Оливера Доклестић
НА ОСТРВУ ВАВЕДЕЊА
На острву Ваведења Пресвете
Док се цакли сјајни мјесец
Пред Арзом, с обрисом ротонде Мамуле
Вечерас је служба
Мало кандило
Једна икона
У каменој ниши
Импровизованог олтара
Налоњ
Десетак танких воштаница
Треперавог сјаја
Свјетлост пада
На мали камени простор
И трагове фрески по зиду
Назире се увала Миришта
Бјелина шљунка између
Арзе и бескрајне воде
Сребрно море
Хучи
И пјеном круни оштро стјење
Говори се о књизи
Луштица је свуда око нас,
У камену, мору и шипражју
Говорници блиједи
Проговорили ликови с фрески
Заустављена је историја
Ударају вали
У ваздуху мирише југо
Спуштамо главе
Што год се изговори
- овдје је свето,
нема светогрђа,
под небеским плаштом
бдију чувари мира
сјенке прошлости
у сваком камену се крију
ПИСАТИ О ПЈЕСНИКОВИМ ПЈЕСМАМА
Писати о пјесниковим пјесмама
Исто као ухватити птицу у лету
Одразиш се, скочиш и ухватиш
Или не ухватиш
тренутак узлета
Горе, кад је на небу,
ко зна који је све вјетрови носе
вјетрови душе
она броди потпуно слободна,
опуштена
свијет јој је под ногама
Пјесма је птица душе
И сваки пјесник има своју струју неба
Сваки има свој облак који га заклања
Сваки има своју луку у коју слијеће
Једно је небо
Али је хиљаду струја
Милијарду је пјесничких летова
Трилиони су могућих надахнућа
Писати о пјесниковим пјесмама
Исто је као ухватити птицу у лету
Коментари