад се Драгош сетио да је "узрок неуспеха неадекватно вођење преткандидационог
поступка кроз Одсек за математику стране академика Пилиповића...", а где је био 'мучени' Драгош да на време реагује и успротиви се
Пилиповићу?
...није у до била од прекоре о недостатку формалних квалификација, најмање права има један неуролог, који тако често забрља пачањем у политику и то на штету сопственог народа. А, за добар савет и за добро дело никад није касно. Поготово ако су савети потпуно бесплатни.
На слање својих примедби ван „успостављених рокова" био сам принуђен неразумним ограничењима на приступ материјалима за избор који су се, противно Статуту САНУ, састојали само од потписаних реферета, што доводи у питање легитимност комплетног овогодишњег изборног процеса. Моје примедбе на реферате чак седам кандидата су добронамерни ПОКЛОН Академији. Предлажем да, слично Кинезима, мом ПОКЛОНУ "у зубе погледамо". Ако то учинимо, видећемо да је мој ПОКЛОН дао мерљиви допринос освешћивању дела академика с очигледним резултатом у најмање у четири случаја. Два од њих су се односила на Одељење друштвених наука где су лоши кандидати имали двотрећинску подршку ОДН. А да је чак и пуки случај, то да седморо кандидата на чије реферате и дела сам имао примедбе 'оборено' на гласању, ипак га је потребно забележити и упамтити. Реферати кандидата које су потписивали учесници познатог пуча у ОДН (Коста Чавошки, Тибор Варади и Александар Ђ. Костић) уз припомоћ дописних чланова Павла Д. Петровића и Алпара Лошонца су срамотно лоши (поготово је криминално лош реферат Мирјане Рашевић која је себи лажно присвојила вођење доктората за једног од укупно два наведена кандидата с УБ). Прикривање преткривичног поступка против нишког кандидата Драгана Ђорђевића, допуњено прикривањем мутних радњи његове комисије око прибављања фалсификованих докумената ПМФ Универзитета у Нишу који су чак били послати, а затим повучени из Вишег јавног тужилаштва у Нишу, стопроцентно пада на душу председника Костића који је под Академију неодговорно подметнуо мину с упаљачем одложеног дејства.
Сложићете се да је тешко поверовати у случајно груписање новинскнх написа и мејлова које смо примали последња два дана изборног циклуса, са често увредљивим садржајима, а против могућег избора појединих кандидата.
Наравно да сам ја, као стари и искусни герилац против локалних научних превараната свих боја и политичких убеђења (с тридесетогодишњим стажом у тој борби – дуже од револуционарне борбе Мао Це Тунга и кинеских комуниста за слободу од доминације западњака и домаћих компрадора и издајника), своје мејлове и чланке у новинама пажљиво припремао и промишљено временски темпирао. А увредљиво је било, надам се, за све оне који су тако јадне и недостојне кандидате предложили, подржавали и касније гласали да буду нови српски академици. Груба је неистина да је било „увредљивих садржаја". Напротив. Био сам изузетно благ према кривцима који су лошим кандидатима, без иоле значајнијих резултата, бланко потписивали јадно написане реферате за избор. И нарочито благ према председнику САНУ који је детаљно, у потпуности и на време био информисан, од стране декана и продекана за финансије Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, како о томе да је против нишког кадидата за САНУ и штићеника Стевана Пилиповића – проф. др Драгана Ђорђевића – у току преткривични поступак пред Вишим јавним тужилаштвом у Нишу, тако и о коришћењу кривотвореног документа од стране тројице академика потписника позитивног Ђорђевићевог реферата (у њиховом Одговору на моје Примедбе). Председник САНУ је таквом кандидату, без јасног упозорења свих академика, дозволио да остане на листи (кандидат ОМФГН Драган Ђорђевић је на гласању 4.11.2021 добио 50 гласова, 8 више од Магдалене Ђорђевић, која је од њега вишеструко бољи кандидат, и само 8 гласова му је фалило да са Пилиповићем угалопира у Кнез Михајлову 35). О осталим Ђорђевићевим 'греховима' може се детаљније прочитати у мом Одговору/Утуку на Одговор тројице академика на моје Примедбе на избор Ђорђевића, који је на време послат свим академицима.
О случајностима, нужности и хронологији настајања и појаве мојих, и само мојих, чланака који су изашли у Политици и Печату на дан, и дан по окончању избора за САНУ –– ко зажели моћи ће бесплатно да се упозна из моје књиге која ће се ускоро појавити, најпре на интернету... Само да кажем да су ти текстови прихваћени без много премишљања главних уредника, због њихове актуелности и пристојне репутације које је њихов аутор стекао својим прилозима о проблемима српске науке у последње две деценије.
Да ли је само проста коинциденција помињање истих кандидата из структура у самој САНУ и од људи са стране? Ако би намера била присутна и у једном промилу случајева (а бојим се да јесте), онда уводимо категорију претенциозних "атентатора", који ће спонтано или најмљени, по наруџбини, моћи да у будућности утичу на исходе наших избора често и преко наших позитивних препорука.
Шта је овде писац желео да каже мени уопште није јасно. Ако је писац мислио на кандидате ОДН Мирјану Рашевић и Снежану Смедеревац, могу само да кажем да сам тек недавно од академика Оцића сазнао да су он и академик Баста имали усмене примедбе на реферате ова два кандидата, али ни Оцић ни Баста нису поднели званични приговор на материјал и реферате ових кандидата. Слушао сам и о нерегуларностима и силеџијском елиминисању Оцића и Басте из поступка утврђивања кандидата, о поигравањима и намештањима да ОДН кандидује 7–8 кандидата, да на изборну листу у мају прође 5, а да се на Изборној скупштини изгласа 3, али томе нисам придавао велику пажњу. У делу моје књиге о изборима у САНУ, који се бави хронологијом подношења мојих примедби на реферате четири кандидата, детаљно сам описао како сам и када приступио писању примедби и колико ми је времена за то било потребно. Да сам евентуално учествовао у неком 'заједничком завереничком подухвату' сигурно не бих дозволио да ми се деси да свој потписани приговор на избор Снежане Смедеревац пошаљем академицима тек у првим сатима изборног дана 4.11.2021. године. А булажњење о „претенциозним" атентаторима (у ствари о једном једином „атентатору"), које неки унајмљују да оцрне поједине кандидате и утичу на суверене одлуке академика, који у крајњем случају једини одлучују тајним гласањем, без иједног аргумента шта је то у „атентаторовим" јавно приложеним и још увек свима доступним примедбама било нетачно, увредљиво или злонамерно, указује на одсуство и трунке здраве логике у резоновању председника САНУ и громко говори о томе да „позитивне препоруке", силом утврђиване на ОДН, на овогодишњој Изборној скупштини САНУ нису вределе „пишљива боба". И хвала богу што је тако било!
Познато је да се лоповима, лажовима и сплеткарошима свугде привиђају њима слични. С обзиром на то да је Костић у свом писму „Свим члановима српске академије наука и уметности" од 8.11.2021. године у Тачки 3, која се у целини односи на моју маленкост (15% целог писма – мало ли је), дозволио себи да ме, после мојих јавних „пуцњева из мрака у леђа његових јагњад–кандидата", представи, ни мање ни више, него као „атентатора", па још „претенциозног", „спонтаног или најмљеног", дозволићу себи слободу да слично њему изнесем неколико претпоставки које би по мени могле да објасне крајње бескрупулозне марифетлуке које је себи дозвољавало највише руководство САНУ, с њим на челу, у току овогодишњег изборног процеса.
Као прво, који је разлог био да се не одобри моја молба да сви материјали за избор нових академика буду у потпуности доступни јавности, у електронској форми, с могућношћу преузимања? Без увијања и мршења, а ла Костић, тврдим да је то рађено с јасним циљем да се што мање квалификованих људи упозна с веома лошим кандидатима за нове чланове за које је сам Костић јавно изјављивао да су изузетни, како пре, тако и после избора. Шта год ја о Костићу мислио као научнику и челнику Академије, једно сам сигуран: Костић није нимало наиван, а није ни неискусан и глуп, да би пропустио да буде до детаља упознат са свим трговинама и бартер аранжманима око кандидата који ће добити место у 'старт машини' да трче трку за САНУ четвртог новембра 2021. године. Зар ишта боље може да поткрепи ову тврдњу о намештању овогодишње трке, од 'истрчавања' благородно наивног Косте Чавошког с његовом симулираном оставком одмах после избора:
„Лично сам мислио да је структура наших кандидата најбоља у целој Академији те да ће и она навести многе чланове да гласају за њих. Од пет кандидата двојица живе у Нишу тако да би њихов избор повећао број чланова нишког Огранка, који је био на издисају, а једна кандидаткиња је из Новог Сада, тако да би и њен избор повећао број чланова новосадског Огранка. Уз то су од пет кандидата две биле жене, чиме би се побољшала и родна структура Академије. У својој благородној наивности помишљао сам: ако ми приликом предлагања кандидата водимо рачуна о интересима Академије, ваљда ће се и Академија побринути за нас. Грдно сам се преварио".
Одељење друштвених наука истрчава са „најбољом структуром кандидата", каже Коста, први Сорошев стипендиста из „Региона“. Чак двојица из Ниш – на издисају, а о новосадске 'женске' да и не говоримо, кол'ко ги жуде у Академију.
Ризикујући да ме неко оптужи да се бавим нагађањем, а ла Костић, овде бих понудио једно могуће објашњење разлога за Костићево одбијање да се суочи, и све академике пре избора упозна, са чињеницом да је против нишког кандидата за дописног члана у току преткривични поступак пред судом, и да касније забрани да се сви који гласају упознају са моја два Утука на Одговоре три+три академика: на Одговор – Миловановића, Пилиповића и Ракочевића, који је у себи садржао нетачан/изнуђен/фалсификован документ у корист њиховог кандидата и клевете на мој рачун и на назови Одговор Шијачког, Кнежевића и Радовића с једном репатом лажи у њему у циљу дезавуисања озбиљних примедби на њиховог кандидата. Пажљиви посматрач овогодишњих избора за нове чланове САНУ се не може отети утиску да су до краја маја месеца склопљени чврсти колективни договори (и дате бесе) око везане подршке одабраним кандидатима (о чему вишекратно сведочи „благородно наивни“ академик Чавошки). Поремећаји које су направиле неочекивано пристигле примедбе су максимално игнорисани из једног једноставног разлога: било какви знаци пишмањења у некој од група, које су учествовале у уговарању бартер послова, могли су да доведу до урушавања комплетне уговорене пирамиде. Зато je Костић све време ћутао и тишини куповао време.
Пре него што пређем на главни разлог, потпуно неадекватног и непоштеног држања и понашања председника САНУ, изнећу једно лично, суморно, опажање:
Овогодишњи изборни циклус у САНУ сам први пут у животу пратио отпочетка, и како је време пролазило, све више и више сам се за исти интересовао и још више чудио и ужасавао неозбиљношћу с којом се приступа изборима, површношћу с којом се предлажу и одабирају кандидати и кулоарним уговарањем послова око избора једних и елиминисања непожељних.

Владимир С. Костић: Све за зета – зет ни за шта!?

Као друго, размотримо зашто је Костић тумарао по мраку и тамо тражио, и наводно налазио, „атентатора" који пуца превасходно на његове женске кандидате? Па зато што је све време изборног и пост-изборног процеса понављао и желео да му већина академика поверује у ноторну неистину да су „сви новопримљени дописни чланови 2018. и 2021. године изванредни". Показало се да је то био најбољи начин да се избегне могућност да се „Власи у САНУ досете" и поведу расправу, на пример, о вредности научних, и других дела, прво кандидата а онда и новопримљеног дописног зета Миoдрага Ј. Михаљевића, мужа његове сестре проф. др Биљане Михаљевић. Моје интересовање за овог новопеченог – незаслужено изабраног дописног члана Одељења техничких наука који је на гласању 4.11.2021 добио чак 74 гласа – нагло је порасло откад ме добронамерни обавестише да се Михаљевић пре неку годину, у току једног поверљивог разговора с млађим сарадником МИ САНУ – благо му претећи – хвалио како је он зет председника Академије Владимира С. Костића и да то сви у МИ САНУ знају!? Ово је било довољно да ме мотивише, не рачунајући мој колекционарски посао на прикупљању свакојаких неподопштинама које чини његов ШУРАК Владимир Волођа Костић, да одвојим неколико дана и направим научни кроки Миодрага Михаљевића-зета. Већ површни преглед Реферата, на основу кога су га академици масовно подржали, указује да су његовим избором направили неопростиву грешку. Никад Михаљевић до своје 66. године, у којој га буразери и рођаци угураше у САНУ, научник нити је био, нити ће то у овом животу икад постати. Ни на техничко-технолошком инжењерском плану се није ничим конкретним и вредним истакао. Ако погледате Реферат на основу кога је изабран, видећете да су га потписали непосредно потчињени академици Михаљевићевог шурака – председника В. С. Костића: академик Теодор Атанацковић – заменик секретара Огранка САНУ у Новом Саду, академик Зоран В. Поповић – потпредседних САНУ, председник Управног одбора Фонда САНУ за истраживања у науци и уметности и у другом мандату председник Националног савета за науку и пок. академик Дејан Б. Поповић – породични пријатељ и коаутор на многим заједничким радовима с Костићем. Можда грешим, али у случају Михаљевића, Реферат који је био на јавном излагању нe изгледа да је прописно потписан од стране академика Атанацковића (његов потпис на Реферату Владимира В. Срдића као да није исти са његовим накалемљеним потписима на Рефератима Михаљевића и Девеџића). Но, без обзира на ову „ситницу", има много других важнијих замерки на рад и дела новопеченог академика Миодрага Ј. Михаљевића (у даљем тексту МЈМ). Прво и прво, изгледа да до сада нико никада није видео докторат МЈМ, а да је непознато како је добио звање научног сарадника. Иначе у свом Реферату МЈМ је написао да је:
„Докторирао јуна 1990. године на Војнотехничкој академији, Универзитет у Загребу, пред комисијом коју су предводили Академик Илија Стојановић и Академик Драгош Цветковић. Ова теза је била прва докторска дисертација из области криптологије у Југославији."
Пошто нико до сада, по информацијама које сам прикупио од неколико сарадника МИ САНУ, никада није видео ову докторску дисертацију, а пошто је једини живи сведок тог докторирања академик Драгош Цветковић, питам се да ли би се могао наћи бар још један такав који би под заклетвом потврдио да је МЈМ икад докторирао?! Ни ситуација с изборима у звања није без контроверзи. У Реферату, у делу Избори у звања, стоји написано:
„У звање научног сарадника је изабран 1990. године, у звање ванредног професора 1994. године (на Војнотехничкој Академији у Београду) и у звање научног саветника 1999. године у Математичком институту (МИ) САНУ и Министарству науке Републике Србије."
Очигледно је да се не зна ко је и где изабрао МЈМ у звање научног сарадника, а онда је под знаком питања избор МЈМ у звање научног саветника у МИ САНУ 1999. године, јер се наставна звања с Војнотехничке Академије у Београду (ако је таква 1994. године уопште и постојала) нису могла претварати у научна звања по институтима. Мени, неповерљивом, је сумњиво и то што је МЈМ докторирао, како пише, на: "Војнотехничкој академији, Универзитет у Загребу". Не верујем да је Војнотехничка академија у Загребу, пре отцепљења Хрватске од Југославије 1991. године, икад била део Свеучилишта у Загребу. А да је била, чудно је да је МЈМ заборавио да је докторирао на Свеучилишту, а не на Универзитету у Загребу.
Пређимо даље са ових „ситница" на мало крупније ствари. Предлажем да прво погледамо шта неки од колега из МИ САНУ мисле о раду и вредностима МЈМ и то не тако давно написаше. Овде ћу цитирати изводе из два писма научног саветника Јовише Жунића која су упућена свим сарадницима МИ САНУ 2019. године. Оригинална циркулрна писма Јовише Жунића, одговор Михаљевића и брза (не и куса) рецензија радова које је МЈМ приложио у својој цируларној поруци/одговору урађена је на моју молбу од стране веома квалификованог рецензента – све то је дато у Прилогу 1 овом тексту у фајлу: 'Блиц' рецензија 19 Михаљевићевих радова, које је он приложио као своје резултате у периоду 2010–2019.pdf. Издвајам неколико цитата из два писма научног саветника Јовише Жунића упућеног директору и свим сарадницима МИ САНУ:
Pismo 1) 16.8.2019:
Spisak Institutskih radova neka naprave istrazivaci koji su podbacili u svom naucnom angazovanju. Takvih ima i medju naucnim savetnicima (Tanovic, Mihaljevic,...).
Pismo 2) 27.09.2019:...Objavite i prihodovanja savetnika Mihaljevica. Bez brige, nismo zavidni niti pak ljubomorni. Za uzvrat ce nam ti podaci pomoci da shvatimo njegovo ponasanje i njegovo dejstvovanje. O ostvarenim rezultatima savetnika Miodraga J. Mihaljevica KOBSON kaze sledece:
–– u periodu 2010–2019: 5 godina bez registrovanog rezultata;
Da ste usvojili bar moj predlog o unosu referenci za akreditaciju, verovatno ove prepiske ne bi ni bilo –– to bi bio dobar podsetnik ko koliko radi a indirektno ko i koliko doprinosi i ko i koliko trosi. Stvari bi se postavile na svoje mesto.
Izvesno je da bilo ko, sa ovakvim rezultatima, ne moze uskladiti svoje interese sa jasno izrazenim interesima i ulogom Matematickog Instituta. Zbog toga vam predlazem da smenite savetnika Mihaljevica i na taj nacin ga onemogucite da najdirektnije (sa jedne od najvisih pozicija) ucestvuje u kreiranju odluka i planova koje znacajno uticu na rad Matematickog Instituta. Na Institutu ima dosta kandidata kvalifikovanih za obavljanje najvisih funkcija. Malo vise poverenja u njih, ne bi skodilo...
Приложена брза рецензија поткрепљује Жунићеве оцене, и не оставља много могућности заменику директора МИ САНУ Михаљевићу да своје претње судом материјализује неким конкретним добитком.
Мојој маленкости остаје само мало да допуним Јовишу Жунића користећи се Рефератом који МЈМ себи написа, а који му потписаше, без много размишљања, академици Т. Атанацковић, З. В. Поповић и пок. Д. Б. Поповић.
Пре него што почнем да разматрам и процењујем, из 'првих принцима', домете Михаљевићеве 'научне' делатности, предлажем да прочитамо оно што је о себи написао у Реферату за избор у САНУ ове године:
Запослења. Од септембра 1979. до маја 1998. радио је у војном Институту за примењену математику и електронику, који је био државна институција за заштиту информација у СФРЈ, где је, између осталог, био председник научног већа од 1994. Од 1992. је и спољни сарадник МИ– САНУ, а од маја 1998. ради као стално запослен у МИ–САНУ. Од марта 2015. је заменик директора МИ–САНУ, иницијатор је оснивања, а од новембра 2017. и руководилац Центра за безбедност и приватност у дигиталном простору у МИ–САНУ. Од јануара 2021. је и руководилац Сектора за рачунарство у МИ–САНУ. Радни однос М. Михаљевића у МИ–САНУ је продужен до новембра 2025. према члану 100 Закона о науци.
Област рада. Научно–истраживачки и стручни рад М. Михаљевића је у областима од изузетно атрактивног и научног и практичног значаја за информационо-комуникационе технологије (ИКТ) и њихове примене и као такав од високог опште-друштвеног значаја. Област рада и научно-техничких достигнућа М. Михаљевића су информациона безбедност и приватност и blockchain технологија. Ове области су данас препознате као области од кључног значаја за развој и примене ИКТ од значаја за решавање сложених проблема. Главна достигнућа Михаљевића су у доменима евалуације, дизајна и примена криптографских алгоритама за остваривање информационе безбедности у информационо-комуникационим системима, као и за остваривање сајбер безбедности.
Руковођење пројектима. У МИ–САНУ, М. Михаљевић је организовао и руководио пројектима основних истраживања реализованим током 1993–1995, 1996–2000, 2002–2005, 2006–2010, и 2011–2019 године, и пројектима технолошког развоја током 1998–2000 и 2002–2004 године и ИИИ потпројектом 2011–2018 године (које су финансирала министарства Владе Републике Србије) у којима је био и један од водећих реализатора. Сви ови пројекти су имали веома успешне реализације, током којих је, између осталог, објављено и више од 300 радова у водећим међународним часописима и одбрањено више од 10 докторских дисертација. Такође, М. Михаљевић је организовао и руководио и више од 10 пројеката које су реализовани кроз билатералне уговоре МИ–САНУ са државним и привредним институцијама укључујући Владу Републике Србије, Централну банку Црне Горе и Телеком Србија, у којима је такође био и један од главних реализатора. Као илустрација пројеката које је организовао и којима је руководио М. Михаљевић, наводе се следећи пројекти основних истраживања „Нови прилози техникама криптологије, процесирања слика и алгебарске топологије за информациону безбедност" (2011– 2018), „Нове методе у криптологији и процесирању информација" (2006–2010), „Нове методе за криптографску заштиту и моделовање информација" (2002–2005), и пројекат технолошког развоја „Софтверски систем за криптографску заштиту електронских архива" (2002–2004).
Међународна сарадња. М. Михаљевић је реализовао и импресивну међународну сарадњу, као део реализације пројеката којима је руководио, и у којима је био један од водећих
истраживача, а која је започела 1997. године и која траје и даље. Ова међународна сарадња је реализована или се реализује у следећим оквирима: ФП6 оквирног програма ЕУ (2006–2009 година), Темпус пројекта (2009–2011 година), СOSТ акција (2014–2018 година), Јапанско– Индијског стратешког пројекта у области криптологије (2009–2012 година), и учешћа по позиву у реализацији више од 10 пројеката у Јапану, САД и Сингапуру (1997–2021 година)...
Можемо одмах уочити да је српска наука, привреда и дипломатија чекала пуних 20 година да у њене редове 1998, у својој 43. години, ступи Миодраг Ј. Михаљевић. Самонамећуће питање је: Зашто је МЈМ напустио војску годину дана пред злочиначку НАТО агресију на тадашњу Југославију? У томе би можда делимично могло да нам помогне знање Михаљевићеве националне припадности и чина који је у Армији Југославије имао приликом демобилисања (све су ово изгледа тајне у које нико не сме ни да привири, а сад ће их у САНУ још дубље закопати). Ако се МЈМ први јавио у борбене јединице Војске Југославије, када је 24.3.1999. године агресија почела, онда Миодрагу капа доле. Видели смо да су га у МИ САНУ 'браћа по матери' без много провере, баш те године (све што је до тада чинио и радио прогласише за државну тајну), одмах у 'генералски', извините омаче ми се, у саветнички чин наименовали. Тих првих двадесет година "рада у науци" МЈМ је морао да извршава наређења старијих, буде пожарни и дежурни, пише рапорте и извештаје, да шифрује и дешифрује, да беспоговорно извршава команде, а можда да и сам наређује потчињенима, и тако даље и томе слично. По пријему у МИ САНУ одмах му је било додељено место у командним структурама. У континуитету је руководио пројектима Основих истраживања 27 година и пројектима Технолошког развоја од 1998 до 2018, са паузом од две године на почетку века (укупно тринаест година), а све ово су "финансирала министарства Владе Републике Србије".
Колико је тек требало снаге и енергије за: "организовање и руковођење радом на више од 10 пројеката које су реализовани кроз билатералне уговоре МИ–САНУ са државним и привредним институцијама укључујући Владу Републике Србије, Централну банку Црне Горе и Телеком Србија, у којима је такође био и један од главних реализатора", плус међународни пројекти: "ФП6 оквирног програма ЕУ (2006–2009 година), ТЕМПУС2 пројекта (2009–2011 година), СOSТ акција3 (2014–2018 година), Јапанско–Индијског стратешког пројекта у области криптологије (2009–2012 година), и учешћа по позиву у реализацији више од 10 пројеката у Јапану, САД и Сингапуру (1997– 2021 година)...", да не говоримо о потреби сталног тунелирања између Јапана и Кнез Михајлове 36.
Успут бих приметио, да се на листама за избор нових чланова САНУ, у последњих десетак година, све више појављују руководећи кадрови универзитета, факултета, института и руководици 'безброј' пројеката на којима се производи тисуће тона безвредног научног купуса који је неупотребљив за кишељење. Погледајмо да ли је можда МЈМ још један од таквих, или је он у 66. години, и поред незаслуженог награђивања са читавих пет година продужења радног односа још пре избора у дописног члана, право појачање 'војног крила' САНУ и човек који ће можда завести војну дисциплину међу опуштено–распуштену академијску 'братију'. Кад би се испоставило да је Михаљевић Хрват, а имајући у виду трендове у српској политици последњих година, не бих се изненадио да на месту председника САНУ Шурака Костића замени Зет Михаљевић!"4
О вредности научних дела МЈМ мислим да је садржајно написано у 'блиц' рецензији датој у Прилогу 1, а ја ћу смо допунски да истакнем и осенчим неке карактеристичне делове из Михаљевићевог Реферата.
Међу Квантитативним показатељима успешности М. Михаљевић пише да је аутор преко 230 јавно објављених референци (тајним референцама ни броја се не зна, прим. Ф.Р.В.). Цитираност (подаци на основу приступа базама података 5. маја 2021. године): "Укупан број цитата на основу потврде Универзитетске библиотеке према бази података Web of Science је 1008 (ауто цитати нису искључени, прим. Ф.Р.В.). Индекс H=14 је добијен директном аутоматском претрагом базе података Web of Science." Ово је веома скромна цитирност, имајући у виду огроман број библиографских јединица, и можда би могла бити довољна да га, на крају каријере и пред пензију, у научног саветника МИ САНУ изаберу.
Пошто је несумњиво да су реални научни резултати МЈМ чак испод средњег саветничког просека бољих београдских научних института, предлажем да проверимо како МЈМ испуњава још један важан услов који Статут прописује за избор у САНУ: "Приликом избора у САНУ посебно ће се ценити формирање „школе" кандидата која је међународно призната и из које су потекли и други успешни и признати научници..."
Ево шта о том важном пољу делатности сваког истакнутог научника пише у Реферату који је изабрао МЈМ за дописног члана САНУ са 74 гласа присутних на Изборној скупштини 4.11.2021. године:
2 https://tempus.ac.rs/; "Ми смо организација задужена за спровођење Еразмус+ програма у Србији – највећег програма Европске уније за сарадњу у области образовања, обука, младих и спорта. Пружамо подршку појединцима и институцијама у личном и професионалном развоју, као што су каријерно вођење, развој вештина, компетенција и квалификација, лични развој и међународна мобилност у области образовања."
3 "COST је међувладин оквир за европску сарадњу у домену науке и технологије, који омогућава да се истраживања, која се финансирају на националном нивоу, а у чијој реализацији учествује најмање пет институција из земаља чланица програма, координирају на европском нивоу. COST програм финансијски подржава активности које се односе на организацију конференција, семинара, састанака радних група, састанака управних одбора појединачних пројеката овог програма, учешће у тренинзима, летњим школама, као и трошкове кратких научних посета."
4 Све што о 'нашим' Михаљевићима нађох је: "Михаљевићи су старо село (пре 15. столећа), вероватно прво засновано у Старом Цеклину, а носи име по старом братству. Данас су Михаљевићи братствени заселак у оквиру села Стругари..." (Братства и племена, Небојша Бабић, 10. марта 2016). У Хрватској је много више Михаљевића: https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihaljevi%C4%87i.

„Менторски рад. М. Михаљевић је био ко–ментор (са проф. Жарком Мијајловићем) за докторат В. Кораћа (МИ–САНУ) на Мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду, 2014. У оквирима пројеката којима је руководио М. Михаљевић одбрањено је више од 10 докторских дисертација а током међународне сарадње са универзитетима у Токију био је неформални ментор студентима магистарских и докторских студија. Коначно, у току је менторски рад са четири докторанта у МИ–САНУ."
Видимо да је МЈМ написао да је био коментор једном једином докторанту по имену Вања Кораћ (МИ–САНУ) одбрањеној на "Мулти-Фрути"5 Мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду, 2014. године. Све приче о одбрањеним докторским дисертацијама на пројектима које је он "водио" Михаљевићу је требало препоручити да 'окачи мачку о реп'. А на виртуелној самохвали да је: "у току је менторски рад са четири докторанта у МИ–САНУ", Михаљевићу би могао да позавиди чак и Барон Минхаузен. Са неисцрпним фодовима САНУ, производња доктора конспиративно-математичких наука на “Мулти-Фрути” интердисциплинарним студијама при Универзитету у Београду, под диригентском палицом дописног МЈМ, сада ће бити постављена на производну покретну траку. Па шта кошта да кошта. Српски буџет трпи све!
Једини човек вредан 'коменторовања', за сву Михаљевићеву радну каријеру до његове шездесет шесте године живота, био је Вања Миомира Кораћ (1976). Ако ни због чега другог, онда је само због тога заслужио да и њему посветимо бар мало пажње. Његов тата Миомир, директор Археолошког института у Београду, се води на листи спољних сарадника МИ САНУ. Ту ми је одмах пала у очи једна интересантна случајност. Наиме, чудним путевима господњим, или вероватније неким од "пацовских канала" који су, слично Венецији, прокопани кроз и око САНУ, допловио је у Миомиров Археолошки институт марта 2020 ПРОМИС пројект вредан 200,000.00 евра: „МАЛТЕР ДИЗАЈН ЗА КОНЗЕРВАЦИЈУ – РИМСКА ДУНАВСКА ГРАНИЦА 2000 ГОДИНА ПОСЛЕ“, на име др Емилије Николић (тада 41 годину стара и са мање од тога броја цитата (32) на њених 35 библиографских јединица). Емилија је „изузетни млади" добитник, а студирала је архитектуру осам година, две године се одмарала од напорних студија, и онда је још осам година гулила клупе на докторским студијама (о Емилији, Миомиру и Археолошком институту је детаљније писано у мојој књизи PROMISk–19: Teške pare za laku nauku, стране 201–208, https://zenodo.org/record/4394495).
А сад, у вези са Михаљевићем, гле чуда, као дух из боце, искочи нам Миомиров син Вања (чији деда је такође био академик). Распитивао сам се код многих сарадника МИ САНУ, шта знају о овом момку. Испоставило се да су математичари категорија мало љубопитљивих и ускоспецијализованих људи. Нико ми није знао ни приближно рећи: шта од школе има Вања Кораћ и како је доспео до места главног Систем и мрежног администратора МИ Српске академије наука и уметности? Потребно је не мало труда да се схвати где се све и колико школовао овај 45 година стар ИТ-овац. Укратко: са 25 година је дипломирао на средњој школи пословне информатике да би већ од следеће године (2002) био примљен у МИ САНУ као систем администратор. Колико је у то време квалитетнијих, компетентнијих и образованијих младих људи вапило за тим послом можемо само замишљати. Вањи је требало следеће четири године да у својој 29. години (2005) дипломира на Универзизету Сингидунум и још три године да 2008 добије на истом
Сингидунуму звање мастера. После тога, је било све "Piece of cake" да се мастер са Сингидунума, префарба и претвори, преко "Мулти-Фрути" интердисциплинарних студија при Универзитету у Београду, у педигрирани "генерички" докторат Универзитета у Београду 2014. године (за већину наивних који не знају за јадац). Чуди ме да је Вањка остао ове године без ИДЕЈА пројекта.
Признаћу да сам грешан што сам посумњао да је Михаљевић био Вањи нешто више од члана комисије за одбрану докторске дисертације. Да одагнам сумњу, прибавих Вањину дисертацију из репозиторијума.
5 Видети мој текст: "Менажерија “Мулти–Фрути” мултивитаминских студија на Београдском Универзитету" 16/05/2021 | by Гост Аутор, у коме су те студије рендгенски снимљене и одговарајуће описане.

Из овог званичног документа, датог у виду принтскрина, се види да се МЈМ по свом доприносу води на исти начин као контроверзни правник Стеван Лилић6.
Као ментор на овом званичном месту се помиње једино Жарко Мијајловић. Тачне папире о менторима би требало проверити пре него што их тајне службе УБ евентуално не дораде. Ако се испостави да су моје сумње биле оправдане, онда имамо још један Реферат са фалсификатом, а ла Реферат Мирјане Рашевић. Наиме, и Реферат за МЈМ је потписан а садржи лажне податке који су сигурно утицали да толико академика САНУ заокружи име Михаљевића на изборној листи. Није шала 'коменторисати' Вању Миомировог Кораћа–Сингидунумца и претопити га у доктора Универзитета у Београду. Алхемија је то, мој брајко, а академици то знају да цене!

НАСТАВИЋЕ СЕ!