Ранко Р. Радовић
Поносна пјесма
Избави, Боже, из горе
У којој тихујем привидан;
Потјерај, међу злотворе,
У Твој храм тврди, разидан.
Тамо су подигли таборе,
Тамо ће… Да ме уморе.
Не дај ме, Боже, досади,
Помози сужњу изгнаном,
Међ звјерове ме посади,
Да будем Кост у поганом.
Од Срба кују Тврђаве,
Тамо ћу – да ме задаве.
Из ћеле-потопа изрони,
Узми за руку, поведи!
С хиљаду цркава зазвони –
Подај зликовцу! Не штеди.
Око нас граде затворе
Да Те у нама уморе.
Да није Тебе, Господе –
Куд би нам душе самотне;
И Тебе с нама одводе
У своје брлоге срамотне –
Тамо ће да нас окују;
Тамо ће да ме отрују.
Избави, Боже, из шуме
Гдје газе Твоје Законе,
Баци међ звјери безуме –
Услиши понизном наклоне.
Твојим ме Именом заýсти,
Па ме џелату… Препусти.
2001
Коментари