08.
Чланак

Горан Петронијевић
Новак брани међународно право

Извор: ИН4С - 08/01/2022

Ваљда Ноле нема право да буде најбољи и највећи, јер потиче из малог народа са Балкана, који није геноцидом уништио америчке Индијанце, нити аустралијске Абориџине.

Да је у времену глобализма право згажено и да је сила права, замењена правом силе, сви знамо. Али да је право доведено до апсурда, уз страховиту дискриминацију свих оних који нису у глобалистичком колу, то је тешко за поверовати. Зарушавање медјународног права је један од програмских циљева неолибералног глобализма, у циљу потпуног рушења суверенитета држава. Деценијама нам тај исти глобализам утерује „демократију“ кроз поштовање људских права. Толико нападно, лажљиво и цинично, да нам је огадила та два врла термина, савремене организације људског друштва. Од свих права и правила, остало је по њима само једно: право је оно што ми будемо назвали правом. Ма колико то била примена дуплих стандарда, најтеже дискриминације, убедићемо своју глобалистичку децу да је „Ханибал пред вратима“ и да је то једино могуће.

Новак Дјоковић, најбољи тенисер и највећи спортиста планете, се ових дана суочава са тим и таквим глобалистичким „правним правилима“. Поразио је глобалистичку елиту на терену и у примени универзалних правила живљења. Не могу га поразити на терену, нити у животу. Остало им је само да као и у хашком трибуналу, промене правила када год им прети пораз. Чувена аустралијска демократија, настала на англосаксонским принципима освоји, отми и уништи, ових дана пред светом показује своја највећа правна достигнућа. Тренирају неправо и дискриминацију управо на Новаку. Ваљда Ноле нема право да буде најбољи и највећи, јер потиче из малог народа са Балкана, који није геноцидом уништио америчке Индијанце, нити аустралијске Абориџине.

Да је из тог англосаксонског геноцинидног корпуса, носио би неку од њихових смешних и циничних титула. Не, Ноле је дете малог, поносног и правдољубивог народа, кога својим сматрају сви људи и народи таквих вредносних ставова. Ноле је дете, расло и учило под бомбама, истог тог глобалистичког запада. Некако им је промакао. Нису га стигли. Нолета нису убили као оних 87 -оро деце ’99. Сада не могу да прежале. Бацио их је на колена, а они у спорту и животу немају решење за то чудо од детета, порасло под бомбама у витеза спорта. Сада покушавају алтернативним, неспортским, нељудским и противправним поступцима да се обрачунају са сопственим поразом. Шта год да ураде, ово што су последњих дана радили, остаће највећа срамота у историји спорта. Адолф Хитлер је на олимпијади коју је организовао у част афирмације „Аријевске расе“, морао признати да је Џеси Овенс највећи. Господо Аустрилијанци и остали глобалисти, учити се може и из лоших примера!

Коментари

Мира Швоња, 09. 01. 2022

Г-дин Тома Фила је пре неколико година промовисао своју књигу “Завршна реч“ у Руми. У делу промоције “питања и одговори“ ова маленкост је упитала где нестаде међународно право? Одговор: “Па, госпођо, ЗАПАМТИТЕ, међународно право не постоји бар од 1999. године, мада ни од раније, али увукло се одавно и неприметно подмукло – нешто друго. Од 1999. ЈАВНО се показало да више не постоји. Постоји само ПРАВО ЈАЧЕГ. И ништа друго. Неминовност пропасти тог права зачела се на Западу, а и Рим и римско право потичу са тог истог Запада. Је л’ вам сада јасно?“ А данас – никад јасније. Та ЈАВНА 1999. још траје. Доказ, по ко зна који: Мелбурн, АО, Новак Ђоковић. Ова маленкост се нада да ће Ноле национале, када добије на суду НСП-а, а ДОБИЋЕ, истој мрачној инстанци казати на свој шармантни и паметни начин једно српско ЗБОГОМ ВАМ, НЕ УЧЕСТВУЈЕМ У ВАШЕМ АО ГЛАДИЈАТОРСТВУ НИКАД ВИШЕ.

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2022