Писмо ПЕН-у Канаде

Драга г-ђо Изабел Хари,

Извините што морам да Вас обавестим да не желим више да бу-
дем члан ПЕН-а Канаде.
Разлог томе је што сам годинама сведок да ПЕН Канаде бра-
ни све писце и новинаре у свету које прогоне и затварају поли-
ције, судови и владе њихових држава, а за 14 година прогањања
и криминалног хапшења српског песника, романописца и драм-
ског писца др Радована Караџића ова асоцијација писаца ни нај-
блажом изјавом није реаговала. Пре годину дана ухапсиле су др
Караџића полицијске и специјалне војне снаге, уз свестрану по-
моћ обавештајних служби  и специјалних полицијских и војних
јединица страних земаља, држале га три дана у тајном затвору,
без обавештавања чланова његове породице и његовог адвока-
та. За то време председник Србије и чланови њене Владе прего-
варали су са председницима и владама суседних држава да још
једном они ухапсе и изруче америчко-европском суду у Хагу већ
овако криминално ухапшеног писца др Радована Караџића.
Истовремено сам сведок да ниједним актом ПЕН Канаде није
штитио писце и новинаре Србије и њихов народ док их је три
месеца 1999. године бесомучно и срамно бомбардовало девет-
наест НАТО држава, убијало и разарало њихове домове, школе,
болнице, цркве, фабрике, мостове, возове и радио-телевизијске
станице. Бомбардовале су и Радио-телевизију Србије и убиле
четрдесет запослених у тој информативној кући.
Свих ових година мог чланства у ПЕН-у Канаде надао сам се
да ће ова угледна асоцијација канадских писаца осудити крими-
нални акт над српским народом и његовим писцима и новина-
рима. Пошто се то није десило, престајем да будем члан ПЕН-а
Канаде,  у нади да ће овај мој чин подстакнути на размишљање
бар неке писце у овом удружењу.
Са жељом да ћете правилно разумети ову моју оставку, при-
јатељски и с поштовањем вас поздрављам,

Др Радомир Батуран
Торонто, 1. јула 2009.