31.
Чланак

Владимир Димитријевић
Зашто сам ипак за Двери

Извор: Србин инфо

Познат сам по дугачким текстовима, чак и на Интернету, а сви ми кажу да нико не чита дугачке текстове. Можда смо, баш због тога, и дошли у ово стање, када се све своди на транге-франге, бум – трас, мир – стабилност, лаж и превару. Ко нема времена да чита овај текст, не мора то да чини. Нарочито ако је своју одлуку о гласању већ донео. Али, сматрам да ми је дужност да озбиљно и темељно објасним својим ближњима зашто сам, као хришћанин и Србин, за патриотски блок Двери, Покрета за обнову Краљевине Србије, угледних родољубивих организација и равногораца, лекара спремних да, научно и нестраначки, служе свом роду. Зато су у овом тексту АРГУМЕНТИ. Иако сам човек срца, то ми никад није сметало да будем и човек разума, и да РАЗУМЕМ зашто моје срце куца тамо где су аргументи духовног и телесног здравља, истине и слободе.

Ево, баш у овој кампањи чуло се, јасно и гласно – патриоте окупљене око блока за обнову Краљевине Србије су једине спремне да помогну родитељима и родбини деце која болују од аутизма, а нарочито мајкама, које морају имати и плате и пензије јер се старају о онима којима је помоћ најпотребнија. Биће израђен, на националном нивоу,први регистар оних којима је помоћ потреба, а држава ће учинити све за њих. Срце ми каже – тако треба. Разум додаје – то је и могуће и неопходно.

Од 1999, када су Двери биле невладина организација младих пробуђених Срба, стао сам на страну овог светосавског покрета. И нисам се покајао, без обзира што је ситнијих, тактичких грешака било, и што сам умео да их критикујем. Сва основна начела хришћанског родољубља и заветне политике и даље су ту. Зато и пишем овај текст: ДА СЕ ЗНА.

НА ПРЕДИЗБОРНОЈ КОНВЕНЦИЈИ ДВЕРИ – ПОКС У ЧАЧКУ 2022. ГОДИНЕ

Недавно ми је један познаник, који има своје политичко мишљење, рекао:“Иако се не слажем с тобом,
ценим то што, од њиховог оснивања, подржаваш Двери као нестраначка личност. Доследанн си“.

Наравно, моја подршка Дверима, некад и сада, када су у коалицији са Покретом за обнову Краљевине
Србије, заснивала се не само на емоцијама, него и на здравом политичком разуму, и никад није била слепа и некритичка. Себи сам, више пута, објашњавао зашто сам за Двери, а о томе сам и објавио књигу 2019. године. Било је слабости и лутања, али је овај покрет увек остао веран свом
искону: заветном Српству, коме су светосавље и светолазарство узор и мера, а Косово и Метохија заувек саставни део Србије, кога се никад нећемо одрећи.

И данас, као и јуче, кажем: Двери су политичка организација која заступа хришћанске вредности, од одбране породице до слободе избора у свакој области живота ( то се показало и ових година, када су
Двери рекле да се здравствена борба против короне не сме претворити у тоталитарну коронократију ), и било би срамота да после осам векова од Светог Саве у Србији не постоји ни једна светосавска политичка могућност.

Двери се, данас и овде, залажу за ревизију пљачкашке приватизације и кривично гоњење одговорних, додатно опорезивање страних банака у Србији, сузбијање тржишних монопола и домаће банкарство, Развојну банку Србије и Фонд за одрживи развој, царинску заштиту домаће производње, пореску реформу и олакшице за отврање породичних фирми, нова улагања у пољопривреду, обнову
задругарства (производног, прерађивачког, потрошачког), забрану генетски модификоване хране и семена, заустављање пљачке, распродаје и задуживања државе, избацивање странака из јавних предузећа, доношење Закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна, трајну неутралност и спречавање уласка Србије у НАТО, уклањање Рио Тинта и сличних фирми са наших њива и извора, повратак Срба из расејања и помоћ свим Србима на Балкану, спречавање рушења јавног морала, заштиту ћирилице и српског културног идентитета, снажну српску војску, борбу против беле куге, подршку породици, давање жени и мајци више правих привилегија уместо лажних и неостварљивих права, опорезивање шунда и риалити шоуа, јаке локалне самоуправе, подршку домаћем образовању и науци, подршку домаћој енергетици и туризму, заштиту српског народа од новог геноцида кроз изношење истине о претходним геноцидима, једном речју: НОВИ ЖИВОТ
СРБИЈЕ!

Као и некад, Двери могу рећи да се држе начела Владике Николаја као начела Будуће Србије:“Човек изнад свега, а Бог изнад човека!“ Они, на трагу Владике Николаја, јасно кажу да су три највеће вредности српског народа Бог, Краљ и Дом, и зато су скупа са Покретом обнове Краљевине
Србије да нас подсете на то да су Срби монархистички народ.

Мир и стабилност се, ни у Србији, ни у свету, не могу заснивати на обманама и привидима. Мир и стабилност се заснивају на истини и дубоким народним традицијама. Зато вас позивам да на изборима 2022. подржите председничког кандидата Бошка Обрадовића, који није изневерио пут
којим је кренуо 1999, као и коалицију Двери – Покрет за обнову Краљевине Србије, која не нуди старе лажи у новом паковању, него истински нови почетак Србије која се не одриче себе и која има будућност.

Нека нам у борби за будућу Србију помогне Бог Правде, Коме пева наша химна!

СКУП ДВЕРИ У КРАЉЕВУ МАРТА 2022. ГОДИНЕ

Питају ме често – зашто сам и даље за Двери. Мој одговор је – због доследности. Ево конкретног примера: 26. децембра 2011. Бошко Обрадовић је, на сајту Двери, писао „да је основа нашег политичког програма да породица мора доћи под посебну пажњу и заштиту државе./…/Залажемо се за промену система вредности, за породичне вредности, које би требале да буду основа друштва које је по мери свих наших породица, што тренутно апсолутно није случај.

Конкретне мере:

1. Успостављање Министарства за породицу.
2. Доношење Националне стратегије за борбу против беле куге која би подразумевала да све институције у друштву треба ставити у службу промоције рађања, мајчинства, очинства, помоћи вишедетним породицама, итд.
3. Увођење Дана породице и посебне државне награде за вишедетне породице.
4. Женама нису потребна додатна женска права, већ су им потребне мајчинске привилегије, јер ово друштво данас не види мајку као битан фактор. Данас, свака мајка, самохрана, запослена, мајка-предузетник, није у фокусу пажње ове државе и на сваки начин је дискриминисана. То је права дискриминација о којој се у овој држави у овом тренутку не говори. Исти је случај са ратним војним инвалидима, са војним пензионерима, са породицама погинулих, и учесницима рата од 1991-1999. Овде долазимо на терен наше социјалне политике која се наслања на нашу породичну политику.
5. Дакле, постоје бројне социјално угрожене групе о којима сада нико не говори. „Двери“ ће посебно
заступати интересе ратних војних инвалида, учесника рата који само у Србији нису законски третирани, вишедетних породица, младих брачних парова са проблемом стерилитета.
6. Укидање додатних пореза на најнеопходније дечије артикле, а увођење додатних пореза на луксуз, одакле би се уствари финансирале мере борбе против стерилитета и помоћ за младе брачне
парове.
7. Помагање породичног повратка Срба широм света.
8. Олакшано добијање држављанстава за све Србе света, посебно оне у региону, а најпре оне из
Републике Српске и Црне Горе, а потом и све Србе Расејања.
9. Медији, култура, здравство, образовање морају се ставити у функцију промоције рађања, лепоте детета у пренаталном периоду, мајчинства и очинства, и уопште породичних вредности. Дакле, додатно опорезовање свих медија који се баве промоцијом кича и шунда и риалити шоу програма, и тако прикупити средства која ћемо потом понудити конкурсом медијима за прављење културно-
образовних а посебно дечијих програма који су сада у дефициту.
10. Упознавање женске популације путем кампање о томе шта доноси абортус, са каквим све последицама жена која абортира може да се суочи, и телесним и психичким.

Породична политика, поред економске и националне политике, биће стуб наше изборне кампање.“
Што је речено онда, 2011, то Двери могу да кажу и сада. Зато сам за Двери. И то слободно могу да кажем.То желим и вама да препоручим.

Нека опет над Краљевом жива ватра сева – ватра која ће у нашим срцима опет разгорети веру, наду и љубав као основу обнове породичне Србије.

ЗДРАВЉЕ И СЛОБОДА

У тренуцима пред изборе 3. априла 2022, Дверима су се придружили, између осталих, и многи угледни лекари, а нестраначки кандидат за градоначелника Београда је др Борислав Антонијевић, који је све јасно рекао:“Учинићемо све да нашој деци буде боље. Да породица буде на првом
месту, јер је породица основ сваког друштва”, истакао је Антонијевић. Међу лекарима који су стали уз Двери, ПОКС и Патриотски блок су и др Валентина Арсић Арсенијевић, угледан научница са Медицинског факултета у Београду, др Алек Рачић, човек који је, између осталог, посветио своју
активост изучавању страшних последица бомбардовања српског народа осиромашеним уранијумом, као и др Бранислав Несторовић, човек који је, у доба короне, многим људима помогао да сачувају телесно и душевно здравље.

Овај изборни блок, дакле, нису само Двери и ПОКС. Ту су и равногорци и осведочени патриоти попут Драгана Добрашиновића и осталих који су, пре свих, са Дверима формирали предизборну коалицију. И, као што рекох лекари и борци за ЗДРАВУ И СЛОБОДНУ СРБИЈУ. Као вршилац дужности председника Политичког савета Двери, и као православни Србин, јасно кажем: православни
Срби, али и сви нормални, часни и честити грађани ове земље, имају за кога да гласају.

ИСТИНСКИ ХРИШЋАНСКИ ПОКРЕТ

Истина је: Двери јесу и остају српски светосавски, на хришћанским начелима утемељен, хришћански покрет јер су основна полазишта политичког деловања ове организације заснована на светосавском идентитету нашег народа кроз векове. На наступајућим општим изборима 3. априла 2022, покрет ће заступати, између осталих, и интересе свих оних којима је светосавски духовни и морални идентитет важан и лично и породично. Добро знајући колико нам је потребна слога, они су се удружили и
са другим, сличним организацијама. Слога је не само „пораз врагу”, како каже наша државна химна и молитва Богу Правде, већ и аманет који нам је оставио Свети Сава.

Да се разумемо, нико не тражи пуко гласање за Двери, и нема намеру да се бави јефтином политичком пропагандом нити на било који начим увлачи Мајку Цркву у политику. Али, отворено и искрено треба рећи – ако хоћемо да се сачува слобода хришћанске вере и заштита породице и морала у Србији, то је могуће само ако у Народној скупштини, где се доносе закони ове земље,
постоје људи који се за те вредности боре, и који ће настојати да, када дођу на власт, у потпуности заштите верске слободе и права, као и породичне вредности које су данас на удару.

Српски покрет Двери је препознатљив по породичној политици и породичним шетњама, економском патриотизму и социјалној солидарности, залагању за повратак редовног служења војног рока, уставобранитељској борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Подједнако брину и за Србе у региону и расејању, а посебно о српским националним интересима у Републици Српској, Црној Гори и Крајини… Такође, сви они који су против присилне вакцинације и ковид пропусница, који не желе да Србија постане највећи мигрантски центар на Балкану, који не желе да Србија уводи НАТО санкције братској Русији, који се противе ГМО и изградњи мини-
хидроелектрана које наше реке затварају у цеви, који су за домаћи економски интерес а не субвенционисање страних фирми, који не прихватају наметнуту лаж да су Срби криви за све ратове у бившој Југославији и са гнушањем одбацују измишљену кривицу да смо геноцидан народ, који се
противе укидању приватности и тоталитарној контроли над становништвом, чиповању личних докумената и људи, централизованим базама личних података и надзору грађана камерама са идентификацијом лица, који се противе ријалити шоуима и систематском урушавању духовних и
моралних вредности наше нације – у Српском покрету Двери имају свог политичког заступника и заштитника.

Формирајући стручни савет за биоетичка питања, Српски покрет Двери је постао прва политичка
организација у Србији која одговора на биоетичке изазове савременог света, који преплављују наше друштво (абортуси, еутаназија, „родна равноправност”, наметање политичког хомосексуализма и легализација хомосексуалних „бракова“ и усвајања деце, сурогат материнство, промена пола, вештачка интелигенција…).

Овим темама се не бави нико на српској политичкој сцени изузев Двери, и зато ће бити важно да на њих имамо хришћански одговор у будућем сазиву Народне скупштине. Надамо се да ће и наша Света Црква у блиској будућности изаћи са документом у коме ће дати образложени и кодификовани став о читавом низу актуелних биоетичких и социјалних питања. Тиме би знатно био олакшан рад Двери
на јавној промоцији и одбрани хришћанског погледа на кључне етичке и социјалне проблеме нашег народа.

Двери истичу да ће свим политичким средствима пружити подршку и помоћи реафирмацији позиције и улоге веронауке у нашем образовном систему за шта се Његова Светост Патријарх јавно заложио поводом обележавања двадесетогодишњице повратка веронауке у школе. Веронаука треба да постане редован предмет а вероучитељи добију сталан посао.

Очекујући од доказаних светосавских родољуба молитвену и сваку другу врсту подршке ако су је својим радом за 23 године постојања Двери и програмом то заслужили, мислим да је битно да останемо заједно на светосавском путу који води у живот. Они хришћани који гласају за Двери могу рачунати на то да у Народној скупштини имају своје истомишљенике и гласноговорнике,
свагда спремне да сведоче истину и само истину о нашем народу, историји, вери и Цркви. Глас за Двери је глас за светосавску Србију.

ПРОГРАМ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

Пре свега и изнад свега, мора се знати: Српски покрет Двери жели да стигне до свог главног циља – да Србију поново учини земљом у којој је лепо живети. А то неће бити могуће док се не промени не појединац на власти, него цео систем, који је, после рата, формирао Тито са УДБОМ, и који и данас, на овај или онај начин, разара Србију. Ми смо другачији и од власти и од остатка опозиције, и то се види по томе што до сада нисмо били на власти, што смо евроскептици (нисмо ни за какву, нарочито антихришћанску, Европску унију по сваку цену) и конзервативци (конзервативан значи чуваран), али и грађанске патриоте (против смо лажног, кафанског србовања и ударања у празна, а надмена, прса) и хришћанске демократе: хришћани по вери и вредности, демократе по слободољубљу и спремности да служимо ближњима. Ми смо суверенистичка, патриотска и традиционалистичка политичка прича која јача свуда у Европи и свету, настала на традицијама раних радикала Николе Пашића, антикомунизма, равногорства, монархизма и српске политичке емиграције после 1945. године – то је
она емиграција која је остала верна Краљу и била против србоубице Броза. За разлику од већине на српској политичкој сцени која проистиче из титоизма – ми се позивамо на старе српске демократске традиције из времена пре комунизма. Ако је један пут – пут ове власти, а други пут – пут повратка на бивши режим, онда је Српски покрет Двери „трећи пут“: пут промене система и сигурности за све, у коме је Србија на првом месту.

Зато кренимо редом у упознавањем са програмом Двери за изборе 2022, али и за будућност Србије у свету који се мења.

КАО И УВЕК, ПОРОДИЦА НА ПРВОМ МЕСТУ

1. Породица, утемељена у добровољној брачној заједници мушкарца и жене, њихових предака и
потомака, је природна и основна јединица друштва, старија од сваке идеологије, религије и државног
уређења, и као таква има право на заштиту државе и друштва, а у складу са Чланом 16, став 3 Универзалне декларације о људским правима.

2. Породица је највреднији ресурс сваке државе и најбоља, природна, средина у којој се деца рађају,
подижу и васпитавају. Као таква, породица је гарант националног опстанка, основна економска јединица и заједница без које нема одрживог развоја и напретка друштва и државе.

3. Људски живот је апсолутна вредност и светиња и заслужује заштиту од момента зачећа до
тренутка природне смрти.

4. Деца имају право да одрастају са својим биолошким родитељима, када год је то могуће.

5. Право родитеља да одлучују о васпитању, образовању и добробити своје деце, као и право деце да
се брину и старају о својим родитељима у старости, је старије од права државе да се меша у унутарпородичне односе. Ово изузима било који вид насиља у оквиру породице.

6. Политичке и економске грешке и распад природне породице су узрок лошем животном стандарду, сиромаштву и незапослености, те је реафирмација и подршка природним породицама пут ка економском и моралном оздрављењу нације.

7. Про-породична политика треба да буде одвојена од социјалне политике. Држава треба да
охрабри брачне парове да имају што већи број деце.

8. Држава треба мерама директне и индиректне финансијске помоћи, пореским реформама, креирањем мера за препознавање родитељства као занимања, мерама за лакше стицање власништва над земљом, местом становања и производним капиталом, као гарантима породичне независности, мерама про- породичног образовања и културе спроводити заштиту
породице.

9. Економска и социјална про-породична политика мора својим мерама да пружа подршку
породици у свим фазама њеног развоја (од младих брачних парова у заснивању породице, до старчких породица без потомства) и свим, различитим, категоријама породице (од самачких породица до породичних задруга).

10. Мала и средња домаћа породична предузећа и породична газдинства морају бити препозната и
подржана низом олакшица у односу на велике иностране мултинационалне компаније, јер ће управо
та предузећа бити темељ економског опоравка и напретка, и предуслов за економску добробит и
независност свих наших породица.

11. Вишедетне породице, и то сходно броју чланова породице, морају бити позитивно
дискриминисане на основу друштвеног значаја који представљају, у смислу повољнијег пореског третмана, лакшег стицања породичног дома, усклађивања приватног и пословног живота итд. Држава мора законски да препозна и омогући право на помоћ и дечји
додатак и породицама са 5 и више деце.

12. Приоритети при планирању буџета Републике Србије и буџета општина и градова у Републици
Србији морају бити издвајања за помоћ породици.

13. Увести обавезу старања о интересима породице приликом предлагања нових законских
решења и измени постојећих, као и предвидети услов за њихово усвајање, усклађеност са про-породичном политиком и појашњење како ће предложене промене утицати на добробит и побољшање квалитета живота породице уопште или појединих категорија пшородице.

14. Држава треба више да подржи предузећа и компаније које ће примењивати про-породичне
принципе у свом пословању. Мора постојати државна стимулација за послодавце који запошљавају и не отпуштају труднице и мајке са малом децом.

15. Држава треба да подстиче медијске садржаје који наглашавају вредности породичног живота и
родитељства и истовремено строже да регулише и додатно опорезује медијске садржаје који су у
супротности са традиционалним породичним вредностима.

16. Држава треба да подстиче образовно-васпитне програме који поштују традиционалне културне, етничке и религијске вредности грађана Србије, које су у блиском односу са породичним вредностима, уважавајући фундаментално право родитеља да одлучују о васпитању и образовању своје деце.

17. Програми васпитања и образовања деце и омладине треба да буду породично оријентисани, тј.
морају бити планирани тако да припремају и оспособљују будуће нараштаје за породични живот,
брак и родитељство као и да их упућују на одговорно сексуално понашање и на превенцију полно
преносивих болести.

18. Прогласити 15. мај, Међународни дан породице, за државни празник.

19. У циљу дугорочног остварења заштите породице у Србији, потребно је ово питање уврстити у
Устав Републике Србије. Поред Министарства за породицу у Влади Републике Србије, увести независну институцију Заштитника породице, Национални савет за породицу и при свакој локалној самоуправи формирати Одбор за породицу.

ОЧУВАЈМО БОГОМ ДАРОВАНУ ПРИРОДУ

Очување природе за нас има дубоки национални и
патриотски смисао. Истински еколог је онај ко је укорењен
у својој земљи и ко има свест да је само чувар богатог
наслеђа предака, које има дужност да додатно обогати и
сачува за будуће генерације. Српски покрет Двери сматра да
еколошка безбедност Србије мора да буде подигнута на

највиши могући ниво. Еколошко пустошење Србије и
запоседање зелених бисера наше земље од стране
најбогатијих говори да власт својом политиком следи
налоге корпоративних елита на штету својих грађана.
Проблем заштите животне средине у граду и у селу,
проблеми здраве пијаће воде, здравог ваздуха и здраве
хране, проблеми загађења земљишта, отпада, зрачења и
буке, заштита река и шума – постала су питања основне
здравствене безбедности нације. Квалитет и стање животне
средине део је баштине, али и слика културе и односа према
животу једног народа. Еколошка свест мора постати важан
део националне свести и елементарног патриотизма.
Грађани морају да имају реалну могућност да на време
утичу на доношење одлука по питању животне средине.
Јасно је да православни Србин мора на уму имати заштиту
Богом дароване природе. И ту Двери нуде јасне и прецизне
одговоре и решења.

СЕЛО СЕ МОРА ОБНОВИТИ

Данас многи маштају о повратку на село. И то је лепа и
племенита жеља, али се не може остварити ако неко ко
мисли о српском селу не буде имао власт као могућност да
тако нешто оствари. Двери тврде да српско село има
капацитет да од Србије учини водећи еколошки простор.
Нови живот на селу, посебно у условима епидемијског
ризика и друштва тоталног надзора у градовима, пружа
реалну перспективу за добар живот, рад у здравом
окружењу, здраву исхрану у породичном амбијенту. Али то
значи државну подршку селу и животу на селу, као и
повратницима на село: путеви, подршка пољопривреди и

брз интернет, као почетна основа, а уз то и рад школа,
амбуланти и разних мобилних служби: мобилна трговина,
мобилна здравствена нега, мобилна брига о старијим,
мобилна културна понуда, мобилна ветеринарска станица и
стручна пољопривредна служба…
Пре свега другога треба дати селу статус какав
заслужује – на првом месту вратити му законски статус и
име “село”, имовину, управу над својим атаром, сагласност
локалне заједнице на све промене у њиховој средини које
утичу на живот и природу, заједничко управљање и део
прихода од државних јавних предузећа која располажу и
газдују природним ресурсима у атару села. Дакле, сеоска
заједница мора да се пита, располаже и управља својим
средствима. За села у заштићеним подручјима би важила и
додатна правила везана за заштиту животне средине,
локално становништво би било укључено у саму заштиту и
имали би привилегију што ту живе.

НЕ ОДРИЧЕМО СЕ ГРАДОВА

Српски покрет Двери, полазећи од потребе за урбаним
животом, истиче да грађани имају „права на град“, што
укључује послове промишљања и одлучивања о граду у
коме се живи, нове урбане стратегије, очување
архитектонског наслеђа и културне меморије града, као и
креирање нових урбаних идентитета. „Нови град“ видимо
као отворени демократски простор који умрежава
заинтересовано и активно грађанство и ствара претпоставке
за директну партиципацију у осмишљавању и доношењу
јавних политика у вези са стварним потребама људи који у
свом граду живе. Грађани имају апсолутно право на
демократско управљање својим градом. Град не сме бити
под тоталитарним надзором камера које читају људска лица
и не дају грађанима да слободно живе. Безбедност је важна,
али без слободе нема људскости. Ми смо за слободан,
отворен град, домаћинску кућу у којој је лепо живети.
ПРАВДА ДРЖИ ЗЕМЉУ И ГРАДОВЕ

Химна Србије је химна Богу правде. Без правде и
правног патриотизма, нема никакве, а нарочито не
слободне, државе. Зато Двери велику пажњу посвећују
правосуђу. Правосуђе у Србији мора постати заштитник
интереса грађана, а не власти. Потребна нам је владавина
закона, а не моћних и недодирљивих појединаца. Овде
најпре треба заштитити суд и тужилаштво од злоупотреба
политичке моћи, односно од самовоље у вршењу
законодавне и извршне власти, осигурати да нема
недодирљивих и да је свако, па и највиши државни
функционери, одговоран за злоупотребу и несавесност у
вршењу јавне функције. Што је независније правосуђе то је
извеснија правда. Овде је кључ изградња независних
државних институција које неће бити под контролом
извршне власти већ под влашћу закона. Лажни патриотизам
уз одсуство институција, владавине закона и правне свести
уништава државу. Слаба држава, урушеног правног поретка
и лишена суверености, не може бити гарант заштите и
остварења права свих њених грађана. Да би дошло до
сигурне владавине права потребни су нам нови механизми
за коначно остварење правде у Србији и сваку врсту
одговорности.

ОБНОВА НАШЕ ПРИВРЕДЕ

И пре кризе коју је пандемија нове заразне болести
створила, а због које светску и српску привреду тек чека
нова и дубока рецесија, економска политика која се у
Србији води у протеклих 20 година показала се штетном по
домаћи економски интерес. Након епидемије COVID19 ова
економска политика постаће катастрофална, како за
привредну тако и за све сфере живота у Србији. Највећу
цену платиће најсиромашнији, незапослени и они који ће
тек остати без посла у најугроженијим секторима привреде,
као и домаћи привредници и предузетници. Млади и
образовани одлазе. Све државе окретаће се себи и свом
опстанку, и доћи ће до затварања и држава и њихових
тржишта и економија. Идеја о протоку људи, капитала, робе
и услуга већ је постала прошлост јер су границе затворене.
Међутим, нека дешавања иду на руку малим привредама,
јер су прекинути велики и дугачки ланци производње, и
дошло је до премештања производње на локал. Кризу
изазвану пандемијом COVID19 Србија треба да искористи
за повратак изгубљене економске суверености у свим
сферама економске политике. Док се све друге земље и
међународне институције буду бавиле сопственим
проблемима Србија има прилику, а она неће трајати дуго, да
под изговором кризе постепено обнови изгубљене делове
своје економске суверености у монетарној, фискалној,
спољнотрговинској и у сфери привредног развоја. За то је
неопходна промена економске парадигме – ПАМЕТНА
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА за коју је потребна активна
држава, која брине о развоју, о националним економским
интересима, о интересима српске привреде и српских
грађана, а не о интересима партократа корумпираних
страним економским интересима. Зато је наш циљ:

1. ОБНОВА МОНЕТАРНОГ СУВЕРЕНИТЕТА,
ЗАУСТАВЉАЊЕ ДАЉЕГ ЗАДУЖИВАЊА, ОБНОВА
ДРЖАВНИХ И РАЗВОЈНИХ БАНАКА И РАЗВОЈ
ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА
2. ПРАВЕДНИ ПОРЕЗИ – ЈАЧА ПРИВРЕДА И
СРЕДЊА КЛАСА – ТРАНСПАРЕНТАН, ПРАВЕДАН
И ЕФИКАСАН ПОРЕСКИ СИСТЕМ СА
УРАВНОТЕЖЕНИМ ЗАХВАТАЊЕМ У
ПРОИЗВОДЊУ И ПОТРОШЊУ
3. АКТИВНА ДРЖАВА СА
ПРОФЕСИОНАЛНИМ, ЕФИКАСНИМ И
СТИМУЛИСАНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И
МЕНАЏМЕНТОМ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА УЗ
РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ЈАВНЕ УПРАВЕ И
СМАЊЕЊЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ
4. ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ –
ПОДРШКА ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ –
ПРИВИЛЕГОВАН СТАТУС ДОМАЋИХ
ПРИВРЕДНИКА И ПРЕДУЗЕТНИКА ДО СТВАРАЊА
УСЛОВА ЗА ЛОЈАЛНУ КОНКУРЕНЦИЈУ И
ОСЛОБАЂАЊА ТРЖИШТА ОД МОНОПОЛА
5. ЗАШТИТА ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА ОД
НЕРАВНОТЕЖЕ И ШТЕТЕ КОЈУ СТВАРА
ПРЕКОМЕРНИ УВОЗ, ДАМПИНГ И
СУБВЕНЦИОНИСАНА РОБА ИЗ УВОЗА
6. ЈАЧАЊЕ ПРАВА КОНКУРЕНЦИЈЕ НА
ТРЖИШТУ, ЗАШТИТА КОНКУРЕНЦИЈЕ У ЈАВНОЈ
ПОТРОШЊИ И ПРАВНА ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА

7. ОБНОВА И РАЗВОЈ ВИСОКО
ТЕХНОЛОШКЕ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И
ТУРИЗМА
8. ПОМОЋ ДОМАЋИМ ИЗВОЗНИЦИМА И
АКТИВНА ИЗВОЗНА ПОЛИТИКА
9. РАВНОМЕРАН РЕГИОНАЛНИ
ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ЗАБРАНА ДАЉЕ
ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТРАТЕШКИХ ЈАВНИХ
ПРЕДУЗЕЋА – ПРИРОДНИХ МОНОПОЛА
(енергетике, телекомуникација, пољопривредног
земљишта и воде)
10. КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ И
ИНТЕНЗИВНИ РАЗВОЈ ЉУДСКИХ РЕСУРСА,
ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ И УЛАГАЊЕ У
ИСТРАЖИВАЊА, РАЗВОЈ И ИНОВАЦИЈЕ

БОРБА ЗА СОЦИЈАЛНА ПРАВА

Разбијена социјална држава и непоштовање основних
међународних аката које је Србија ратификовала смањили
су и угрозили способности и шансе грађана Србије за дуг и
здрав живот, за приступ знању и пристојан животни
стандард. Индекс хуманог развоја (HDI) у Србији се
смањује свакодневно. Грађани Србије свој положај у
друштву сагледавају све горе, могућности за напредовање
су све мање, осећај личне сигурности и личне безбедности
је све угроженији, приступ чистој води, намирницама,
достојанственом раду, квалитет здравства, образовања,
снабдевање енергијом, санитарне и друге основне услуге
постају све слабији. Изостанак праведне и једнаке социјалне
политике у Србији онемогућио је и минимум друштвено
прихватљивог животног стандарда за грађане. И питања
запошљавања, рада и зарада грађана, и питања која на њих
утичу када су ван посла, попут осигурања за случај
незапослености, програма социјалне помоћи, пензија,
здравства, безбедности на раду, професионалне и
географске мобилности радне снаге извор су све веће
неравноправности и угрожавања.

 Основни циљ је брига за достојанствен
положај радника у Србији. Гарантовање основних
тековина цивилизацијског друштва је право на 8 сати
сна, 8 сата рада и 8 сати одмора. Ове есенцијалне
тековине омогућавају раднику способност да
квалитетно обави свој посао за који мора бити и
адекватно плаћен. Једино на тај начин радник може
имати и средстава и времена да са својом породицом
живи достојанствено и квалитетно.
 Гарантовање законом прописаног права на
синдикално организовање
Право на синдикално организовање свим радницима,
без бојазни да ће због тога трпети притиске или добити
отказ.
 Укидање запошљавања „на црно“, што би и
раднику и држави донело користи. Појачане
инспекције и контроле и прописивање адекватних
казни за послодавце који прибегавају оваквој пракси.
Укидање запошљавања „на црно“ би раднику донело
остваривање свих загарантованих права, а држави
пуњење буџета.
 Јачање синдикалних организација на
локалном и националном нивоу. Само јак синдикат
може да се избори за поштовање загарантованих права
радника и побољшање њиховог положаја. Он је
последњи бастион у одбрани радничких права.
 Успостављање социјалног дијалога између
послодавца и синдиката на равноправним основама
који би зауставио доношење анти-радничких закона.
Српски покрет Двери сматра да је истински
патриотизам у заштити српске економије и домаћих
предузетника.

БОРБА ЗА КУЛТУРУ

Очување идентитета српске културе и њеног
препознатљивог кода, модела, обрасца, који је за српски
народ од конститутивне важности. Укључивање овог
обрасца у токове новог стваралаштва и идентитетска
политика у култури за 21 век. Интеграција српске дијаспоре
и Срба у региону средствима културе. Културна политика
Двери је идентитетска, са елементима традиционализма и
конзервативизма, али је уједно и отворена за све нове идеје
које промовишу слободу од негативних друштвених
клишеа, који неминовно настају у свакоме друштву. Ове
клишее неки критикују са неолибералних позиција, а ми их
критикујемо са универзално хришћанских, грађанских и
српских позиција. Сматрамо да православна духовност
представља конститутивни елемент српског духа, као и то
да је тај дух вечито млад и способан и у овом 21. веку, не
само да буде модеран и свеж, већ и да буде авангарда
друштвених промена и део сваке српске приче у
будућности. Српски дух треба да граде сви који се
делимично или потпуно осећају као Срби, и сви они који
припадају другим религијама или су атеисти. Сви они треба
и могу да дају допринос, а Двери ће се борити против
дискриминације, јер тако велика и света ствар као што је
наше мило српство, не сме бити извор никакве
дискриминације ма према коме. Залажемо се за најтешње
културне везе са Републиком Српском, Црном Гором,
Македонијом и са српским народом у региону, који живи
непосредно уз наше садашње границе.

Позиционирање српске културе као аутохтоне европске
културе, њена еманципација од негативних стереотипа и
њена пуна светска афирмација. Залажемо се за Европу
нација од Атлантика до Урала и за модерну српску
националну културу у њој. Залажемо се и за културу која ће
бити фактор интеграције српске дијаспоре и фактор
очувања њеног националног идентитета. Залажемо се за то
да највиши домети српске националне културе буду
признати и препознати као део општечовечанског културног
наслеђа – јер култура не познаје границе.

ОДБРАНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У СРБИЈИ
Још 2017. године смо, као народни посланици Народне
скупштине Србије, предложили

РЕЗОЛУЦИЈУ

Народне скупштине Републике Србије о Аутономној

покрајини
Косово и Метохија

1. Република Србија, у складу са међународним
јавним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и
никада неће признати једнострано проглашену
независност АП Косово и Метохија од стране
илегалних органа у Приштини.

2. АП Косово и Метохија је саставни и
неотуђиви део Републике Србије, који се тренутно
налази под окупацијом, о чему без одлагања треба
обавестити међународну јавност.

3. Ниједан грађанин Републике Србије који се
налази на јавној функцији нема право да потпише
обавезујући документ који ће правно отуђити АП
Косово и Метохија као део територије Републике
Србије. Било какво формално признање самозване
државе, оличене у илегалним органима у Приштини,
представљало би трајни губитак стожера српске
државности и културно-историјског идентитета
српског народа.

4. Обавезује се Влада Републике Србије да
прекине сваки вид комуникације и преговора у Бриселу
са представницима приштинских илегалних органа,
који се воде уз посредство Европске уније. Европска
унија, чије су водеће државе извршиле агресију на СРЈ,
а чије су оружане снаге окосница окупационих трупа
на територији АП Косово и Метохија, никако не може
бити посредник у разговорима о решавању проблема
АП Косово и Метохија.

5. Обавезује се Влада Републике Србије да
поништи све писане и усмене споразуме постигнуте у
Бриселу са представницима приштинских илегалних
органа, уз посредовање Европске уније, будући да је
реч о неуставним, незаконитим и приватним
политичким погодбама неовлашћених лица.

6. Обавезује се Влада Републике Србије да
наложи свим политичким организацијама и
појединцима који су на окупираној територији АП
Косово и Метохија укључени у рад илегалних органа у
Приштини, а који признају, примењују или доносе акте
у оквиру илегалног приштинског система, да из истих
одмах иступе и ускрате им подршку.

7. Народна скупштина Републике Србије захтева
од Владе Републике Србије да покрене иницијативу у
органима УН да се разговори о АП Косово и Метохија
убудуће воде искључиво у оквиру Савета безбедности
УН.

8. Народна скупштина Републике Србије захтева
од Владе Републике Србије да предузме све неопходне
мере за доследно и потпуно поштовање и извршење
Резолуције 1244 СБ УН. Спровођење овог акта
представља апсолутни приоритет у државној политици.

9. Народна скупштина Републике Србије захтева
од Владе Републике Србије да у што краћем року
предузме све нормативне и друге радње у циљу
образовања Министарства за АП Косово и Метохија, с
обзиром да се досадашњи рад Канцеларије за КИМ у
пракси показао као супротан државним и националним
интересима, неделотворан и недовољан за ефикасну
заштиту интереса Републике Србије и њених грађана
који живе на територији покрајине или су расељени, а
значај АП Косово и Метохија за Републику Србију
превазилази управне капацитете постојеће канцеларије.
Ово министарство ће обављати све послове државне
управе који се односе на поновно увођење и
функционисање државних органа и институција
Републике Србије на територији АП Косово и
Метохија.

10. Обавезује се Влада Републике Србије да
предузме све мере и радње у циљу физичког повратка и
боравка српског цивилног и војног особља на
територији АП Косово и Метохија, сагласно садржини
Резолуције 1244 СБ УН. Ово се посебно односи на
особље које ће одржавати непосредну везу са
међународном цивилном мисијом и међународним
безбедносним присуством, обележавати/чистити
минска поља, одржавати присуство на местима српске
културне баштине и на главним граничним прелазима.

11. Обавезује се Влада Републике Србије да
предузме све мере и радње на јачању институција
Републике Србије на територији АП Косово и Метохија
и да пружи све видове подршке српском народу који
живи у Покрајини. Ово се посебно односи на заштиту
српске духовне и културне баштине, заштиту српских
економских интереса и имовине на територији АП
Косово и Метохија.

12. Обавезује се Влада Републике Србије да
пружи све видове подршке и помоћи, финансијске и
сваке друге, српском народу који је након агресије и
окупације расељен са територије АП Косово и
Метохија, посебно онима који желе да се врате.

13. Обавезује се Влада Републике Србије да, у
борби за очување АП Косово и Метохија у саставу
Републике Србије, затражи помоћ и подршку Руске
федерације, НР Кине и других држава које нису
признале једнострано проглашену независност
илегалних приштинских органа.

14. Народна скупштина Републике Србије захтева
да надлежни државни органи истраже одговорност
свих оних који су у претходних 17 година, као државни
службеници или јавни функционери, поступали против
националних и државних интереса Републике Србије, а
за стране или личне интересе, и тако допринели да
садашњи положај АП Косово и Метохија и вршење
суверене власти државних органа Републике Србије на
подручју АП Косово и Метохија буду неупоредиви
тежи него 1999. године.

15. Обавезује се Влада Републике Србије да
покрене енергичну дипломатску и медијску активност
у светској јавности у циљу упознавања светске
јавности са етничким чишћењем које се спроводи над
Србима са Косова и Метохије у последњих 150 година.
Потребна је знатно јача дипломатска и спољно-
политичка активност Републике Србије у циљу
обезбеђивања што ширег броја савезничких земаља за
ову историјску борбу српског народа за очување АП
Косово и Метохија у саставу Републике Србије.

16. Обавезују се Влада Републике Србије, Јавни
медијски сервиси, радио и телевизијске станице са
националном фреквенцијом, информативне агенције,
штампани дневни и периодични медији и интернет
портали од значаја за информисање домаће и светске
јавности, Српска академија наука и уметности и остале
значајне научно-образовне институције Републике
Србије да покрену енергичну дипломатску, медијску,
научну и образовну активност у домаћој и светској
јавности у циљу промовисања српског духовног,
традиционалног и културног наслеђа на територији АП
Косово и Метохија, а нарочито у циљу заштите статуса
манастира Високи Дечани, Пећка Патријаршија и
Грачаница, као и цркве Богородице Љевишке у
Призрену, као дела Светске културне баштине под
заштитом Унеска.

17. Обавезују се сви државни и олимпијски
спортски савези да се супротставе пријему
самопроглашене, терористичке, тзв. Републике Косово
у међународне спортске савезе и комитете, уз обавезно
активно и оштро противљење оваквим иницијативама,
гласањем против и одбијањем учешћа репрезентација
Републике Србије у појединачним и групним
спортовима на такмичењима у којима учествују
спортисти са територије АП Косово и Метохија под
заставом самопроглашене, терористичке, тзв.
Републике Косово.

18. Обавезује се Влада Републике Србије да
редовно, најмање једном у два месеца, извештава
Народну скупштину Републике Србије о развоју
догађаја у вези са АП Косово и Метохија и спровођењу
овде наведених активности и мера за заштиту
суверенитета, територијалног интегритета и уставног
поретка Републике Србије.

19. Ова резолуција и њоме утврђени правац,
смернице и циљеви државне политике обавезујући су
за све државне органе, организације и јавне
функционере, као и за средства јавног информисања и
могу бити измењени једино новом резолуцијом
Народне скупштине Републике Србије.

20. Ову резолуцију објавити у „Службеном
гласнику Републике Србије”.

На овим позицијама смо и даље. Бранимо Косово и
Метохију свим силама.

СРБИ У РЕГИОНУ

„Српски мини-шенген“ је природни, логичан и
интересни облик повезивања Србије, Републике Српске и
Црне Горе у првој фази, а затим и БиХ и Северне
Македоније у другој фази, и представља основ за економски
и сваки други друштвени бољитак свих држава и народа
који егзистирају на овим просторима.

ВОЈСКА И ОДБРАНА СРБИЈЕ

1. Војна неутралност мора постати уставна
категорија. До промене Устава законским актом
регулисати војну неутралност и прецизирати забрану
учлањења у било који војни пакт у наредних 99 година,
однос према кризним ситуација у окружењу, региону и
свету, те наше учешће у међународним мировним
снагама и чланство у колективним безбедносним
структурама: билатералним, регионалним,
континенталним и светским.

2. Прогласити окупацију Косова и Метохије од
стране НАТО пакта. Према привременим
институцијама у Покрајини се односити као према
„делу домаћег становништва (новоформираним
политичким и војним структурама), које је окупатор
везао за себе најразличитијом средствима, у настојању
да ангажовањем што мањих сопствених снага обезбеди
што потпунију експлоатацију окупираног подручја.“

3. Према међународном праву наша Влада као
„орган власти државе чија је територија окупирана, не
мора оставити становништву слободан избор да се
определи на покорност или непокорност окупатору, већ
може наређивати мере које ће спречити стабилизацију
створене окупације.“ У конкретном случају мора се та
такозвана војска прогласити паравојном формацијом.
Потом, позвати све, а пре свега Србе и припаднике
другог неалбанског живља да не приступају овој
формацији јер доводе себе у позицију да се против њих
могу предузимати кривичне санкције.

4. Поништити све штетне билатералне уговоре у
вези са реадмисијом миграната и избеглица из земаља
Европске уније. Полиција, Жандармерија и Војска
морају активније да се укључе у регулисању
мигрантске кризе, почев од заштите државне границе,
преко контроле кретања и боравка нелегалних
миграната, па до регулисања реда и мира у зонама
њихове веће концентрације и транзита.

5. У сузбијању било каквих сепаратистичких
тежњи на тлу Србије, треба се користити искуствима
ЈНА у дешавањима 90-тих година прошлог века и
распада бивше СФРЈ. На територијама које су
потенцијално оптерећене сепаратистичким тежњама
Војска мора максимално бити заштићена од: изолације,
блокаде и спречавања логистичке подршке, претњи и
застрашивања породица, провокација и репресије од
стране локалног становништва и паравојних формација,
пропагандног и психолошког дејства, терористичких
дејстава паравојних формација: блокаде путева, заседе,
отмице, убиства, напади на издвојене објекте итд.
Најприхватљивије решење за овакве ситуације је
концепт „потпуно аутономних база са обезбеђеним
дотуром и евакуацијом из ваздуха“ у којима би
припадници свих безбедносних структура (Војска,
Жандармерија и Полиција) боравили и радили по
сменама.

6. Политика одбране не сме бити везана ни за
било какве економске интеграције државе, без обзира
колико су оне прихватљиве или не.

7. Под хитно законски спречити отуђење
наменске индустрије од стране домаћих тајкуна,
кримогених кругова и странаца.

8. Посебним законом регулисати категорију
добровољаца који би желели да у датој ситуацију
активније узму учешће у одбрани Државе Србије и
српског народа. Поред добровољаца који нису војни
обвезници, а живе и раде на територији наше државе,
омогућити и нашим држављанима и сународницима из
дијаспоре и расејања да легално могу приступити
регуларним јединицама система одбране. Војно-
територијални органи у сарадњи са нашим
дипломатско-конзуларним представништвима морају
да ажурирају своје евиденције и прибаве што
прецизније податке о овом кадру.

9. Служење војног рока се мора вратити. То је
процес који не може да се брзо одвија. Пре свега на
чело Министарства одбране мора да дође војник, ратни
ветеран са огромним искуством, неокаљаног угледа у
домаћој и светској јавности, политички независан и
потпуно неутралан по питању сарадње са страним
чиниоцима.

10. Учешће у изградњи и очувању мира у региону
и свету које се реализује учешћем у међународној
војној сарадњи и учешћем у мултинационалним
операцијама редефинисати и организовати на начин да
се учешће може вршити само тако да војска Србије од
тога има практичних користи у смислу унапређења
обучености или упознавања са новим борбеним
средствима или тактичким радњама.

11. Проблем пражњења пограничних области као
резултат интерне миграције домаћег становништва
мора се хитно решавати уређењем територије за
одбрану. У ту сврху користи сва технолошка
достигнуће попут: надзора из сателита, термовизијске и
радарске контроле. Такође активно осматрати
просторије и пратити активности војних снага суседних
земаља, организовати одбрану граница по дубини и
фортификацијско уређење граничног појаса. Базе
војних и жандармеријских јединица размештати што
ближе граничном појасу, такође њихове вежбе и
маневре изводити на тим локацијама.

12. Систем цивилне заштите под хитно ставити у
функцију. У будућим кризним ситуацијама не сме се
дозволити ослањање на волонтере, као и да војници и
медицински радници немају средства за личну заштиту
и да неприпремљени буду гурнути у прве борбене
редове.
РЕЗОЛУЦИЈА О НОВОЈ МИГРАНТСКОЈ

ПОЛИТИЦИ

Српски покрет Двери се залаже за хитно пооштравање
граничне контроле и предузимање других мера како би се
спречио неконтролисани и противзаконити прилив
миграната у нашу земљу, на првом месту масовног
кријумчарења људи у Србију и трговине дрогом и људима
повезаних са тим. Посебно питање је већа безбедносна
провера и процена миграната који пролазе кроз Србију, као
и учесника у све већем броју кривичних дела која мигранти
чине у Србији.

1. Сматрамо да кретање миграната, којима су
крајња дестинација државе ЕУ на западу Европе, треба
да се одвија кроз земље ЕУ и да нема потребе да
мигранти напуштају земље чланице ЕУ на своме путу
ка крајњем циљу.

2. Сматрамо да грађани Србије нису одговорни
за мигрантску кризу и да немају обавезу да је решавају.
Они који су изазвали мигрантску кризу треба да
преузму одговорност за решавање овог проблема на
себе, а не сиромашна Србија која има довољно својих
изазова.

3. Противимо се политици актуелне власти у
Србији на челу са председником СНС Александром
Вучићем да се проблем наталитета и недостатка радне
снаге решава примањем миграната.

4. Тражимо поништавање свих преузетих
обавеза према западним земљама са којима је Влада
Србије склопила уговоре на основу којих ће сви они
мигранти који не добију азил у тамошњим државама, а
не могу да се врате у земљу порекла, бити враћени у
Србију.

5. Захтевамо укидање „Локалних акционих
планова за унапређење положаја мигранатаˮ у
локалним самоуправама широм Србије и да се пажња
локалних власти концентрише на проблеме суграђана
суочених са све већим сиромаштвом и социјалном
угроженошћу. Тема миграната не може се решавати у
истим акционим плановима са решавањем проблема
српских избеглица и прогнаника са бивших
југословенских простора и интерно расељених и
прогнаних са КиМ.

6. Противимо се да Република Србија постане
највећи азилантски центар у Европи и тампон зона у
којој ће се задржавати мигранти који не могу ни напред
ка жељеним земљама ЕУ нити назад у своје државе
порекла или земље из којих су дошли у Србију.

7. Даље грађење и отварање прихватилишта за
мигранте и азилантских центара по Србији представља
социјални, економски, демографски и безбедносни
ризик за Србију и велики културолошки проблем, и
таква измена структуре становништва у нашој земљи
апсолутно је неприхватљива.

8. Посебно упозоравамо на концентрацију војно
способних мушкараца између 16 и 30 година, без
контролисаног кретања по Србији, који чине апсолутну
већину мигрантске популације, имајући у виду да су
неки од учесника у терористичким нападима широм
Европе прошли кроз Србију као мигранти.

9. Као гостопримљив народ са највећим бројем
избеглица у савременој Европи, сматрамо нашом
државном обавезом и подржавамо пружање сваке врсте
помоћи породицама које су избегле са ратом
захваћених подручја, а посебно женама, деци и старим
лицима мигрантима, не дозвољавајући било коју врсту
злоупотребе гостопримства.

ОБНОВА МОНАРХИЈЕ

Српски покрет Двери изражава поштовање према
монархистичкој традицији српског народа и државе. Србија
је увек била монархија, сем за време турског ропства и под
комунизмом. Једина републиканска традиција у Срба је она
комунистичка. Светосавски идеал народне династије значи
да Србијом не влада страни владар. У српској историји
имали смо више својих народних династија, од пре-
Немањића, затим Немањића, Лазаревића и Бранковића, до
Карађорђевића, Петровића и Обреновића, које су одиграле
огромну позитивну историјску улогу. Државно уређење је
насилно промењено након комунистичке револуције 1945.
године и од тада је Србија нелегитимна република.
Сматрамо да питање државног уређења треба поново да
буде постављено, а монархија обновљена. Повратак
монархије био би коначни чин раскида са комунизмом.
Ми смо за Краља и Краљевину Србију. Сматрамо да је
монархистички систем државног уређења бољи од
републиканског, и за то имамо аргументе. Али, о овој теми,
после 75 година комунистичке антимонархистичке
пропаганде, најпре треба да се отвори широка и дуга јавна
расправа, а на крају грађани треба да се изјасне на народном
референдуму. Ред је да се после толико деценија чује и
друга страна и аргументи у корист монархије, а онда
грађани слободно нека бирају какво државно уређење желе.

Директна демократија у форми референдумског народног
изјашњавања једино је право демократско решење овог
питања.

Монархистички принцип власти је утемељен у нашој
историји и бољи је од републиканског. Монарх је симбол
историјског трајања и јединства државе и народа. Краљ је
симбол правде, сигурности, реда и поретка. Монархија даје
међународни углед, стабилност и континуитет нашој
држави. Наследност власти чини положај властодршца тако
надстраначким и независним да интерес заједнице постаје и
његов лични интерес. Владар се од малих ногу школује за
владање и државништво као један од најтежих заната.
Држимо се три највеће вредности српског народа, како
их дефинише свети Николај (Велимировић): Бог – Краљ –
Дом, и народне изреке да „без Краља не ваља”. Ми не
навијамо за конкретне личности већ за Краљевски дом и
принцип власти. Монарх нема право на свој лични живот
већ га је у целини посветио служењу Отаџбини и своме
роду. Краљевска породица је прва породица Србије. Краљ је
први домаћин Србије. Монархија је симбол породичног и
домаћинског уређења државе. Конкретног монарха изабраће
грађани Србије када за то дође време, по Милости Божијој и
вољи народној.

ПИТАЊА БИОЕТИКЕ

У тренуцима када се још осећају последице пандемије
изазване корона вирусом, а уведене противепидемијске
мере су коришћене за све чвршће успостављање
тоталитаризма на светском нивоу, при чему се право на
здравље мења у обавезу на здравље сваког појединца, све се

више намећу савремене информационе технологије и
вештачка интелигенција као ,,решења” свих здравствених
проблема. Двери сматрају да ова
здравствена криза са новом заразном болешћу не сме бити
искоришћена за нови тоталитаризам и нове методе надзора
над људима, као ни за биоетичке и социјалне експерименте
супротне људским правима и слободама и да се мора
достојно стати у заштиту здравља и достојанства сваког
појединца, али и у заштиту хуманости и смисла живота.
Као нови биоетички изазови
намећу се проблеми наметнуте хомосексуализације
друштва, примена савремених вакцина које више нису
„класичне“ вакцине претходних епоха, као и
трансхуманизам, роботизација и киборгизација.
А) Политички хомосексуализам

У савременом друштву, дискусије о положају
такозваних „сексуалних мањина“ показују тенденцију да се
хомосексуализам схвати као једна од „сексуалних
оријентација“, којој се мора омогућити склапање брачних
савеза, чиме се, на основу идеологије политичког
хомосексуализма, редефинишу брак и породица као основа
друштва. Истовремено, све су израженији покушаји да се
ова тенденција представи као „норма“, а утолико пре да се
представи као предмет поноса и пример за подражавање У
том смислу морамо поћи од непоколебивог становишта да
брачни савез мушкарца и жене не може да се упореди с
оваквим обликом испољавања сексуалности. Управо због
тога треба осудити сваку пропаганду и наметање
политичког хомосексуализма, не оспоравајући никоме
лична права на живот, на уважавање личног достојанства,
на слободу избора и учешће у друштвеним пословима.
Неолиберална диктатура антивредности има за циљ
једно: да скрене пажњу са истинских људских права, која су
на читавој планети угрожена, замењујући је политиком
идентитетског инжењеринга, који разара свако друштво
новим поделама. Политички хомосексуализам и
„џендеризација“ друштва, чији је циљ укидање природних
полних подела као основе сарадње и једнакости полова,
димна су завеса да би се прикрио рат глобалистичких
олигархија против обичног човека, коме су ускраћују
основна права, попут права на рад, здравствену и социјалну
заштиту и достојанствен живот.

Борићемо се против свих лажних политика које нам
долазе из земаља што су се одрекле својих хришћаских
традиција и здравог разума, почев од наметања ненаучне и
аморалне тврдње о томе како „родна равноправност“ треба
да уђе у српски језик, и тиме га унакази, о чему се
негативно изразиле све научне установе српског народа,
преко пропаганде политичог хомосексуализма деци и
омладини, до покушаја да се у лична документа уносе
изјашњења о полу на основу нечије самовоље ( да
мушкарац, само на основу изјаве, може да у личној карти
или пасошу, постане жена, и обрнуто ).
Б) Савремене вакцине

Вакцине и сам процес вакцинације треба схватити као
велику медицинску и цивилизацијску тековину. Њихова
примена је омогућила да се искорене одређене заразне
болести које су у давним временима односиле велики број
људских живота. Међутим, у последње време се сусрећемо
са бројним контроверзама по питању делотворности
савремених вакцина, али и њиховог могућег штетног
деловања на здравље појединца. Треба се заложити за
класичан приступ производњи вакцине по свим
критеријумима задатим медицинском етиком и праксом –
вакцине која је делотворна, поуздана и свима јасног и
видљивог састава.

Посебну пажњу треба скренути на примену савремених
биомедицинских процедура у производњи нових вакцина,
заснованих на молекуларној биологији, генетичком
инжењерингу, коришћењу генетички модификованих
организама и абортивног ткива. Неоспорно висок ниво
технолошког развоја, а нарочито у домену информационих
технологија, и несагледиве могућности њихове даље
примене, прете да изађу из домена моралних, етичких
норми и хуманистичког приступа сваком појединцу и
његовом здрављу. Недопустиво је да се вакцина користи као
медијум за уношење у људски организам производа
савремених технологија – чипова, наномаркера и слично,
који могу да послуже за стварање тоталитарног система
контроле и праћења сваког људског бића.

Такође, мора се осудити и сваки покушај
наметања и лобирања за примену одређених вакцина, а
поготову ако су везане за стицање материјалне добити. У
домену права треба применити ону законску регулативу
која омогућава добровољност у погледу вакцинације, а
информисана сагласност пацијента мора бити темељ за
однос према свакој медицинској процедури, па и према
вакцинацији.

В) Трансхуманизам, вештачка интелигенција и нове
технологије

,,Tрансхуманизам” једни виде као филозофски покрет
чији је циљ да промени свет мењањем људске природе,
други као ,,идеологију екстремног прогреса”, а трећи као
,,повећање људских капацитета и здравља помоћу науке и
технологије”. За неке је то и ,,ослобођење људске расе од
њених биолошких ограничења”.

Поборници трансхуманизма се залажу за примену
нових технологија ради ,,поправљања”, ,,побољшавања” и
,,перфектуирања” човека у разним аспектима, а све са
циљем достизања бесмртности. У том смислу би требало
извршити ,,технолошку трансформацију” људског бића у
некакав облик синтезе човека и интелигентне машине и
прелазак у сасвим нову фазу цивилизацијског развоја
људског друштва. Застрашујуће делује примена одређених
биотехнолошких или биомедицинских поступака на
људима, као што су уградња или надовезивање синтетичких
компоненти ткива или органа, чиповање, убризгавање
наночипа или нанобота интравенозно, генетички
инжењеринг, манипулације са ДНК, претварање људског
организма у биорачунар кроз спрегу мозга са рачунаром
(коришћењем нанотехнологије, вештачке интелигенције и
сл.) и претварање човека у трансчовека (киборга) и
постчовека.

Ми морамо заузети став у односу на неминовност све
веће примене нових технологија и вештачке интелигенције
и стати у одбрану права и слобода свих оних који не желе да
буду супер-људи, који не желе да њихов генетски материјал
буде побољшан и да омогућимо да у таквом друштву не
буду дискриминисани. Мора се кроз законодавни и
институционални оквир омогућити сваком појединцу право
на избор.

Г) Роботика

У научном и техничком смислу роботика и роботи се
могу сматрати цивилизацијским напретком. Међутим, због
све развијенијег тренда примене робота у разним областима
друштвеног живота и рада и могућих злоупотреба мора се
формирати свест о томе шта је добробит њихове примене.
Ако употребимо роботе у традиционалним пословима које
човек обавља од постанка света учинићемо га не само
незапосленим већ и особом пољуљаног или изгубљеног
достојанства и непотребним појединцем који је терет за
заједницу. Човек без осећаја и потребе да буде радник и
стваралац губи познање сопствене улоге у овом свету.
Посебно осетљиво питање је примена робота у медицини: у
дијагностичким процедурама, операцијама,
рехабилитационим поступцима, али и као замена
изгубљених екстремитета и других делова тела. Све док
примена ове технологије помаже очувању живота и
здравља, а при том не нарушава интегритет личности,
слободе и права човека и третира га као свесно, духовно и
душевно биће, не лишавајући га примарних нагона и
осећања, треба да је подржимо.

Сва ова, као и бројна друга биоетичка питања, попут
вештачког прекида трудноће, контрацепције, сурогат
материнства, промене биолошког пола, сексуалног
образовања, примене савремених биомедицинских метода у
лечењу наследних болести, клонирања, савремене
трансплантологије, еутаназије или еугенике, изазивају
велике контроверзе и зато не смеју постати предмет
друштвених подела, сукоба или наметања, већ јавних
расправа и тражења консензуса, уз потребу и за
демократским изјашњавањем грађана на референдуму за
најважније и најконтроверзније теме. Српски покрет Двери
ће покренути јавне расправе и округле столове на ове теме и
бити фактор смањења друштвених тензија и трагања за
интересима општег добра.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2022