Софија Лазаревић
Црни лептир
Црни лептир постани,
нећу те се бојати,
руку ћу ти пружити,
на њу срећо долети.
Верујући у симболе
људи стварају границе,
забрањене за срећу,
воле само лептире у пролећу.
Црни лептир постаћу,
због тебе и ја,
за тебе створена.
Ако ме не желиш на дрво ћу пасти,
док се са мном опраштају
сузе са лица им падају.
Црни лептир на моје тело слетеће
и једну сузу пустиће,
то ће бити моја душа,
она што симболе не слуша,
што волела је и када време било није,
сада због тебе лежи
док црни лептир сузе лије,
што те оставља.
Погледај у небо,
видиш ли та два црна лептира,
та два наша симбола?
Не, зар не,
мој лептир рањен је,
од мене се полако опрашта
јер душа остаде без тела.
А ти, рашири крила,
лети, лети високо,
као што лети моја душа
у души без зла,
у души Црног лептира.
Коментари