Радованове вечери српских писаца у Канади

Међународно удружење ПЕН (песника, есејиста, новелиста) има
своје клубове скоро у свим земљама света. Они бране и подржа-
вају све писце у свету који су прогоњени или трпе тортуру од би-
ло које тоталитарне силе, власти, режима и њихових тајних служ-
би, полиције и других државних органа, без разлике у којој зем-
љи живе, којој идеологији, религији и раси припадају.
У овом идеолошки острашћеном свету само је српски писац
др Радован Караџић остао ван интересовања било ког ПЕН клу-
ба у свету, иако су га 14 година прогониле и ловивиле домаће и
стране полицијије, тајне службе и специјалне јединице, потпомо-
гнуте војним снагама и техником највећег војног блока, полити-
ком Новог светског поретка и њиховим шпијунским организа-
цијама и армијама. На крају су га и ухапсили, боље рећи кидна-
повали 18. јула 2008. и држали у илегалном притвору (три дана!)
на скривеном месту све до 21. јула када су га предали Савету за
националну безбедност Републике Србије. За та три дана крими-
налне тортуре у скривеном притвору нису му дозволили да се
јави ни супрузи и деци нити да позове свог адвоката, како је за-
конски прописано у свим цивилизованим државама у свету. Де-
мократском диктатору Србије требало је три дана да наговори
исте такве преговараче из Црне Горе и Републике Српске да они
ухапсе ухапшеног Караџића. Одузели су му личне ствари и сву
документацију коју је годинама припремио за своју одбрану.
После киднаповања и држања у илегалном притвору три дана,
препродавања, Валада Србије и њено Министарство полиције
саопштили су народу Србије и међународној јавности лажну
вест да је Радован Караџић ухапштен 20. јула увече 2008. године.
И испорука у Хаг извршена је криминално, ”пред зору” (као што
су њихове деде и очеви партизани стрељали грађане пред зору):
у 3 сата и 45 минута 30. јула 2008. За све то време нису дозволили
његовој супрузи, кћерки и сину да га посете.
Ниједан ПЕН клуб у свету, па ни онај у његовој Босни и
Херцеговнини, нити онај у нашој првој отаџбини Србији, нити
овај у нашој другој држави Канади, нису се заинтересовали за
судбину прогоњеног српског писца др Радована Караџића, ни-
ти реаговали ни једним словом, ни једним гласом на његово
криминално хапшење и задржавање у скривеном притвору 3
дана и 3 ноћи, без знања јавности и обавештавања његовог ад-
воката и породице.
Због оваквих поступака Владе Србије и међународног удру-
жења ПЕН према српском књижевнику др Радовану Караџићу,
српски писци из Јужног Онтарија одржавају протестне Радова-
нове вечери у Торонту, Мисисаги и Кичинеру од његовог хапше-
ња до данас.
Ниједна новина ни књижевни часопис у Торонту нису за-
бележили ни вест о одржавању Радованових вечери. Зато је Ре-
дакција часописа за књижевност и културу Људи говоре одлу-
чила да у овом броју објави избор песама и одломак из најно-
вијег рукописа др Радована Караџића у новој рубрици  Радо-
ванове вечери. Уз избор Караџићевих песама и једног њего-
вог писма-есеја, објављујемо и приказе његових књига, као и
беседе изговорене на Радовановим вечерима у градовима Јужног
Онатарија у којима живе бројни Срби.
Одлучили смо се на овај уређивачки поступак доследни
етичком принципу који смо записали у Уводнику првом броју
часописа. Јер, као српски писци не смемо да ћутимо. Ми носи-
мо у себи и мртвог српског нобеловца Иву Андрића који је, при-
мајући Нобелову награду, изговорио ове речи: ”Књижевност не
сме да служи никоме и ничему, сем човеку и човечности”.

Редакција