Бошко Обрадовић

Знак против кога се говори

Много је разлога због којих се говори против Радована Караџи-
ћа. Овај истакнути савремени српски књижевник, необични
песник и романописац чије је врхунско књижевно дело неоправ-
дано остало у сенци његове велике политичке харизме, постао је
”опасан човек” који ”у време уписује опасан знак”, а тај знак за-
право је оно против чега се говори и због чега Радован Караџић
толико смета. Он је ”наш сведок”, како је то луцидно аутопоетич-
ки наговестио још у својој давној и чудесној песми ”Мирнодоп-
ски извештај”, који у наше име брани наше духовне и национал-
не вредности, али читаво европско наслеђе. Његово политичко
дело представља исувише опасан пример за друге, не само у
српским размерама.

Значај Републике Српске
Најпре, Радован Караџић, као први председник Републике Срп-
ске, неизбрисив је из историје српског народа. То и јесте главни
проблем оних који би да у Хагу прекрајају српску историју и пи-
шу је испочетка, мењајући биографију српског народа према
својим потребама и интересима. И сребреничка медијска творе-
вина направљена је само да би се омогућило лакше бомбардовање
РС, протеривање Срба из Републике Српске Крајине и неутра-
лизовање војног и политичког вођства Срба у РС, на челу са др
Радованом Караџићем. На сребреничком миту требало је изгра-
дити правно-политичку пресуду о геноцидности РС и тако из-
вести њено укидање и утапање у наметнуту БиХ. Међутим, Ре-
публика Српска сада је већ историјска чињеница коју бране
међународни уговори и бескрајна љубав српског народа.
Када се загледамо уназад 20 година видећемо огроман низ
историјских пораза српског народа и једну једину историјску по-
беду – Републику Српску. Она је живи доказ да је српски народ
непобеђен, историјски жив и способан да се избори за своје тра-
јање и своју државу.
Република Српска је и авангарда нове националне идеје у
Европи, прва тачка хришћанског отпора изнова надирућем и-
сламском освајачу и велики бранич аутентичне хришћанске
Европе, ка којој ће се морати вратити сви европски народи ако
буду желели сопствени спас.
Многима је трн у оку и пример како је Република Српска
била заснована као држава, на којим темељима и вредностима?
Њен повратак сагласју између Цркве и Државе, увођење веро-
науке у школе, давање националног карактера Универзитету,
Војсци, медијима и држави у целини – итекако су проблем за све
оне који би да српски народ одвоје од остваривања сопственог
националног идентитета и интереса.
Таква Република Српска неодвојива је од таквог оснивача
и првог председника. Све његове личне и политичке мане и
погрешни потези, ако их је било, губе се пред снагом ове исто-
ријске чињенице и примера који надахњују и штите, или, како
би песник рекао – ”радују и плаше”.

Значај Радована Караџића
Не знам колико је уопште примећена суштински битна ствар у
вези са личношћу и делом др Радована Караџића, а то је да се
ради о јединственој политичкој појави у новијој европској исто-
рији – аутентичног хришћанског политичара. У времену када у
Европи више нема великих политичара и визионара, када нас
воде политички кловнови и клонови, кепеци и манекени, појава
овог песника-државника заиста је нешто необично и драгоцено.
Можда управо то додатно плаши, смета, штрчи, опасно може да
делује на друге својим примером?
Јер бити Христов данас, бити на страни овог највећег исто-
ријског знака против кога се стално говори, значи бити на путу
свим антихристовим силама од овога света, значи и страдати, зна-
чи и умрети можда за Христа, али и вечно живети на оба света.
Али, највећи проблем је дефинитивно Радованов пример за
Србију, опасност да се тако нешто понови у Србији, да и тамо по-
стане могућ такав политичар и таква држава. То је убедљиво нај-
важнији разлог зашто смета Радован Караџић и због чега треба
да буде укаљано и угашено свако историјско сећање на њега.
Српски сабор Двери настоји управо супротно: да подсећа на
овај историјски пример и ради на томе да се у Србији појави
нови Радован, доказ да је могуће и у 21. веку имати српског хриш-
ћанског лекара, књижевника, учитеља, политичара, као и да
Србија може бити национална држава. Узалудно је ухапсити Ра-
дована и држати га на робији, исто онако као што је било узалуд-
но спалити мошти Светога Саве, јер се не да утамничити слобо-
дарски хришћански дух српског народа из кога је све и потекло.
Зато је епска прича о Радовану Караџићу као модерном
хајдуку и устанику толико позната новим генерацијама и оне
неодољиво хрле за овим националним архетипом, следујући
његовој визији и политичком примеру. И што га више гоне, суде,
тамниче, то му више додају светлости на ову историјску фреску.

Радованове вечери, Торонто, 12. јуна 2009.

Слични текстови


Момир Војводић
У Хагу је Азачка тамница

Катарина Костић
Радовану несмртном

Радован Тврдишић
Знак поред историјског пута

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026